strani autori

Antirealizam Vladimira Sorokina: Kako je piscu pomogao režim kog se gnušao

by Glif redakcija

U vreme kada se Sovjetski Savez rušio 1991. godine, ruski pisac u usponu Vladimir Sorokin prisustvovao je književnoj konferenciji u Minhenu. Na večeri je nazdravio Staljinu, ne kao pobedniku Drugog…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (III deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (II deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (I deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Margaret Atvud: Ako ne branimo slobodu govora, živimo u tiraniji. Ruždi nam to pokazuje.

by Glif redakcija

Salman Ruždi je pre tri dana doživeo i preživeo atentatorski napad tokom jednog književnog događaja na institutu Šatagva, u Njujorku. Ovaj indijsko-britanski književnik od 1989. živi u strahu za svoj…

David Grosman: Doba genija (legenda o Brunu Šulcu) – drugi deo

by Glif redakcija

Za Brunom Šulcom (12. jul 1892 – 19. novembar 1942) ostale su samo dve zbirke priča, Prodavnica cimetove boje i Sanatorijum pod senkom peščanika, i nekoliko rasutih eseja i članaka…

David Grosman: Doba genija (legenda o Brunu Šulcu) – prvi deo

by Glif redakcija

Za Brunom Šulcom (12. jul 1892 – 19. novembar 1942) ostale su samo dve zbirke priča, Prodavnica cimetove boje i Sanatorijum pod senkom peščanika, i nekoliko rasutih eseja i članaka…

Tradicija i individualni talenat, esej T.S. Eliota

by Glif redakcija

Ovaj čuveni esej nobelovca T.S. Eliota verovatno je jedan od najuticajnijih teorijskih tekstova u istoriji književnosti. Od pozivanja na njega u književno-naučnim raspravama, do izobilnog citiranja, a naravno i polemisanja…

Mark Fišer i kapitalistički realizam – ima li alternative? (II deo)

by Glif redakcija

Mark Fišer u svojoj kultnoj knjizi Kapitalistički realizam, koju je nedavno za srpsko tržište objavio FMK (prevod: Relja Bobić) odgovore na pitanja o tome kako funkcioniše kapitalizam u XXI veku…

Mark Fišer i kapitalistički realizam – ima li alternative? (I deo)

by Glif redakcija

Mark Fišer u svojoj kultnoj knjizi Kapitalistički realizam, koju je nedavno za srpsko tržište objavio FMK (prevod: Relja Bobić) odgovore na pitanja o tome kako funkcioniše kapitalizam u XXI veku…

Politička uverenja Fride Kalo iz njenih dnevničkih zapisa

by Glif redakcija

Iako je vizionarka Frida Kalo rođena 6. jula 1907, insistirala je na tome da se kao datum njenog rođenja stavi 7. jul — početak meksičke revolucije — kako bi njen…

Ijan Makjuan izdvaja pet knjiga koje su oblikovale njegove romane

by Glif redakcija

Pre nego što porazgovaramo o knjigama koje su uticale na vaš rad, pitao bih vas nešto o vašem procesu stvaranja. Koliko vam knjige koje čitate utiču na pisanje? Na svoje…

Edna O’Brajen: Dragi gospodine Džojs

by Glif redakcija

Uliks Džejmsa Džojsa, objavljen pre 100 godina, na autorov 40. rođendan, odvija se u samo jednom danu, 16. juna. Poštovaoci Džojsove književnosti taj dan, Blumsdej (Bloomsday), obeležavaju decenijama unazad. Tim…

Neshvaćeni bard: Kome smetaju Haldour Laksnes i njegovi politički romani

by Glif redakcija

Mnogo toga zavisi od cene haringe, ili mamaca, ili ovce, ili sena, ili zajma da se kupe ove stvari. Islandski romansijer Haldour Laksnes to je dobro razumeo: “Pokaži kako veliki…

Ko je književni vunderkind Barbara Folet i zašto je misteriozno nestala

by Glif redakcija

U stanu u Nju Hempširu je tokom zime 1923. godine ovakva poruka, otkucana pisaćom mašinom, bila zalepljena na zatvorena vrata: Niko da ne ulazi u ovu sobu ako su vrata…