Ursula Le Gvin – predgovor “Levoj ruci tame” iz 1976.
aučna fantastika se često opisuje, pa čak i definiše, kao ekstrapolativna. Pisac naučne fantastike bi trebalo da uzme neki sadašnji trend ili fenomen, pročisti ga i pojača zbog dramskog efekta, i produži ga u budućnost. „Ako se ovo nastavi, evo šta će se dogoditi.“ Tako nastaje predviđanje. Taj metod i dobijeni rezultati uveliko podsećaju na…
Continue Reading...
Led Jaceka Dukaja – intelektualni zamah i svežina ideja
re dve godine, Jacek Dukaj se u zapaženom eseju „Lament ljubitelja cigala“ na stranicama „Gazete viborče“ otvoreno deklarisao kao pristalica tradicionalne, devetnaestovekovne proze, „široko razlivene na stotinama strana, epskog daha i toliko opojne da se čovek u potpunosti gubi čitajući je, da bi joj se vraćao iz večeri u veče i uranjao u njen fiktivni…
Continue Reading...
Filip Rot preminuo u 85. godini
agrađivani pisac Filip Rot, vizionarski satiričar, poznat i po svom istraživanju maskuliniteta i života u jevrejskoj srednjoj klasi, umro je u svojoj 85. godini. Endrju Vajli, Rotov agent, potvrdio je ovu vest u njujorškoj gradskoj bolnici, rekavši da je pisac umro od posledica komplikacija na srcu (srčana insuficijencija). Rot se neustrašivo bavio temama seksa,…
Continue Reading...
SLOBODA DA SE BUDE SLOBODAN (2) Nikada ranije objavljeni esej Hane Arent
Hana Arent (1906 – 1975) široj javnosti poznata je pre svega kao autorka “Ajhmana u Jerusalimu”, gde iznosi čuvenu tezu o banalnosti zla. Autorka je još 17 knjiga i brojnih članaka na različite teme, od totalitarizma do epistemologije, a smatra se jednom od najuticajnijih političkih filozofa 20. veka. Esej “Sloboda da se bude slobodan”, koji…
Continue Reading...
Paklena biblioteka: Najsmrtonosnije knjige 20. i 21. veka
Danijel Kalder autor je nedavno objavljene knjige “Paklena biblioteka”, sa podnaslovom “o diktatorima, knjigama koje su pisali i ostalim katastrofama pismenosti”. Prenosimo ovde prikaz knjige iz pera pisca i antikvara Ernesta Hajlberta. amislite prostranu biblioteku, njene beskrajne police ulegle pod nepročitanim knjigama. Njene prašnjave prolaze koje opsedaju duhovi davno umrlih autora koji su nekada imali nezamislivu…
Continue Reading...
Skica za portret: Kurt Vonegat u baru
Teri Mekdonel autor je knjige “Život pun slučajnosti”, sa podnaslovom “Uredničke beleške o pisanju i piscima”. Prenosimo ovde tekst u kom je iskusni urednik opisao neformalni susret Kurta Vonegata sa grupom pisaca iz tadašnjeg “Njuzvika”. tajao sam na uglu Treće avenije i Četrdeset osme ulice, a Kurt Vonegat išao je ka meni svojim nezgrapnim koracima. Bila…
Continue Reading...
Dosta vam je skandinavskih trilera? Stiže novi talas iz Koreje
Korejski romanopisac Un Su Kim otputovao je u decembru na osmomesečno podvodno ribarenjezarad istraživanja za svoju sledeću knjigu. Nedostupan telefonom ili mejlom sve do avgusta, kada će njegov brod pristati na dokove Fidžija, on ni ne zna da je njegov triler „Spletkaroši“ postao u SAD predmet mahnite oduševljene aukcije, a da su prava prodata kući „Dabldej“ za šestocifrenu…
Continue Reading...
SLOBODA DA SE BUDE SLOBODAN Nikada ranije objavljeni esej Hane Arent (1)
Hana Arent (1906 – 1975) široj javnosti poznata je pre svega kao autorka “Ajhmana u Jerusalimu”, gde iznosi čuvenu tezu o banalnosti zla. Autorka je još 17 knjiga i brojnih članaka na različite teme, od totalitarizma do epistemologije, a smatra se jednom od najuticajnijih političkih filozofa 20. veka. Esej “Sloboda da se bude slobodan”, koji…
Continue Reading...
Filip K. Dik pre 40 godina: Živimo u kompjuterski programiranoj stvarnosti
Filip K. Dik dobio je 1963. godine prestižnu nagradu “Hugo” za svoj roman “Čovek u visokom dvorcu”, ostavljajući za sobom uticajne autore naučne fantastike poput Merion Cimer Bredli i Artura Klarka. O romanu je “Gardijan” pisao: “Ništa u toj knjizi nije kao što izgleda. Likovi uglavnom nisu to što kažu da jesu, a objekti su…
Continue Reading...
“Obredi prelaza” Vilijama Goldinga – nedodirljive klasne strukture
odina je 1815. Kao i mnoge hiljade mladih ljudi u želji da započnu nov život ispočetka, Edmund Talbot se ukrcava na brod za jednu od britanskih kolonija. Uz pomoć svog kuma, koji mu je zaštitnik, dobio je posao u guvernerovoj kancelariji u Australiji. Kako bi zabavio svog kuma, počinje da mu piše dnevnik. U njemu…
Continue Reading...
PISAC I SAMOĆA (I) Adam Hazlet o ispitivanju intimnosti kroz izmišljene likove
Adam Hazlet (1970) autor je zbirke kratkih priča „Vi ovde niste stranac“, koja je ušla u finale izbora za Pulicerovu i Nacionalnu nagradu i romana „Union Atlantik“ i „Zamisli da me nema“, za koji je dobio nagradu Los Anđeles Tajmsa. Njegove knjige su prevedene na osamnaest jezika, a roman “Zamisli da ne nema” objavio je nedavno beogradski “Kontrast”. Njegovi novinski…
Continue Reading...
Dženifer Igan: DeLilo je pokazao da fikcija još može da uradi šta god poželi
Dženifer Igan je američka spisateljica, nagrađena za roman „Vreme je siledžija“ (A Visit From A Goon Squad) Pulicerovom i Nacionalnom nagradom književnih kritičara za fikciju u 2011. godini. “Vreme je siledžija” objavilo je “Kontrast izdavaštvo”, a ovde donosimo tekst njenog predstavljanja Dona DeLila na dodeli Nacionalne književne nagrade 2015. godine, kada je pisac “Podzemlja”, “Bodi…
Continue Reading...
Žionoov roman “Melvil” ili kako pisati o drugom piscu
Tim Parks nedavno je za Njujork rivju napisao poduži tekst o minskom polju koje se stvara kada se pisci istorijske ličnosti portretišu u fikciji. Ako se autor previše približi stilu svog lika, rizikuju poređenja kakva im ne idu u korist; ako, pak, pišu radikalno drugačije, čitalac počne da se pita zašto su se tog pisca uopšte i dohvatali….
Continue Reading...
Harukijev džuboks (2): Muzika u svetu koji stvara Murakami
re Dimura, muzičar i glumac, pisao je o muzici u delima Harukija Murakamija, o tome kakvu ulogu ona ima u prozi jednog od najpoznatijih svetskih pisaca. U prvom delu teksta Dimura se bavio knjigama „Slušaj muziku vetra“, a u nastavku, koji ovde prenosimo, romanima „Kafka na obali“ i „Avanture oko ovce“. Kafka na obali (2002) „Kafka…
Continue Reading...
Harukijev džuboks (1): Muzika u svetu koji stvara Murakami
aruki Murakami nije (baš) muzičar, ali bolje vlada muzikom kao umetničkom formom nego mnogi muzičari koje znam, uključujući i mene. Kako je to moguće, pita se muzičar i glumac Dre Dimura, upućujući čitaoce na svoj tekst sa „Saundflaja“ koji ovde prenosimo. Harukija Murakamija mnogi smatraju najboljim japanskim savremenim piscem. Na književnu scenu popeo se 1979. godine…
Continue Reading...FOTOGRAFIJE
-
Mimi Mercedez – bes i tuga jedne mladosti
8 činjenica o romanu “Zločin i kazna”
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
Kako izgleda soba u kojoj piše Haruki Murakami
Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
Zašto u filmu La La Land nema ničeg veselog
Komentari