Magija istinskog govora: Nil Gejmen o Ursuli K. Legvin

tkrio sam Ursulu kroz „Levu ruku tame“ i trilogiju „Zemljomorje“, obe kada sam imao oko 11 godina. Prva knjiga otvorila mi je svest i navela me da pol vidim drugačije – ne kao nešto fiksirano, čak ni kao nešto važno, nego kao nešto promenljivo i manje značajno od toga kakva si osoba; trilogija me je…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (4) – Markuzeovo “priznanje” bivšem studentu

ilo je na Majklu Šeridenu, neumornom studentskom Digeru sa Old Vesberija, da napravi očiglednim jaz između Markuzea i anarhističke levice. – Nije li bilo revolucija u istoriji – zapitao je Šeridan – kojima intelektualci nisu dali okvire, koje nisu bile intelektualne čak ni u kontekstu? – Na šta tačno mislite? – repetirao je Markuze u…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (3) – Markuzeov “Jednodimenzionalan čovek”

aja 1965. godine, Markuze je prihvatio ponudu, koja je već dugo postojala, Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu. Kupivši kuću na mondenskoj Klifridž aveniji na plaži La Holja, seo je ispred sa Inge, svojim ulubljenim “pežoom” i svojim cigarama, isecajući iz novina recenzije svog Jednodimenzionalnog čoveka na kalifornijskom suncu. Kao i obično, recenzije su bile raznolike, ali…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (2) – “Činjenica koju bi i Markuze i Stejt department voleli da se zaboravi”

vek će biti stvar vrhunske ironije to što je popularnost dokačila Herberta Markuzea kad je on napunio 70. Rođen 1898. u uspešnoj jevrejskoj porodici u Berlinu, doktorirao je književnost (magna cum laude) 1922. na Univerzitetu u Frajburgu. Počeo je da se bavi knjižarstvom u Berlinu na vrhuncu Vajmarske republike, u kulturi briljantnih profesora i nazadne…

Continue Reading...

LEVIČAR U PLEJBOJU (1) – Potraga za Markuzeom

Još od dana F. Skota Ficdžeralda nisu se mladi intelektualci tako srdačno okupljali na imanju F. Embrouza Klarka. Portir može da vam ispriča koju o vremenu kada je princ od Velsa tu večerao sa Ernestom Hemingvejem, H. L. Menkenom i neodoljivom Talulom Benkhed. Ali već do tridesetih, Long Ajlend bio je preblizu lešu Vol strita…

Continue Reading...

Povodom revolucionarnog jubileja („Povijest Oktobarske revolucije, Nil Fokner)

  rošlo je stotinu godina od Crvenog oktobra, događaja koji je kao malo koji dotad uzdrmao svjetsku društvenu, ekonomsku i geopolitičku realnost, a i dalje ni približno nema saglasnosti o njegovim učincima. Koplja se uglavnom lome oko one krajnje metrološke nedoumice – da li je Revolucija čovječanstvu donijela više koristi, ili štete. Konačni odgovor izmiče…

Continue Reading...

Odabrane uvrede Virdžinije Vulf

Bledi, mramorni, [T.S] Eliot je bio tamo prošle sedmice, kao kancelarijski potrčko ispucale kože na visokoj stolici, sa zapušenim nosem od prehlade, dok se malo ne ugreje, što je i uradio. Iz dnevnika, 16. februar 1921. O Frojdu: Neurotični psihijatar veoma star čovek: sa majmunskim svetlim očima, paralizovanim pokretima punim grčeva, nemušt: ali na oprezu….

Continue Reading...

Kafe “Hijena” Jane Benjove – jezoviti eho grada

odnaslov romana “Manifest četvorke” (prevod: Ana Žikić) se odnosi na četiri mlada umetnika koji žive u naselju Petržalka u Bratislavi, koji su stvorili jedinstven dogovor o međusobnom izdržavanju u kojem naizmenično po jedna osoba mora da ima regularan posao i time izdržava ostalo troje, dok oni rade na svojim projektima ili jednostavno lutaju gradom, vodeći…

Continue Reading...

Orson Vels čita “Pesmu o sebi” Volta Vitmena

BBC je 1953. godine odlučio da snimi jednočasovnu emisiju u je poeziju Volta Vitmena čitao jedan neočekivan recitator: legendarni filmadžija i glumac Orson Vels (1915 – 1985), koji je u to vreme imao 38 godina i bio jedan od najprepoznatljivijih glasova na svetu. Njegovo čitanje Vitmena je kasnije objavljeno na LP-u, ali su mnogi delovi…

Continue Reading...

Bez daha, Lorenco Amuri

U ovom slučaju naslov potpuno odgovara utisku koji ćete imati kada pročitate ovu knjigu italijanskog muzičara i pisca Lorenca Amurija, “Bez daha”, koji je, nažalost, svoju životnu borbu izgubio, dok je ova njegova knjiga bila među 12 finalista za najznačajniju italijansku književnu nagradu Strega, a ovenčana je i Evropskom književnom nagradom. Amuri potresno, ali bez…

Continue Reading...

Slike iz života M, Svetlana Žuhova

M je zapravo Marisa, glavna junakinja romana “Slike iz života M” slovačke književnice Svetlane Žuhove. M je posebna ili je možda bolje kazati da je trenutak života u kome je zatičemo kad počnemo da čitamo knjigu – preloman, umire joj majka. Htela-ne-htela, M mora da se suoči sa smrću upravo onda kada od devojke postaje…

Continue Reading...

Od prakse do teorije u stihijskim zamasima (Džek Keruak i Alen Ginsberg, „Izabrana pisma“)

Piše: Nikola Nikolić zdavačka kuća Clio prošle je godine objavila knjigu izabranih pisama Džeka Keruaka i Alena Ginsberga. Od oko 300 pisama koje je bitnički dvojac razmjenjivao tokom dvije decenije i koja su obuhvaćena „Sabranim pismima“, Bil Morgan i Dejvid Stanford izdvojili su manje od dvije trećine u okviru knjige „The letters“ iz 2010. godine,…

Continue Reading...

Nema i neka ne bude, Edina Svoren

Međuljudski odnosi oduvek su zanimali brojne pisce. To je jedna od onih tema koje su istovremeno zahvalne, ali i nezahvalne za pisanje. Klizav je to teren, na kome dobar pisac može da se spotakne, a onaj loš dokaže kao dobar. Pravila naprosto nema, a i ako ih ima, neuhvatljiva su. Upravo ta neuhvatljivost čini prozu…

Continue Reading...

Oldos Haksli o umetničkoj iskrenosti, strahu od očiglednosti i dvema vrstama istina

“Najteže je biti iskren”, napisao je Andre Žid u svom dnevniku 1890, decenijama pre nego što će dobiti Nobelovu nagradu, razmišljajući o centralnoj ulozi koju iskrenost ima u kreativnom radu. Ali načiniti od iskrenosti meru umetničkog postignuća je težnja istovremeno neverovatno hrabra i teška, pogotovo u ovoj kulturi koja ima fiksaciju  na tako isprazna spoljna…

Continue Reading...

Džon Stajnbek o rasizmu i netrpeljivosti

“Žalim zbog vremena u kome pojedinac prvo mora da sazna koje je rase čovek, pa tek onda da oceni njegovo delo.” U septembru 1936. godine mladi Džon Stajnbek (1902 – 1968) bio je svedok smrtonosnih nereda na ulicama svog rodnog grada u Kaliforniji, koji su bili posledica brutalnog sukoba između lokalnih uzgajivača salate i doseljenika…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta