Ravnoteža saučešća („Sirene za uzbunu“, Nikola Nikolić)
edavno je u izdanju „Nove knjige“ iz Podgorice izašao treći roman Nikole Nikolića pod nazivom Sirene za uzbunu. Već veoma vidljiv na crnogorskoj i regionalnoj književnoj sceni, Nikola Nikolić se ovim djelom potvrđuje kao vješt pripovjedač koji zna uzuse modernog romana i ima moć da ih prilagodi svojim narativnim i tematskim ciljevima. Ovim najnovijim djelom…
Continue Reading...
Pripovjedni tok od jedne amplitude („Pisac u kupatilu“, Aleksandar Ćuković)
U zbirci ultrakratkih priča „Pisac u kupatilu“, Aleksandar Ćuković pokazuje da je i te kako svjestan da povlađivanje kratkoći lako odvodi u prikraćenost. Ništa ne prepušta slučaju, ne pada u zamku račvanja, već od starta kanališe pripovjedni tok, vodeći ga u sigurnu završnicu. U tome se obilato ispomaže taktikom zaobilaženja ustaljenih naratorskih normi. Čini se kako njegove priče kreću niotkuda, a završavaju se (ili prekidaju) nikuda, kao da poniru bez najave. Čitalac odmah biva uvučen u maticu i shvata gdje se zatekao tek kad bude izbačen na suvo. Nema uvoda i osjetnih peripetija, nema pretenzija ka velikim zaključcima, sve se kazuje i razrješava u jednoj amplitudi. Zbog toga je izlišno tragati za brazdom korijena i svršetka. Nošeni na talasu onog jednog pulsa, postajemo svjesni potpunosti priče bez da joj po svaku cijenu opipavamo naličje u sumnji od kakvog li je to prikrivenog nauma skovana.
Continue Reading...
Razotkrivanje umijeća samoobmane (“Jesmo li to bili mi”, Luiza Bouharaoua)
rije nego sam se prihvatio prvijenca Luize Bouharaoue, glavna, pomalo nametnuta nedoumica bila je ona tehničke prirode – da li je u pitanju roman, ili zbirka priča. Kažem nametnuta, jer se radi o rijetkom slučaju kada autor/ka daje slobodu čitaocu da pročitano odredi u formalnom smislu, u skladu s vlastitim doživljajem. Tako se u medijima…
Continue Reading...
Mnoge estetike, jedan otpor (“Estetika otpora”, Peter Vajs)
jednom berlinskom muzeju 1937. godine, tri mladića — neimenovani pripovedač i njegovi prijatelji Kopi i Hajlman — razmišljaju o Pergamonskom frizu. Vraćaju se do Kopijevog stana, gde zajedno sa njegovim roditeljima nastavljaju raspravu o umetnosti i politici. Pripovedač se potom vraća u svoj stan i razgovara sa ocem — ili se seća razgovora s njim…
Continue Reading...
Senka i Santiago („Kintsugi tijela“, Senka Marić)
ilo ono graciozno i strastveno, napeto od zdravlja ili sažvakano bolešću, razodenuto, u ožiljcima, staro, umorno, marginalizovano, zamotano, telo će postaviti dosadno predvidljive, a opet neočekivano šokantne izazove pred književni tekst. Postaviti ih, kao čunjeve koje valja jednim udarcem sravniti sa zemljom, da bi se oni opet podigli i opet bili izazov za rušenje. Telo…
Continue Reading...
Češke misterije i matični brojevi (“Sladoledžija”, Katri Lipson)
avremena književnost odzvanja bukom istorije. Skoro svaki drugi roman napisan poslednjih godina za temu uzima istoriju. Stvaralaštvo Katri Lipson (rođ. 1965) razlikuje se od dominantnih tendencija u pisanju o istorijskim temama postavljanjem priča u prošlost bivšeg Istočnog bloka, umesto u poznatu i sigurnu teritoriju nacionalne i(li) zapadne istorije. Radnja njenog nagrađivanog romana „Kosmonaut” (2008) dešava…
Continue Reading...
Opiti iz migrantske problematike („Nikuda ne idem“, Rumena Bužarovska)
svom beskrajno duhovitom romanu „Puškinova brda“, nabrajajući supruzi razloge zbog kojih se protivi emigriranju, Sergej Dovlatov u očaju ispaljuje i jedan metafizički – da se, po nečijoj pouzdanoj procjeni, čak 80% čovjekove ličnosti iskazuje kroz maternji jezik. A kad ni to ne upali, on pribjegava konkretnijem i priznaje da ne može zamisliti život u kom…
Continue Reading...
Drugačiji talasi (“Naplavine”, Karen Gilis)
eka odmah bude rečeno: priča „Naplavina” izuzetno je dirljiva. Iako postoje razlozi da se ovaj roman dovodi u vezu sa zabavnom književnošću kakvoj obično naginje ženska čitalačka publika, ovo nije tipična „ženska” knjiga. Priča o troje ljudi koji se poznaju od detinjstva i čiji su životi ispreplitani koja premrežava čitavu knjigu čini da roman poprimi…
Continue Reading...
Ishodište u samoporađajućoj nadi („Proslava“, Damir Karakaš)
amir Karakaš se vratio svojoj rodnoj grudi, mada bi se prije moglo reći da je ona ostala uz njega, ne bi li se ispričala još jedna veličanstvena neispričana priča. Ovog puta Lika nije tek pozornica za ređanje pastoralnih motiva. Prikazana u svojoj surovoj autentičnosti, ona je makroorganizam u čijoj utrobi se odvija dramatika seoskih života,…
Continue Reading...
Čovek zaboravljen u istorijskim romanima (“Hodočašće”, Tit Aleksejev)
ako je savremena evropska književnost sve prisutnija kod nas i sve je pristupačnija ovdašnjoj čitalačkoj publici naročito putem prevoda autora koji su dobitnici evropske nagrade za književnost mi ne znamo sa kakvim se romanom susrećemo i čini se da se ne možemo u potpunosti osloniti na ovu nagradu kao na priznanje koje nam garantuje književni…
Continue Reading...
Šarm i bijeda književnog zanata („Lepe strankinje“, Mirča Kartaresku)
ože biti da smo toliko zatrpani hiperprodukcijom književnih naslova i njihovih autora da se nerijetko iznenadimo kada poželimo da estetski utisak koji na nas ostavi knjiga potraje još dugo, a opus autora upoznajemo temeljno i natenane. Jedan od naslova koje je izdavačka kuća Arete objavila u okviru edicije posvećene savremenoj evropskoj književnosti je „Lepe strankinje“…
Continue Reading...
Irak, Lada i ketamin (“Medicinski roman”, Riku Korhonen)
riča ispričana u „Medicinskom romanu” Rikua Korhonena gotovo je nesrećna. „Medicinski roman” je knjiga o kraju ljubavne priče. Roman istovremeno govori o očajničkim pokušajima mladića da bude srećan, o sebičnosti, ravnodušnosti, ratu, pa čak i smrti. Priča o Niklasu i Ini počinje neočekivano vrućeg leta 2003, dok se u Iraku vodi rat u odnosu na…
Continue Reading...
I priroda je pevala o antifašizmu (“Prilike”, Euđenio Montale)
„Prilike” su druga Montaleova pesnička zbirka, koju je Einaudi objavio 1939. Sadrži pesme koje su nastajale između 1928. i 1939. godine. Zbirka će u ponovljenim izdanjima zadobijati i druge oblike, s obzirom na modifikacije i dopune kojima je Montale bio itekako sklon. U poređenju sa prvom knjigom, „Sipine kosti”, neke promene u lirskim rešenjima namah…
Continue Reading...
Knjiga života („Smrt – poslednje utočište”, Hilari Mantel)
ajveća svađa koju sam ikad imala sa svojom majkom vodila se oko ove knjige. Bilo je to leto kada sam napunila sedamnaest godina i moja porodica provodila je dvonedeljni odmor u Dordonji. Veoma se malo čega sećam što je vezano za taj odmor. Moram da pozovem majku da je pitam za ime najbližeg većeg grada…
Continue Reading...
Mrtvi zečevi i nestala braća („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)
ana Bastašić (32), rodom iz Zagreba, devojka sa plavim uvojcima, napisala je knjigu (Uhvati zeca, Kontrast izdavaštvo, 2018) koja je mnogo više nego roman užeg izbora u konkurenciji NIN-ovog žirija za 2018. godinu. Na vreme je to prepoznao Danilo Lučić, urednik izdavačke kuće „Kontrast izdavaštvo“, a ubrzo će, koliko da se noć zameni danom, i…
Continue Reading...FOTOGRAFIJE
-
Mimi Mercedez – bes i tuga jedne mladosti
8 činjenica o romanu “Zločin i kazna”
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
Kako izgleda soba u kojoj piše Haruki Murakami
Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
Zašto u filmu La La Land nema ničeg veselog
Komentari