Stiven Fraj – Šta nas čini ljudima?

Neka bude teksturalne naslade, neka bude svilenih slova i kremenih reči i gugutavih govora i praskavih šapata i šapata što trepere i truckaju se kao surutka. Neka pršte fraze rasparne i jezik što luči se ko ovčiji loj* . Pravo na reči stekli ste rođenjem. Nasuprot muzici, slikarstvu, plesu i korparskom zanatu, za korišćenje jezika nisu potrebni ni poduka ni oprema, sva njegova moć već je postojala u vama još od trenutka u kom se glava malenog vrtirepa vašeg tate pripojila zidu maminog malenog mehura.

Continue Reading...

Roberto Bolanjo o književnosti i egzilu

(Roberto Bolanjo je održao ovaj govor 2000. godine na simpozijumu koji je organizovalo Austrijsko društvo za književnost iz Beča.) ozvan sam da govorim o egzilu. Pozivnica koju sam dobio je bila na engleskom, a ja ne govorim engleski. Nekada jesam, ili sam mislio da jesam, ili sam makar nekada, tokom moje adolecencije, mislio da engleski…

Continue Reading...

Predavanje Olge Tokarčuk u Švedskoj akademiji povodom Nobelove nagrade (II deo)

4. Dame i gospodo, Nekoliko godina kasnije, žena sa fotografije, moja majka, kojoj sam nedostajala iako još nisam bila rođena, čitaće mi bajke. U jednoj od njih, od Hansa Kristijana Andersena, čajnik bačen na gomilu smeća se žali kako su ljudi bili okrutni prema njemu – čim mu je drška otpala, oni su ga se…

Continue Reading...

Predavanje Olge Tokarčuk u Švedskoj akademiji povodom Nobelove nagrade (I deo)

1. Prvi fotografija koju sam svesno doživela bila je slika moje majke pre nego što me je rodila. Nažalost, to je crno-bela fotografija, što znači da su mnogi detalji izgubljeni, samo pretvoreni u sive oblike. Svetlo je meko, kišovito je, verovatno prolećno, defitivno ona vrsta svetla koje se uliva kroz prozor, stvarajući u sobi jedva…

Continue Reading...

Hito Štajerl o digitalnim ruševinama i poreklu spama

Ne postoji poznatiji akvarel od slike Angelus Novus Pola Klea. Valter Benjamin je figuru na slici opisao kao nesrećno stvorenje koje bespomoćno, poneseno burom napretka, gleda unazad u gomilu ruševina, naraslu do neba, koju je napredak ostavio za sobom.[1] Aforizam Benjamina je dobro poznat i zaista previše puta citiran. Ali ukoliko njegov prostorni raspored shvatimo…

Continue Reading...

Toni Morison o rasnoj lepoti i mržnji

  igurna sam da ne postoji niko ko ne zna kako izgleda antipatija, pa čak i odbijanje, trenutačno ili na duže vremenske periode. Možda je takav osećaj tek nehaj, sitna sekiracija, ali takođe može i da zaboli. Može biti da neki od nas znaju i kako je to kad te neko odista mrzi – mrzi…

Continue Reading...

Ursula Le Gvin – predgovor “Levoj ruci tame” iz 1976.

aučna fantastika se često opisuje, pa čak i definiše, kao ekstrapolativna. Pisac naučne fantastike bi trebalo da uzme neki sadašnji trend ili fenomen, pročisti ga i pojača zbog dramskog efekta, i produži ga u budućnost. „Ako se ovo nastavi, evo šta će se dogoditi.“ Tako nastaje predviđanje. Taj metod i dobijeni rezultati uveliko podsećaju na…

Continue Reading...

Korespondencija: Džejms Boldvin svom nećaku povodom stogodišnjice oslobođenja od ropstva

Dragi Džejmse, Pet puta sam počinjao ovo pismo i pet puta sam ga cepao. Sve vreme mi je pred očima tvoj lik, ujedno i lik tvog oca, mog brata. Poput njega, i ti si žestok, mračan, ranjiv, sumoran – sa vrlo izraženom namerom da zvučiš ratoborno, jer ne želiš da te iko smatra slabim. Možda…

Continue Reading...

Digitalizacija i duboko čitanje – nestajanje kontemplativnog uma

re 25 godina čitanje uspavanki i bajki deci bio je sastavni deo svakodnevnice. Na spavanje se nije išlo pre nego što završimo Uspavanu lepoticu, Baš-čelika, Carevića i aždaju ili neku drugu bajku. Crtaće su nam puštali najčešće vikendom na VHS-u  ili na TV-u. Sećam se da sam kao dete čitanje bajki doživljavala kao elementarnu pojavu…

Continue Reading...

Korespondencija: Henri Miler i Kurcio Malaparte

Big Sur, Kalifornija, 28. jun 1948. Dragi moj Kurcio Malaparte, Prijatno me je iznenadilo što ste mi poslali primerak knjige Volga se rađa u Evropi, sa svojeručno potpisanom posvetom. Već imam primerak Kaputta, koji nažalost još nisam pročitao. Čudnim slučajem dobio sam, skoro u istom trenutku kada i vašu, poslednju Sandrarovu knjigu Bourlinguer, gde vidim…

Continue Reading...

Biblioterapija, ili mogu li nas knjige usrećiti?

Za autore vodiča za samopomoć nijedan ljudski problem nije prevelik ili premalen. Želite da budete mršaviji, bogatiji ili srećniji? Postoje knjige za to – tačnije, police i police knjiga. Nadate se da ćete postati efikasniji, odlučniji i kreativniji u narednom periodu? I za to postoji mnogo naslova. Pošto prionemo na ostvarivanje novogodišnjih odluka, okrenemo se…

Continue Reading...

Narativ i video igrice: kako se pričaju priče u virtuelnom svetu

Od crteža na pećinama, preko radio emisija do VR-a kroz narative smo uvek pokušavali da razumemo i objasnimo smisao sadašnjice. Masovni mediji su izmenili naše razumevanje realnosti, videli smo delić svemira i prve linije ratova iz kreveta i dnevnih soba. To je značajno uticalo na našu percepciju stvarnosti, a novi oblici narativa pokušavaju da pomire…

Continue Reading...

10 činjenica o romanu Frankenštajn

rankenštajn, priča o poludelom naučniku koji uspeva mrtvaca da vrati u život, samo da bi shvatio da je stvorio čudovište, jedna je od najdugovečnijih horor priča. Evo nekoliko osnovnih stvari u vezi sa knjigom starom 200 godina, koja će nas uvek plašiti u vezi sa tim šta sve može poći naopako ukoliko odlučimo da se…

Continue Reading...

Oko Binhaija – najveća biblioteka na svetu

aiđin je miran grad u blizini Pekinga, sa zanimljivim zgradama, crkvama i drugim objektima, izgrađenim po veoma raznolikim, globalnim arhitektonskim stilovima. Ali turističku pažnju najviše privlači jedan objekat doslovno od poda do plafona ispunjen knjigama, o kome se u poslednje vreme mnogo priča. Što je i za očekivati uzevši u obzir da je u pitanju…

Continue Reading...

Nerudine, Borhesove i Markesove pesme kruže internetom, a oni ih nisu napisali

esma “Muere lentamente” (Umirući polako), greškom pripisana Pablu Nerudi, cirkuliše internetom već godinama, i niko to ne može da zaustavi, pa su tako mnogi u Španiji dobijali novogodišnje čestitke sa ovim stihovima. Svi oni koji su tražili načina da nekome udovoljene, ili da za sebe potraže inspiracije, razmenjivali su ovu pesmu još od 2009. Problem…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta