zanimljivosti

Helioterapija afazije, esej Rastka Petrovića

by Glif redakcija

U ovom eseju objavljenom godinu dana nakon jedne od najuticajnjih zbirki pesama naše međuratne književnosti “Otkrovenje” (1922), Rastko Petrović se dotiče afazije, oboljenja koje uništava pamćenje, a sa njime zajedno…

Mario Vargas Ljosa o Floberu kao tvorcu modernog romana: Sve je moguće

by Glif redakcija

U jednom trenutku prošlog veka, stigao sam u Pariz i istog dana kupio primerak Madam Bovari u knjižari pod nazivom Joie de Vivre u Latinskoj četvrti. Ostao sam budan skoro…

Kratka i uzbudljiva istorija esperanta: Jezik mira koji su mrzeli Poenkare, Hitler i Staljin

by Glif redakcija

Bjalistok, nekada poljski, potom pruski, pa ruski, a danas ponovo poljski grad, bio je krajem 19. veka čvorište različitih kultura, mesto gde su živeli brojni Poljaci, Nemci, Rusi i Jevreji…

Zašto pisci pišu

by Glif redakcija

Sa čuvenom rečenicom Džoan Didion o tome zašto piše – “isključivo zato da bih shvatila šta mislim” – susrela sam se mnogo puta pre nego što sam pročitala esej iz…

Rukopisi ne gore: Kako je roman “Majstor i Margarita” izbegao oganj cenzure

by Glif redakcija

“Rukopisi ne gore”. Ova čuvena replika napravila je od Majstora i Margarite Mihaila Bulgakova međaš ruskog književnog kanona. Stalno je citiraju, i na jeziku originala i na svim drugim jezicima…

Ljubavna priča na autotjunu: Mogu li kompjuteri da stvaraju umetnost (i zašto je tu važan hip hop)

by Glif redakcija

Pisac i kolumnista Stiven Marč se, posle odličnog eseja o Sali Runi i književnosti poze, poduhvatio istraživanja mogućnosti veštačke inteligencije da bude kreativna. Svoja iskustva sa stvaranjem kratke priče pomoću…

Nil Gejmen: Kako je nastao Sendmen

by Glif redakcija

Serija Sendmen, snimljena prema kultnom stripu Nila Gejmena, trebalo bi da počne da se prikazuje od 5. avgusta na Netfliksu. Gejmen je tim povodom za britanski Gardijan, odakle prenosimo razgovor,…

Da li je Pesoa kontrolisao svoje heteronime ili su oni vladali njim?

by Glif redakcija

Ako je ikada ijedan pisac sudbinski bio predodređen da ponese baš to ime, bio je to Fernando Pesoa. Reč pessoa na portugalskom znači “osoba”; na latinskom znači “maska” ili “lik”….

Vitgenštajn u ratu

by Glif redakcija

Logičko-filozofski traktat (1921) Ludviga Vitgenštajna je, ispostavlja se, jedino veliko filozofsko delo nastalo dok je njegov autor ratovao. Rene Dekart bio je dobrovoljac u Tridesetogodišnjem ratu u holandskoj, a potom…

Otkorenjavanje književnosti – nismo više zaljubljeni u lepo pisanje (I deo)

by Glif redakcija

Kao pisac proze koji predaje, ja često govorim o onome što volim u prozi, onome što je meni čini moćnom i upečatljivom. Ovo je verzija govora koji sam godinama držala…

Biblioteka budućnosti: Tajne knjige slavnih pisaca koje će čitaoci otkriti tek u 22. veku

by Glif redakcija

Više od 200 ljudi okupilo se nedavno, jednog nedeljnog jutra, da bi prisustvovali ceremoniji. Hodali su u povorci, neki sa svojim psima, neki sa svojom decom, duž staza posutih šljunkom,…

Merilin Monro kao pesnikinja

by Glif redakcija

“Dobro je da su mi rekli šta je / Mesec kad sam bila dete”, kaže stih iz pesme Merilin Monro. “Bolje je što su mi rekli kao detetu šta je…

“Mi smo budućnost!” – o ruskim futuristima (II deo)

by Glif redakcija

Kada je Filipo Tomazo Marineti objavio “Manifest futurizma” 1909. godine, Rusi su ga dočekali kao epifaniju. Pa ipak, samo pet godina kasnije postaće jasno da su avangardni pokreti na Istoku,…

“Mi smo budućnost!” – o ruskim futuristima (I deo)

by Glif redakcija

Atmosfera je bila napeta pred Marinetijevo prvo čitanje u sali Kalašnjikov berze u Sankt Peterburgu. Dan ranije, Nikolaj Kulbin je u svom domu okupio neformalni odbor za doček sastavljen od…

Edna O’Brajen: Dragi gospodine Džojs

by Glif redakcija

Uliks Džejmsa Džojsa, objavljen pre 100 godina, na autorov 40. rođendan, odvija se u samo jednom danu, 16. juna. Poštovaoci Džojsove književnosti taj dan, Blumsdej (Bloomsday), obeležavaju decenijama unazad. Tim…