Recite nam za početak nešto o tome kako je nova knjiga vaših eseja Književnost i dani koncipirana, kao i kada i kako su nastajali tekstovi u njoj? Eseje u ovoj knjizi sam pisao dugo, godinama. Oni su nastajali konkretnim povodima, kao predgovori i pogovori knjigama, kao tekstovi za konferencije u zemlji i inostranstvu, kao tekstovi…

ana Bastašić (32), rodom iz Zagreba, devojka sa plavim uvojcima, napisala je knjigu (Uhvati zeca, Kontrast izdavaštvo, 2018) koja je mnogo više nego roman užeg izbora u konkurenciji NIN-ovog žirija za 2018. godinu. Na vreme je to prepoznao Danilo Lučić, urednik izdavačke kuće „Kontrast izdavaštvo“, a ubrzo će, koliko da se noć zameni danom, i…

lub putnika je u nameri da podstakne putopisno stvaralaštvo raspisao regionalni nagradi konkurs “Spasimo putopis”. Svaki autor ima pravo da pošalje najviše tri uratka. Nema minimalne ni maksimalne dužine. Putopisi moraju biti na nekoj varijanti sr-hr-bh-cg jezika. Prednost imaju radovi nastali radi ovog konkursa. Molimo vas da naznačite da li je putopis ranije objavljivan. Putopis možete upotpuniti…

om omladine Pančevo poziva sve zainteresovane mlade autore da pošalju radove na ovogodišnji 42. po redu konkurs za ,,Rukopise” – Zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora eks-Ju. Konkurs će biti otvoren do 17. februara 2019. godine, a pravo učešća imaju autori koji pišu na jezicima eks-JU, kao i jezicima nacionalnih manjina, između 15…

Dobitnik 65. NIN-ove nagrade je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, saopštio je žiri. O romanu je u poslednjem izdanju magazina NIN napisano sledeće: Uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u knjizi Zabluda Svetog Sebastijana problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali…

književnosti je važnije kako je pisano, nego o čemu je pisano – vjerovatno je najrasprostranjeniji uput kad se o nekom djelu donose vrijednosni sudovi. Baziran je na činjenici da je književnost „umjetna“ kao i svaka druga umjetnost, odnosno da težinu priče same po sebi treba prepustiti faktografskim formama. U igri je uvijek nekoliko mogućnosti. Tema…

re dve godine, Jacek Dukaj se u zapaženom eseju „Lament ljubitelja cigala“ na stranicama „Gazete viborče“ otvoreno deklarisao kao pristalica tradicionalne, devetnaestovekovne proze, „široko razlivene na stotinama strana, epskog daha i toliko opojne da se čovek u potpunosti gubi čitajući je, da bi joj se vraćao iz večeri u veče i uranjao u njen fiktivni…

Vaše književno stvaralaštvo od početka prati zamašan naučno-istraživački i profesorski rad. Zašto ste tematski krug vaše doktorske disertacije i romana „Preparirani varvarin” odabrali upravo iz doba austrijskog i mađarkog prosvetiteljstva s kraja XVIII i početka XIX veka?  Bila je to puka slučajnost. Razonode radi čitao sam Kazincijeva dela, prelistavao njegovu  dvadesettrotomnu korespondeciju i našao pismo…

eti, po sadržaju najambiciozniji Japansko-srpski festival filma održaće se od četvrtka 6. do subote 8. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Sadržaj trodnevnog Festivala posvećen je temi „Vizija“ a posetioce očekuje izazovan, konstruktivan i upečatljiv filmski i prateći kulturno-umetnički program. Prvi dan posvećen je viziji stvaralaštva, a Festival će otvoriti multimedijalna izložba „Vizija“ istaknutih autora: Gala Čaki, Aleksa…

Radio Beograd 2 raspisuje konkurs za nagradu “Nikola Milošević” za najbolju knjigu iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije. U obzir dolaze knjige domaćih autora koje su štampane 2018. godine. Knjige dostaviti, u četiri primerka, do 22. decembra 2018. godine, Sekretarijatu Radio Beograda 2 (lokal sa portirnice 3170), od 9 do 15 sati radnim…

romocija četvrtog i petog broja časopisa “Književna fantastika” biće održana u petak 30. novembra s početkom u 19 časova u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Beograd). Na promociji časopisa učestvuju neki od brojnih autora čiji su tekstovi zastupljeni u pomenutim izdanjima: prof. dr Ljiljana Gavrilović (iz Institut za književnost i umetnost), prof. dr Mileta Prodanović (sa Univerzitet…

  Krleža je govorio kako su memoari nezgodna literatura, na koju se ne možeš baš osloniti, jer se tamo i crvi često prikažu kao anakonde. Ni dnevnici nijesu imuni na slična samouveličavanja, ali zavodljivost teksta zna umiriti čitalačke duhove. Problem je kad jezik ne daje ni tu mogućnost, kad si osuđen na bonacu bez kraja….