Neizbježnost jednog zločina („Glasovi“, Sulejman Fajad)

Nikola Nikolić Neizbježnost jednog zločina („Glasovi“, Sulejman Fajad) Devedesetih je na crnogorskoj televiziji često prikazivan film „Viljuška se drži u lijevu ruku“ Gorana Bulajića, po tekstu Miodraga Karadžića (autora kultne „Đekne“, uz Živka Nikolića). U nekoj zabiti na sjeveru Crne Gore živi sredovječni čovjek sa ženom i ocem. Njihovu sumornu svakodnevicu razdrmaće vijest da im…

Continue Reading...

Roman koji je napisao kompjuter zamalo dobio književnu nagradu

Na konkursu za nacionalnu književnu nagradu u Japanu, roman koji je napisala veštačka inteligencija, uz malo pomoći ljudskog faktora, prošao je uži krug. Na sreću, ili nesreću, nije osvojio nagradu, ali predstavlja veliki pomak u AI oblasti. tekst: Natali Šumejker Iako sam mislila sam da mom poslu ne preti automatizacija – računar ne bi mogao…

Continue Reading...

Dnevnik o Deniju (“Tiho teče Misisipi”, Vladimir Tabašević)

Bojan Vasić Dnevnik o Deniju Iako u kratkom tekstu koji na zadnjoj korici prati Vladinu knjigu upoređujem njegov roman sa Dnevnikom o Čarnojeviću, ipak mislim da ovo nije lirski roman. Nema u njemu klasične, meke lirike, ali ima prave poezije, moderne poezije u kojoj se jezik otima kontroli i sam progovara. Ta poezija mu i…

Continue Reading...

Ima li života posle teksta (“Razgovori sa sobom”, Andres Neuman)

Milica Milosavljević Ima li života posle teksta i zašto nema teksta posle života Kako se razgovara sa sobom? I kome ti razgovori više pomažu, nama samima ili onima kojima se kroz te iste razgovore obraćamo? Koga želimo da sačuvamo – sebe, nijh, sebe u njima? Nije li razgovor sa sobom još jedina mogućnost da se povežemo…

Continue Reading...

Život konzerviran na stranicama papira („Područje bez signala“, Robert Perišić)

Nikola Nikolić Život konzerviran na stranicama papira Za pisce takozvane stvarnosne proze Balkan je teren kakav se samo poželjeti može. Odlikuje ga ona neophodna doza protivrječnosti. Složeni istorijski, politički i socio-ekonomski procesi odgovorni su za klimu koja možda i nije po volji najvećeg dijela stanovništva, ali umjetnicima odgovara takva dinamika, podstiče im kreativnu dvojakost –…

Continue Reading...

Šta čini veliku detektivsku priču, prema T. S. Eliotu

                Početkom 1944. godine književni kritičar Edmund Vilson je na stranicama Njujorkera (The New Yorker) objavio ogorčen esej sa naslovom „Zašto ljudi čitaju detektivske priče?” Pre svog puta u Evropu gde je trebalo da izveštava o savezničkom bombardovanju Nemačke, Vilson je argumentovao da je prerastao žanr do 12. godine kad je već pročitao sve priče…

Continue Reading...

Migrantske priče (“Ludak sa Trga slobode”, Hasan Blasim)

Nikola Nikolić Migrantske priče (“Ludak sa Trga slobode”, Hasan Blasim) Medijsko izvještavanje ima ograničenja. Dva su najočitija: prvo, ono se drži informativne sažetosti i ne ulazi dublje u problem, a drugo – vremenom splasne interesovanje za problem koji duže traje. To je slučaj sa većinom tema iz svijeta, onih koje se u prvi mah mogu…

Continue Reading...

Tajna istorija “Sto godina samoće” – III deo

Do tada, Gabo je dobio Nobela. Imao je novog američkog izdavača, Knofa. Kao redak potez, Hronika najavljene smrti je bila štampana u celosti 1983. godine u vaskrslom Veniti Feru gde je Ričard Lok sedeo za uredničkim stolom. Lok i Aleksandar Liberman su naručili propratne ilustracije od kolumbijskog portretiste Botera. Divljenje prema autoru bilo je univerzalno….

Continue Reading...

Tajna istorija “Sto godina samoće” – II deo

Zapaljeni um             „Prošlost nikad nije mrtva, pa čak najčešće i nije prošlost”, zapazio je Fokner, a sa Sto godina samoće, Markes je učinio sadašnjost prošlosti uslovom života u Makondu – poput siromaštva ili nepravde. Preko sedam generacija Hoze Arkadio Buendija i njegovi potomci su neumorna sadašnjost jedni drugima: u svojim nasleđenim imenima, ispadima besa…

Continue Reading...

Tajna istorija “Sto godina samoće” – I deo

         Kuća se nalazila u tihom delu Meksiko Sitija i imala je radnu sobu u kojoj je pronašao samoću kakvu nikad ranije nije poznavao i neće nikad ponovo. Cigarete (pušio je 60 dnevno) su ležale na radnom stolu. Ploče pored gramofona: Debisi, Bartok, A Hard Day’s Night. Na zidu su se prostirale…

Continue Reading...

„Jedna knjiga – jedan grad” od 21. do 24. decembra u Gradskoj biblioteci Pančevo

Manifestacija „Jedna knjiga – jedan grad” država se od 21. do 24. decembra u Gradskoj biblioteci Pančevo, u organizaciji Gradske biblioteke, a pod pokroviteljstvom Grada Pančeva.  Na ovogodišnjoj, petoj po redu manifestaciji „Jedna knjiga – jedan grad” biće predstavljena knjiga „Savršeno sećanje na smrt“ Radoslava Petkovića. Ovaj pisac je do sada objavio dvanaest knjiga i…

Continue Reading...

Sme li Arundati Roj da piše protiv svoje domovine?

Polemika o patriotizmu i izdaji dodatno se rasplamsala u najmnogoljudnijoj demokratiji na svetu kada se listi od četrdesetak indijskih književnika , umetnika, istoričara i naučnika, pridružila Arundati Roj koja je pre neki dan vratila najvišu nacionalnu nagradu najprestižnije književne indijske institucije Sahitja akademije, u znak protesta što indijska vlast energičnije ne reaguje na brutalno prebijanje…

Continue Reading...

Kazuo Išiguro: Uzeću koliko god mi je vremena potrebno

Gospodine Išiguro, da li ste ikada naišli na neku od svojih knjiga u secondhand knjižari? Jesam, takve stvari su teške. Kada odem u neku od secondhand knjižara negde u unutrašnjosti Engleske i nađem svoju knjigu, pomislim „Pa, ovo je uvreda! Neko nije želeo da zadrži  moju knjigu!“ (Smeh) Ali ako je nema, opet sam uvređen…

Continue Reading...

Salman Ruždi: Ne katalogizujem svoje čitanje

Koje knjiga vam trenutno stoje pored kreveta? “Između sveta i mene” od Ta-Nehisi Koutsa, koju sam upravo završio i koja me je zaista impresionirala, “Džingis Kan” od Džeka Vederforda, koja je sledeća, “Beli album” od Džoan Didion, kojoj je sjajno ponovo se vratiti i koja je dobra kao što je se i sećam; “Srce glupana”…

Continue Reading...

Henry James i tumačenja “Okretaja zavrtnja”

Ivana Rogar Henry James i tumačenja Okretaja zavrtnja Povijest interpretacija Okretaja zavrtnja, romana Henryja Jamesa mogla bi se svesti na tvrdnju jednog od tumača, Petera Beidlera: “Temeljno pitanje kojim se bavi akademsko proučavanje Okretaja zavrtnja jest koliko su duhovi stvarni.”[1] Pitanje autentičnosti duhova centralni je problem većine kritičkih studija napisanih o djelu. Jesu li duhovi…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta