10 najapsurdnijih potraga u književnosti Od traženja načina kako od magarca postati opet čovek, do istraživanja nestanka mesec dana vremena koje je službeno izbrisano, potraga u svakoj od ovih priča apsurdna je kao sam život

"Filozofska lampa", Rene Magrit (1936)

Oduvek sam volela narative o potragama, delimično i zato što im je svrha tako zadivljujuće jasna: Mora da se pronađe gral! Mora da se reši zločin! Mora da se pobedi zlo biće! Ali opet kod mene nedostaje te zadivljujuće jasnoće svrhe, tako da je moj pravi afinitet usmeren prema apsurdnim potragama, tragikomičnim podžanrom u kojem je sve loše, a pravila se stalno menjaju – ako uopšte postoje pravila. Zbunjeni protagonista se uprkos tome bori da pronađe gral/razreši zločin/pobedi zlo biće, ali ga neprestano osujećuje neobičnost stvarnosti. Osim toga, najvažnija misterija se ne može razrešiti: smisao života. To dovodi do narednog pitanja o tome možemo li znati da li je potraga apsurdna ili ne, kada – kako je napisao Horhe Luis Borhes – ne možemo ni da utvrdimo da li univerzum pripada realističnom žanru ili fantastičnom. Tokom pisanja mog poslednjeg romana Zed na mene je uticala ova tradicija. U mom izmišljenom svetu dogodio se niz misterioznih smrti. U međuvremenu svi se hvataju u koštac sa verovatno povezanim i nedokučivim kvantitetom zvanim Zed. Želela sam da moji likovi nastave da se trude da pronađu odgovore, iako se sve raspada. Dakle, evo 10 mojih omiljenih apsurdističkih potraga:

 

1. Zlatan magarac ili Apulejeve metamorfoze – Lucijus Apulej (kasni II vek n.e.)

Istoimeni heroj Lucijus glavinja kroz život, a kada očigledno ubije troje ljudi, sudi mu se i potom čeka svoju propast. Ipak se ispostavlja da je on žrtva čudne praktične šale. Stvari postaju još čudnije kada doživi malu nezgodu sa nekom magijom gde biva pretvoren u magarca. Njegova potraga je jasna: kako da prestane da bude magarac. Satira je robusna; Apulej zna da u bilo kojoj epohi istorije postoji mnogo ljudi – neki od njih su naše najmoćnije vođe – koji bi zaista trebalo da krenu u takvu potragu …

2. Šinjel – Nikolaj Gogolj (1842)

Ovaj apsurdistički klasik inspirisao je bezbroj autora, filmskih stvaralaca, umetnika i muzičara. Navodno je Dostojevski rekao kako smo „ svi mi izašli ispod Gogoljevog šinjela“. Junak Akakij Akakijevič vredno radi na svom činovničkom poslu, čak i dok mu se kolege rugaju zbog njegovog neurednog izgleda. Njegov šinjel je sav iskrpljen, pa većinu priče provodi pokušavajući da prikupi novac za novi. Konačno je dobio svoju nagradu, uživa u trenutku čiste sreće, a njegove kolege čak priređuju zabavu u čast njegovog kaputa. Ali šinjel je ukraden i kada Akakij prijavi to vlastima, kažu mu da prestane da im traći vreme. To izazove ogroman bes od Akakija: da nikoga nije briga šta će mu se dogoditi i da je njegovo društvo surovo i glupo.

3. Proces – Franc Kafka (1925)

Još jedan apsurdistički klasik smešten u zastrašujuće surovo i glupo društvo. Jozef K je iznenada uhapšen i rečeno mu je da mu se mora suditi. Niko mu ne govori koja je priroda zločina koji je navodno počinio, a muči ga naporna, neumoljiva birokratija. Promene stvarnosti su nagle, a tvrdnje onih koji su na vlasti da je ludost razum, a laž istina, čine ovaj roman toliko uznemirujućim i svevremenim.

4. Tatarska pustinja – Dino Bucati (1940)

Bucati je radio kao novinar za Corriere della Sera kada je shvatio da se njegova „rutina nikada neće završiti i tako će mi pojesti čitav život“. Ovo otkriće navelo ga je da napiše predivan, mračan roman o potrazi za smislom jednog čoveka. Đovani Drogo, vojnik, dobio je prekomandu u jednu udaljenu tvrđavu. Njegova dužnost je da odbije napad misterioznog neprijatelja, Tatara. Svakog dana čeka napad, osmatraući otpad, ali Tatari nikad ne dođu. Roman se može čitati i kao prozna preteča Čekajući Godoa.

5. Germogenova guska – Itel Kohun (1961)

U ovom snolikom i nelinearnom romanu, pripovedačica („Ja“) u potrazi je za načinom kako da pobegne od svog ujaka alhemičara, koji je u potrazi za tajnom večnog života. Sve vreme postoje ironične aluzije na tipičnog junaka klasičnih potraga, koji ne misli ni na šta drugo osim na zlatno runo, blistavi gral ili sledeću nagradu. U ovom romanu Kohun ta fiksna svrha postaje vrsta demonske magije, koja krivi stvarnost na sve moguće fantastičke načine. Izvanredna knjiga beskrajno inventivne spisateljice i umetnice.

6. Objava broja 49 – Tomas Pinčon (1966)

Naša junakinja Edipa Mas uvučena je u baroknu misteriju nakon smrti svog bivšeg dečka Pirsa Inveraritija. Nedokučivi događaji povezani su sa organizacijom koja se zove Trystero ili Tristero, koja bi mogla biti tajna podzemna dostava, čiji je slogan W.A.S.T.E. – We Await Silent Tristero’s Empire (Čekamo Tiho Carstvo Tristerovo). Ipak, postoji mogućnost da ova organizacija nije stvarna, a da je Edipa je luda ili žrtva neke praktične šale. Ovaj roman ima mnogo zajedničkog sa podjednako briljantnim Ubikom Filipa K. Dika, koji je objavljen 1969. godine.

7. Treći policajac, Flan O’Brajen (1967)

Izvanredno genijalan roman koji se često tumači kao potraga za zagrobnim životom u kojoj je neimenovani protagonista mrtav tokom većeg dela radnje. U svakom slučaju, on se nalazi u suludom svemiru u kojem su likovi jednog trenutka mrtvi, a u sledećem živi, dok policajci neprestano pričaju o biciklima, a treći policajac je sveznajuć. Brajan O’Nolan (autorovo pravo ime) završio je roman 1940. godine, ali su ga odbili kao “previše fantastičnog”. Objavljen je ubrzo nakon O’Nolanove smrti.

8. Slušna truba – Leonora Karington (1976)

Meksička umetnica i autorka rođena u Britaniji načinila je svoju junakinju starom između 90 i 100 godina, a zadržala se na neravnim konturama njene stare kože. Ljudi nastavljaju da sputavaju Merijen Lederbi, dok ona nepokolebljivo ignoriše njihove zabrane. Apsurdno je biti star i biti obavešten da ste – posledično – ništa.. Ali ona razdragano, što je važno, odbija takve turobne zapovesti i upušta se u divlju avanturu.

9. Divlji detektivi – Roberto Bolanjo (1998)

Dvoje pesnika, Arturo Belano i Ulises Lima, traže treću osobu, Sesareju Tinahero. Ovu lažnu detektivsku potragu vrtogalvo prenosi grupa naratora, koji se ne slažu gotovo ni oko čega. Roman je zapanjujuć i pun ljupkih aforizama poput: „U nekom izgubljenom delu prošlosti želeli smo da budemo lavovi, a nismo ništa više od kastriranih mačaka.“ Ovo sažeto opisuje odnos između apsurdne potrage i herojske, lavovske potrage.

10. Debele godine – Čan Kunčung (2009)

U pomalo naučno-fantastičnoj verziji Kine, mesec dana je nestalo iz zvaničnih evidencija i iz kolektivnog sećanja. Glavnog lika, starog Čena (besposlenog, samoopsednutog autora koji samo želi da se izležava i pije “Blek dragon late” od ličija) bivša devojka Litl Ksi nagovori da otkriju šta se zaista dogodilo tog meseca i zašto vlasti žele da ga izbrišu iz istorije. Hrabra, uzbudljiva satira tehno-totalitarizma savremene Kine.

Pročitajte i tekst Beskrajni procesi: misterija i saspens kod Kafke, Bucatija i Kapriolo.

Piše: Joanna Kavenna
Izvor: theguardian.com
Prevod: Danilo Lučić

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: