Kada pomislimo na romane, dnevne novine, blogove, pomislimo na reči. Olako zaboravljamo na sitne sugestije ugurane između, a to je interpunkcija. Ali zašto smo tako surovi prema ovom osnovnom elementu pisanja.
Inspirisan serijalom postera, zapitao sam se kako moji omiljeni romani izgledaju bez reči. Mogu li se razlikovati ili svi izgledaju zamuljano? Zapravo, mogu biti veoma različiti. Uzmite moju najomiljeniju knjigu Avesalome, Avesalome (Absalom, Absalom!) Vilijama Folknera. U pitanju je gusta proza nabijena zagradama. Kada je uporedimo sa romanom uprošćenije interpunkcije – kao što je Krvavi meridijan Kormaka Makartija – razlika je veoma upadljiva (pogledati gore).
Da, veoma upadljiva razlika. Ali ova nesputana mešavina simbola može takođe biti prelepa. Pogledajte ove redove tačaka i crtica iznad! Ova Morzeova azbuka je istovremeno besmislena i puna značenja. Možemo pogledati ovo i reći: kratka rečenica; opis; kraći opis; akcija; akcija; akcija.
Ukoliko želite da vidite nešto drugo, ovde na mojoj veb stranici imam dostupan slobodan kod. Zašto ne biste odštampali celokupnu interpunkciju iz romana Gordost i predrasuda i izlepili zidove?
Kao što sam pomenuo iznad, razlika između ovih romana je veoma upadljiva. Pogledajte udeo svake od ovih vrsta interpunkcije:
U Krvavom meridijanu rečenice su kratke. Jedno ili dva pitanja? Eventualno, ali odmah slede rečenice sa tačkom. Pa ipak Avesalome, Avesalome! je potpuno divalj. Neko bi rekao da se sastoji od izjava, koje su unutar izjava, koje su unutar izjava: kome se ne bi svidelo tako nešto?
Evo poređenja sa nekim drugim knjigama – pogledajte kolika je razlika u Zbogom oružje. Skoro da nema tačaka, samo rečenice i dijalozi. Koliko li je to bilo drugačije i osvežavajuće! Pogledajte kako spartanski izgleda Krvavi meridijan u poređenju sa ostalim. Obratite pažnju kako je tačka zarez skoro iščezla iz pisanja.
Interpunkcija ima više značenja nego jednostavno određivanja mesta na koje će doći reči. Ona te reči deli. Očigledno, nekim autorima se više sviđaju dugačke rasplinute rečenice. Vilijam Folkner bi verovatno pogledao kratke rečenice i rekao samo jebite se.
Pa ipak, ove rečenice sastoje se iz manjih klauzula: Folknerovi romani zapravo nisu toliko različiti od drugih romana. Razlika između Hemingveja i Makartija je u upotrebljavanju navodnika. Kada topli zagrljaji povijenih ruku znaka navoda nestanu, čitaocu ostaje utisak širine prostora.
Dakle, nečije pisanje može biti lepo zbog reči koje autor odluči da koristi, ali i zbog izbora interpunkcije.
Napomena: Na predlog Brajana B. pretvorio sam znakove interpunkcije u toplotnu kartu. Tačke, upitnici i uzvičnici su crvene boje. Zarezi i navodnici su zeleni. Tačka zarez i zarez su plave boje. Samo ću ih priložiti bez dodatnih komentara …
Pročitajte i tekst o tome šta su poznati pisci i spisateljice mislili o pojedinim znakovima interpunkcije.
Piše: Adam J. Calhoun
Izvor: medium.com
Prevod: Danilo Lučić