Drugačiji talasi (“Naplavine”, Karen Gilis)

eka odmah bude rečeno: priča „Naplavina” izuzetno je dirljiva. Iako postoje razlozi da se ovaj roman dovodi u vezu sa zabavnom književnošću kakvoj obično naginje ženska čitalačka publika, ovo nije tipična „ženska” knjiga. Priča o troje ljudi koji se poznaju od detinjstva i čiji su životi ispreplitani koja premrežava čitavu knjigu čini da roman poprimi…

Continue Reading...

Ishodište u samoporađajućoj nadi („Proslava“, Damir Karakaš)

amir Karakaš se vratio svojoj rodnoj grudi, mada bi se prije moglo reći da je ona ostala uz njega, ne bi li se ispričala još jedna veličanstvena neispričana priča. Ovog puta Lika nije tek pozornica za ređanje pastoralnih motiva. Prikazana u svojoj surovoj autentičnosti, ona je makroorganizam u čijoj utrobi se odvija dramatika seoskih života,…

Continue Reading...

Maša Seničić: „Čitajući Luisa Kerola naletela sam na…” – razgovor o knjizi „Povremena poput vikend-naselja” (Treći Trg, 2019)

Maša Seničić je dramaturškinja, pesnikinja i novinarka, pripadnica čuveno neodredive „(naj)mlađe” generacije pesnika. Razgovaramo o pesničkoj knjizi Povremena poput vikend-naselja, koja je u rukopisu nagrađena na četvrtom konkursu Beogradskog festivala poezije i knjige u organizaciji Trećeg Trga, i nedavno objavljena. Predstavljanje knjige desiće se van okruglog stola, na travi, uz povremeno vino i trešnje, u…

Continue Reading...

Osvežavajući nedostatak moralisanja (“Đavo je crni pas”, Šandor Jasberenji)

ikcija je laž koja govori istinu. Tako, uostalom, tvrdi Alber Kami, čiji čuveni roman, Stranac, za glavnog junaka uzima Francuza koji živi u Severnoj Africi i na društveno neprihvatljiv način se nosi sa smrtću. Merso ne samo da ima poteškoća da se priseti dana kada mu je majka umrla u čuvenoj prvoj rečenici romana, već…

Continue Reading...

Čovek zaboravljen u istorijskim romanima (“Hodočašće”, Tit Aleksejev)

ako je savremena evropska književnost sve prisutnija kod nas i sve je pristupačnija ovdašnjoj čitalačkoj publici naročito putem prevoda autora koji su dobitnici evropske nagrade za književnost mi ne znamo sa kakvim se romanom susrećemo i čini se da se ne možemo u potpunosti osloniti na ovu nagradu kao na priznanje koje nam garantuje književni…

Continue Reading...

Šarm i bijeda književnog zanata („Lepe strankinje“, Mirča Kartaresku)

ože biti da smo toliko zatrpani hiperprodukcijom književnih naslova i njihovih autora da se nerijetko iznenadimo kada poželimo da estetski utisak koji na nas ostavi knjiga potraje još dugo, a opus autora upoznajemo temeljno i natenane. Jedan od naslova koje je izdavačka kuća Arete objavila u okviru edicije posvećene savremenoj evropskoj književnosti je „Lepe strankinje“…

Continue Reading...

Irak, Lada i ketamin (“Medicinski roman”, Riku Korhonen)

riča ispričana u „Medicinskom romanu” Rikua Korhonena gotovo je nesrećna. „Medicinski roman” je knjiga o kraju ljubavne priče. Roman istovremeno govori o očajničkim pokušajima mladića da bude srećan, o sebičnosti, ravnodušnosti, ratu, pa čak i smrti. Priča o Niklasu i Ini počinje neočekivano vrućeg leta 2003, dok se u Iraku vodi rat u odnosu na…

Continue Reading...

I priroda je pevala o antifašizmu (“Prilike”, Euđenio Montale)

„Prilike” su druga Montaleova pesnička zbirka, koju je Einaudi objavio 1939. Sadrži pesme koje su nastajale između 1928. i 1939. godine. Zbirka će u ponovljenim izdanjima zadobijati i druge oblike, s obzirom na modifikacije i dopune kojima je Montale bio itekako sklon. U poređenju sa prvom knjigom, „Sipine kosti”, neke promene u lirskim rešenjima namah…

Continue Reading...

Knjiga života („Smrt – poslednje utočište”, Hilari Mantel)

ajveća svađa koju sam ikad imala sa svojom majkom vodila se oko ove knjige. Bilo je to leto kada sam napunila sedamnaest godina i moja porodica provodila je dvonedeljni odmor u Dordonji. Veoma se malo čega sećam što je vezano za taj odmor. Moram da pozovem majku da je pitam za ime najbližeg većeg grada…

Continue Reading...

Mrtvi zečevi i nestala braća („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)

ana Bastašić (32), rodom iz Zagreba, devojka sa plavim uvojcima, napisala je knjigu (Uhvati zeca, Kontrast izdavaštvo, 2018) koja je mnogo više nego roman užeg izbora u konkurenciji NIN-ovog žirija za 2018. godinu. Na vreme je to prepoznao Danilo Lučić, urednik izdavačke kuće „Kontrast izdavaštvo“, a ubrzo će, koliko da se noć zameni danom, i…

Continue Reading...

Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za 2018. godinu

Dobitnik 65. NIN-ove nagrade je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, saopštio je žiri. O romanu je u poslednjem izdanju magazina NIN napisano sledeće: Uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u knjizi Zabluda Svetog Sebastijana problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali…

Continue Reading...

Mesta na koja je, možda, i Bog zaboravio („Psi iz Galveiasa“, Žose Luis Peišoto)

koliko vrh olovke uperite u tačku tamo gde se seče prava povučena na39, 160 stepeni severne geografske širine sa pravom na 7,998 stepeni zapadne geografske dužine, saznaćete gde se na mapi Evrope nalazi naselje čijim imenom je  Žose Luis Peišoto (1974), jedan od najznačajnijih portugalskih pisaca današnjice, naslovio svoj roman objavljen 2014. godine. Ukucate li…

Continue Reading...

Redefinisanje lične istorije („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)

književnosti je važnije kako je pisano, nego o čemu je pisano – vjerovatno je najrasprostranjeniji uput kad se o nekom djelu donose vrijednosni sudovi. Baziran je na činjenici da je književnost „umjetna“ kao i svaka druga umjetnost, odnosno da težinu priče same po sebi treba prepustiti faktografskim formama. U igri je uvijek nekoliko mogućnosti. Tema…

Continue Reading...

Led Jaceka Dukaja – intelektualni zamah i svežina ideja

re dve godine, Jacek Dukaj se u zapaženom eseju „Lament ljubitelja cigala“ na stranicama „Gazete viborče“ otvoreno deklarisao kao pristalica tradicionalne, devetnaestovekovne proze, „široko razlivene na stotinama strana, epskog daha i toliko opojne da se čovek u potpunosti gubi čitajući je, da bi joj se vraćao iz večeri u veče i uranjao u njen fiktivni…

Continue Reading...

Čovek kojeg je pojela revolucija (“U senci Petlovog brda”, Osvalds Zebris)

orba za nacionalni identitet pod teškom šapom jedne velike imperije istorijska je situacija sa kojom se mogu poistovetiti sudbine mnogih manjih naroda. Roman U senci petlovog brda autora Osvaldsa Zebrisa upravo oslikava jednu takvu Rigu u kojoj se pojedinac obreo u graničnom istorijskom trenutku zbunjen svojim nacionalnim (anti)identitetom, onemogućen da se pozicionira u takvom svetu…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta