Jang Šuang-zi: Književnost je nerazmrsiva od politike Tajvanska spisateljica Jang Šuang-zi i prevoditeljka Lin King podelile su Međunarodnu Bukerovu nagradu za „Tajvanski putopis“, roman u kom se prepliću ljubavna priča i kolonijalna istorija.

Roman Tajvanski putopis (Taiwan Travelogue) Jang Šuang-zi, u prevodu Lin King, prva je knjiga izvorno napisana na mandarinskom kineskom koja je osvojila Međunarodnu Bukerovu nagradu, preneli su mediji nakon proglašenja dobitnika preksinoć na ceremoniji u galeriji Tejt Modern u Londonu.  

Roman je predstavljen kao prevod ponovo otkrivenih memoara, napisanih iz ugla spisateljice koja 1938. godine plovi ka Tajvanu pod japanskom okupacijom i priključuje se kulinarskoj turi u društvu prevoditeljke u koju se zaljubljuje. Knjiga sadrži fiktivne fusnote i pogovore likova iz knjige, kao i “stvarne” koje je napisala Lin King, čime je “obavijen intrigantan metafikcionalni sloj oko ljubavne priče u središtu knjige”, rekla je predsednica žirija i spisateljica Nataša Braun, dodajući da autorka Tajvanskog putopisa “izvodi neverovatan dvostruki podvig”, pošto je uspela da napiše istovremeno “i ljubavni i oštrouman postkolonijalni roman”.

Izdanje na mandarinskom kineskom do sada je nagrađeno najvišim tajvanskim književnim priznanjem “Zlatni tronožac”, a prevod Lin King na engleski jezik osvojio je Nacionalnu književnu nagradu SAD za prevodnu književnost 2024. godine. Pored proze, Jang piše eseje, mange i scenarije za video-igre. King takođe piše autorsku prozu, a najavljeno je da će njen debitantski roman, Weeb, uskoro izaći iz štampe.

Jang Šuang-zi se, u govoru povodom dodele nagrade, osvrnula na politiku Tajvana, i rekla: “Neki ljudi veruju da umetnost i književnost moraju da se klone politike, ali ja verujem da se književnost ne može odvojiti od tla iz kog je iznikla. U tom smislu, književnost je, na fundamentalnom nivou, nerazmrsiva od politike. Kada posmatramo modernu istoriju tajvanske književnosti, očigledno je da mi pisci postavljamo isto pitanje već ceo vek: Kakvu budućnost žele ljudi na Tajvanu?”

Tajvanski putopis dobio je najviše glasova žirija, autorka i prevoditeljka dele i novčani deo nagrade od 50.000 funti, a u najužem izboru bilo je još pet knjiga: Režiser (The Director) nemačkog pisca Danijela Kelmana, Veštice (The Witch) Meri Ndiaje iz Francuske, Ostajnica (She Who Remains) Rene Karabaš (pseudonim Irene Ivanove) iz Bugarske, Na Zemlji kao i ispod nje (On Earth As It Is Beneath) Brazilke Ane Paule Majei Noći su tihe u Teheranu (The Nights Are Quiet in Tehran) Šide Bazjar, originalno objavljen na nemačkom jeziku.

***

O čemu govori Tajvanski putopis?

Prerušena u prevod ponovo otkrivenog teksta japanske spisateljice, Tajvanski putopis je gorko-slatka priča o ljubavi dve žene, ušuškana u vešto istraživanje jezika, istorije i moći, navodi se na sajtu Bukerove nagrade.

Maj je 1938. godine. Mlada spisateljica Aojama Čizuko doplovila je iz svog doma u Nagasakiju u Japanu do Tajvana. Tamo ju je pozvala japanska vlada koja upravlja ostrvom, iako nju uopšte ne zanimaju njihovi zvanični banketi ili imperialistička agenda. Umesto toga, Čizuko čezne da doživi pravi život na ostrvu i da isproba što više jela njegove autentične kuhinje, koliko god njen čuveni, nezasiti apetit može da podnese.

Ubrzo jedna Tajvanka, koja je mlađa čak i od nje, a sa njom deli i iste simbole u imenu, angažovana kao njena prevoditeljka, pretvara njene snove u stvarnost. Šarmantna, široko obrazovana i pedantna Čizuru organizuje Čizukina putovanja širom “južne provincije”, a ispostavlja se i da je izvrsna kuvarica.

Uz živopisne vožnje vozom i pirinač sa dinstanom svinjetinom, živahno ćaskanje i čaj od zimske tikve, Čizuko postaje očarana saputnicom i rešena da joj se približi. Ali Čizuru nešto tera da drži distancu. Tek nakon bolnog rastanka, Čizuko počinje da shvata šta je to “nešto”.

Tajvanski putopis je, kada je prvi put objavljen na mandarinskom kineskom 2020. godine, postao sezacija, a autorka je sa njim osvojila najviše tajvansko književno priznanje, nagradu „Zlatni tronožac“. Roman otkriva zaboravljene kolonijalne istorije i spretno prikazuje kako dinamika moći utiče na naše najintimnije odnose, dodaje se u opisu romana.

***

“I Koreja i Tajvan bile su nekada kolonije Japanskog carstva, ali izgleda da su Korejci jedinstveni u osećanju ogorčenosti prema toj prošlosti, dok je Tajvanci vide kroz mnogo složeniji spoj odbojnosti i nostalgije. Želela sam da, kroz savremenu tajvansku prizmu, raspletem te zamršene okolnosti sa kojima su se ljudi na Tajvanu suočavali u prošlosti i da istražim kakvoj bi budućnosti trebalo da težimo”, rekla je Jang Šuang-zi u intervjuu za portal Bukerove nagrade nakon nominacije za nagradu, odgovarajući na pitanje šta ju je potaklo da napiše Tajvanski putopis.

Autorka kaže da je osmislila siže i napisala prvo poglavlje romana krajem 2017. godine, a tek dve godine kasnije mu se sasvim posvetila. Istraživanje za središnje teme u romanu, putovanja i hranu, joj je “promenilo život na dva očigledna načina: ušteđevina se istopila, a kilaža povećala”.

Prevoditeljka Lin King, na pitanje o tome šta ju je navelo da prevede baš Tajvanski putopis, imala je zanimljiv odgovor.

“Lično baš i ne volim istorijsku fikciju koja se zasniva samo na jadikovanju. Takve priče mi zvuče lažno jer verujem da ljudi, bez obzira na to koliko su vremena teška i mračna, uvek uspevaju da pronađu iskre vedrine i duboke izvore ljubavi. Da li je tajvanski narod bio ugnjetavan i maltretiran pod japanskom vlašću? Jeste, ali to ne znači da su identiteti tih ljudi i njihove ličnosti bili pregaženi tom patnjom. I dalje je bilo humora, dobre hrane, bioskopa, škole, sitnih čarki i ljubavnih romansi. Tvrditi drugačije značilo bi svesti jednu kulturu samo na njenu traumu. To je ono što cenim kod Tajvanskog putopisa“, rekla je ona.

Slogan Međunarodne Bukerove nagrade, na jubilarnu, 10. godišnjicu dodele ovog priznanja, glasi “Književnost bez granica”. Lin King uverena je da su “putovanja pomoću prevoda” u današnjem svetu, ovakvom kakav je, još važnija.

“Turizam često smatram suprotnim nadahnuću. Čak i ako prethodno istražujete, kada se nađete na nepoznatom mestu, lako je zapasti u kapitalističke zamke i slučajno podržati eksploatore. Za mene je najbolji vid putovanja onaj sa prijateljem koji dobro poznaje destinaciju i može da nam pruži kontekst, komentar i priče. Prevodna književnost je upravo jedan takav prijatelj. Sa sve većim geopolitičkim tenzijama svuda oko nas, putovanje kroz prevode postaje još važnije za podsticanje empatije preko granica”, navodi Lin King.

Priredio i preveo: M. Jovandić
Izvori: Gardijan; BukerPrizes.org