Senka Marić: U našim lošim sudbinama se ne zatičemo slučajno

Sara Arsenović, novinarka: Koliko je i zašto, u vremenu lake zamenljivosti i kratkotrajnosti, važno promišljati popravke polomljenog?  Vjerujem da je jako važno. Na različitim nivoima. Čak i u kontekstu samih predmeta, a pogotovo ljudskog tijela, ili čovjeka generalno. Valjda se tu radi o insistiranju na postojanju, odbijanju da nas se može i treba odbaciti ako…

Continue Reading...

Maša Seničić: „Čitajući Luisa Kerola naletela sam na…” – razgovor o knjizi „Povremena poput vikend-naselja” (Treći Trg, 2019)

Maša Seničić je dramaturškinja, pesnikinja i novinarka, pripadnica čuveno neodredive „(naj)mlađe” generacije pesnika. Razgovaramo o pesničkoj knjizi Povremena poput vikend-naselja, koja je u rukopisu nagrađena na četvrtom konkursu Beogradskog festivala poezije i knjige u organizaciji Trećeg Trga, i nedavno objavljena. Predstavljanje knjige desiće se van okruglog stola, na travi, uz povremeno vino i trešnje, u…

Continue Reading...

Gojko Božović: U društvu u kome nema kritike nema ni slobode

Recite nam za početak nešto o tome kako je nova knjiga vaših eseja Književnost i dani koncipirana, kao i kada i kako su nastajali tekstovi u njoj? Eseje u ovoj knjizi sam pisao dugo, godinama. Oni su nastajali konkretnim povodima, kao predgovori i pogovori knjigama, kao tekstovi za konferencije u zemlji i inostranstvu, kao tekstovi…

Continue Reading...

Gergelj Peterfi: Najveći izazov XXI veka je pobediti rasizam i nacionalizam

Vaše književno stvaralaštvo od početka prati zamašan naučno-istraživački i profesorski rad. Zašto ste tematski krug vaše doktorske disertacije i romana „Preparirani varvarin” odabrali upravo iz doba austrijskog i mađarkog prosvetiteljstva s kraja XVIII i početka XIX veka?  Bila je to puka slučajnost. Razonode radi čitao sam Kazincijeva dela, prelistavao njegovu  dvadesettrotomnu korespondeciju i našao pismo…

Continue Reading...

Igor Marojević: Savremeni Beograd je tuđina za individualca

 Glavni junak Tuđina dolazi u Beograd pred sam kraj devedesetih, uz NATO bombardovanje koje će uvesti u slom diktature Slobodana Miloševića. Koliko je bilo teško dočarati promenu ritma i duha jednog metropolisa u trenutku kada se on možda najviše transformiše u svojoj novijoj istoriji? S te strane mi je pomoglo lično sećanje, koje je neselektivno,…

Continue Reading...

Imanuel Mifsud: Identitet nije celovit, on je uvek mozaik

  Koliko ima autobiografskog u vašem romanu „U ime oca (i sina)“, i da li je bilo teško pisati ga zbog toga? Knjiga je, uglavnom, autobiografska, iako ne mogu da kažem da je autobiografija. Odabrao sam one aspekte mog života koji uključuju moj odnos prema mom ocu, koji je dugo vremena bio težak. Odlučio sam…

Continue Reading...

Lorens Ferlingeti: Kada ste mladi lirični ste, kasnije postajete tragični

orens Ferlingeti osnovao je “Siti lajts” pre 65 godina (1953). “Prisutan sam tamo duhom sve vreme”, kaže o voljenoj, svetski čuvenoj knjižari u Kolambus aveniji u Nort biču. A u stvarnosti? Koliko često je u radnji? “Kao pesnik”, kaže smejući se, “ne bavim se realnošću”. Da, Ferlingeti se povukao iz “Siti lajtsa”, gde je delio…

Continue Reading...

Vladimir Arsenijević i Goran Gocić o NIN-ovoj nagradi

– Kakvi su vaši utisci povodom ovogodišnjeg izbora romana koji su bili u užim krugovima, kao i o dobitniku nagrade Luzitaniji? Vladimir Arsenijević: Ne mogu da kažem da sam baš u detalje pratio čitav tok ovogodišnjeg izbora za NIN-ovu nagradu ali ono što sam primetio jeste da se, pored ogromne produkcije romana, u širem krugu…

Continue Reading...

Kormak Makarti: Ne verujem da je dobrota nešto što učiš

  *** Popodnevni razgovor, a uključio se i reditelj filma “Put” Džon Hilkout, protegao se do mraka, a onda se preselio za sto za večeru u obližnjem restoranu. Gospodin Makarti, u kvalitetnom džinsu i kaubojkama sa rupicama, počeo je obrok iskapivši “bombaj gibson”. Pisac (76) probio se romanom “Krvavi meridijan” iz 1985. godine, pričom o…

Continue Reading...

Ursula Legvin (poslednji intervju): Pišući o stvarima koje nemaju imena

Mnogi radovi u dva nova toma objavljena u Biblioteci Amerike nastali su u kratkom periodu: u par godina kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih. Bili ste u zamahu, pišući “Levu ruku tame” (1969) i “Oduzeto” (1974) praktično jednu za drugom. Bilo je to vreme kada ste takođe pisali prvi iz serijala „Zemljomorjе“. – Radila sam jednako…

Continue Reading...

Sara Stridsberg: Stavila sam sebe na kocku izloživši se ludilu

leto 2011. godine Sara Stridsberg je na Državnom švedskom radiju pročitala priču o psihijatrijskoj bolnici Bekomberja u Stokholmu. Slušaoce je zavarala naracija u prvom licu, te je sve iznenadilo kada je autorka otkrila da se ne radi o doživljajima iz sopstvenog života, već o scenama iz romana koji upravo piše. Sada, tri godine kasnije, roman…

Continue Reading...

Erlend Lu: Ne možemo zasnivati postojanje na tradicionalnim vrednostima

Vašim delima ljudi se distanciraju od društva ne bi li bolje spoznali svoje biće, jer jedini način za dostizanje prave slobode je živeti sebe. Da li je nakon toga čovek sposoban za povratak i srećno funkcionisanje u zajednici? Teško je znati. Ja sam bio van takozvanog društva samo kratak vremenski period. Moj književni lik Dopler…

Continue Reading...

Jasmina Vrbavac: Teme bliske ženama i dalje se prepoznaju kao trivijalne

Roman Ivane Dimić “Arzamas”, koji je dobio NIN-ovu nagradu, tematizuje odnos majke i ćerke. Postavljanje te vrste odnosa kao centralne teme jednog književnog dela retko je u domaćoj književnosti. Kako će toj tematici nesvinuta publika recipirati ovaj roman? Ja mogu da govorim samo na osnovu onih komentara koji su do mene stizali neposredno. Oni koji…

Continue Reading...

Nik Kejv: Ne mislim da ljudi žele da budu kao ja

 Gospodine Kejv, vi pravite muziku, pišete knjige, scenarije – čini se da pucate od kreativnosti. Je l’ vama to kao droga? Da li biste mogli da živite bez toga? Mogao bih da živim bez toga i nadam se da ću jednog dana živeti bez toga. Ali trenutno osećam da… Zarazno je. Ne znam, postanem veoma…

Continue Reading...

Dejan Tiago Stanković: Prognanstvo teško padne i kralju i prosjaku

Hotel „Palácio “ nalazi se u blizini Lisabona, u letovalištu pod imenom Estoril i tokom II sv. rata bio je stecište i okupljalište prognane aristokratije, diplomata, oficira, vojnika, špijuna, umetnika, avanturista… Kako ste otkrili istoriju ovog hotela? Ima tome sigurno 10, ako ne i više godina, sedim ja u bašti, kad eto ti mog pokojnog…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta