Razotkrivanje umijeća samoobmane (“Jesmo li to bili mi”, Luiza Bouharaoua)
rije nego sam se prihvatio prvijenca Luize Bouharaoue, glavna, pomalo nametnuta nedoumica bila je ona tehničke prirode – da li je u pitanju roman, ili zbirka priča. Kažem nametnuta, jer se radi o rijetkom slučaju kada autor/ka daje slobodu čitaocu da pročitano odredi u formalnom smislu, u skladu s vlastitim doživljajem. Tako se u medijima…
Continue Reading...
Ursula Le Gvin – predgovor “Levoj ruci tame” iz 1976.
aučna fantastika se često opisuje, pa čak i definiše, kao ekstrapolativna. Pisac naučne fantastike bi trebalo da uzme neki sadašnji trend ili fenomen, pročisti ga i pojača zbog dramskog efekta, i produži ga u budućnost. „Ako se ovo nastavi, evo šta će se dogoditi.“ Tako nastaje predviđanje. Taj metod i dobijeni rezultati uveliko podsećaju na…
Continue Reading...
Maša Seničić: „Čitajući Luisa Kerola naletela sam na…” – razgovor o knjizi „Povremena poput vikend-naselja” (Treći Trg, 2019)
Maša Seničić je dramaturškinja, pesnikinja i novinarka, pripadnica čuveno neodredive „(naj)mlađe” generacije pesnika. Razgovaramo o pesničkoj knjizi Povremena poput vikend-naselja, koja je u rukopisu nagrađena na četvrtom konkursu Beogradskog festivala poezije i knjige u organizaciji Trećeg Trga, i nedavno objavljena. Predstavljanje knjige desiće se van okruglog stola, na travi, uz povremeno vino i trešnje, u…
Continue Reading...
Mrtvi zečevi i nestala braća („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)
ana Bastašić (32), rodom iz Zagreba, devojka sa plavim uvojcima, napisala je knjigu (Uhvati zeca, Kontrast izdavaštvo, 2018) koja je mnogo više nego roman užeg izbora u konkurenciji NIN-ovog žirija za 2018. godinu. Na vreme je to prepoznao Danilo Lučić, urednik izdavačke kuće „Kontrast izdavaštvo“, a ubrzo će, koliko da se noć zameni danom, i…
Continue Reading...
Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za 2018. godinu
Dobitnik 65. NIN-ove nagrade je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, saopštio je žiri. O romanu je u poslednjem izdanju magazina NIN napisano sledeće: Uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u knjizi Zabluda Svetog Sebastijana problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali…
Continue Reading...
Led Jaceka Dukaja – intelektualni zamah i svežina ideja
re dve godine, Jacek Dukaj se u zapaženom eseju „Lament ljubitelja cigala“ na stranicama „Gazete viborče“ otvoreno deklarisao kao pristalica tradicionalne, devetnaestovekovne proze, „široko razlivene na stotinama strana, epskog daha i toliko opojne da se čovek u potpunosti gubi čitajući je, da bi joj se vraćao iz večeri u veče i uranjao u njen fiktivni…
Continue Reading...
Nada u zakone prirode („Početne koordinate“, Monika Herceg)
rva zbirka poezije Početne koordinate, Monike Herceg, sudeći prema reakcijama kritike, uvjerljivo je polazište obećavajućeg pjesničkog djelovanja. Potvrdili su je prošlogodišnja nagrada Goran za mlade pjesnike kao i nagrada Na vrh jezika za najbolji rukopis zbirke poezije autora/ki do 35 godina starosti. Knjigu otvara uvodna pjesma stihom Pažljivo stupamo iza granice šume. Uvučeni u pjesmu, zajedno sa lirskim subjektom…
Continue Reading...
Filip Rot preminuo u 85. godini
agrađivani pisac Filip Rot, vizionarski satiričar, poznat i po svom istraživanju maskuliniteta i života u jevrejskoj srednjoj klasi, umro je u svojoj 85. godini. Endrju Vajli, Rotov agent, potvrdio je ovu vest u njujorškoj gradskoj bolnici, rekavši da je pisac umro od posledica komplikacija na srcu (srčana insuficijencija). Rot se neustrašivo bavio temama seksa,…
Continue Reading...
SLOBODA DA SE BUDE SLOBODAN (2) Nikada ranije objavljeni esej Hane Arent
Hana Arent (1906 – 1975) široj javnosti poznata je pre svega kao autorka “Ajhmana u Jerusalimu”, gde iznosi čuvenu tezu o banalnosti zla. Autorka je još 17 knjiga i brojnih članaka na različite teme, od totalitarizma do epistemologije, a smatra se jednom od najuticajnijih političkih filozofa 20. veka. Esej “Sloboda da se bude slobodan”, koji…
Continue Reading...
Paklena biblioteka: Najsmrtonosnije knjige 20. i 21. veka
Danijel Kalder autor je nedavno objavljene knjige “Paklena biblioteka”, sa podnaslovom “o diktatorima, knjigama koje su pisali i ostalim katastrofama pismenosti”. Prenosimo ovde prikaz knjige iz pera pisca i antikvara Ernesta Hajlberta. amislite prostranu biblioteku, njene beskrajne police ulegle pod nepročitanim knjigama. Njene prašnjave prolaze koje opsedaju duhovi davno umrlih autora koji su nekada imali nezamislivu…
Continue Reading...
Skica za portret: Kurt Vonegat u baru
Teri Mekdonel autor je knjige “Život pun slučajnosti”, sa podnaslovom “Uredničke beleške o pisanju i piscima”. Prenosimo ovde tekst u kom je iskusni urednik opisao neformalni susret Kurta Vonegata sa grupom pisaca iz tadašnjeg “Njuzvika”. tajao sam na uglu Treće avenije i Četrdeset osme ulice, a Kurt Vonegat išao je ka meni svojim nezgrapnim koracima. Bila…
Continue Reading...
Dosta vam je skandinavskih trilera? Stiže novi talas iz Koreje
Korejski romanopisac Un Su Kim otputovao je u decembru na osmomesečno podvodno ribarenjezarad istraživanja za svoju sledeću knjigu. Nedostupan telefonom ili mejlom sve do avgusta, kada će njegov brod pristati na dokove Fidžija, on ni ne zna da je njegov triler „Spletkaroši“ postao u SAD predmet mahnite oduševljene aukcije, a da su prava prodata kući „Dabldej“ za šestocifrenu…
Continue Reading...
SLOBODA DA SE BUDE SLOBODAN Nikada ranije objavljeni esej Hane Arent (1)
Hana Arent (1906 – 1975) široj javnosti poznata je pre svega kao autorka “Ajhmana u Jerusalimu”, gde iznosi čuvenu tezu o banalnosti zla. Autorka je još 17 knjiga i brojnih članaka na različite teme, od totalitarizma do epistemologije, a smatra se jednom od najuticajnijih političkih filozofa 20. veka. Esej “Sloboda da se bude slobodan”, koji…
Continue Reading...
Filip K. Dik pre 40 godina: Živimo u kompjuterski programiranoj stvarnosti
Filip K. Dik dobio je 1963. godine prestižnu nagradu “Hugo” za svoj roman “Čovek u visokom dvorcu”, ostavljajući za sobom uticajne autore naučne fantastike poput Merion Cimer Bredli i Artura Klarka. O romanu je “Gardijan” pisao: “Ništa u toj knjizi nije kao što izgleda. Likovi uglavnom nisu to što kažu da jesu, a objekti su…
Continue Reading...
“Obredi prelaza” Vilijama Goldinga – nedodirljive klasne strukture
odina je 1815. Kao i mnoge hiljade mladih ljudi u želji da započnu nov život ispočetka, Edmund Talbot se ukrcava na brod za jednu od britanskih kolonija. Uz pomoć svog kuma, koji mu je zaštitnik, dobio je posao u guvernerovoj kancelariji u Australiji. Kako bi zabavio svog kuma, počinje da mu piše dnevnik. U njemu…
Continue Reading...FOTOGRAFIJE
-
Mimi Mercedez – bes i tuga jedne mladosti
8 činjenica o romanu “Zločin i kazna”
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
Kako izgleda soba u kojoj piše Haruki Murakami
Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
Zašto u filmu La La Land nema ničeg veselog
Komentari