autori

Šta čitaju oni koji pišu: Srđan V. Tešin

by Glif redakcija

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje? – Ležim na krevetu ispod sobne palme kupljene u Betini na Murteru. Molim majku, koja tek što je došla s posla, da mi…

Svetlana Aleksijevič: Černobilj je pretvoren u ogromnu nuklearnu bombu

by Glif redakcija

Svetlana Aleksijevič, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015. godine, intervjuisala je stotine, ako ne i hiljade, ljudi za svoje knjige. Kada govori o svojoj spisateljskoj misiji, ono što kaže temelji…

“Plivač” Džona Čivera – priča za melanholičnu završnicu leta

by Glif redakcija

Odrastao sam u predgrađu Nju Džersija, na pačvorku bazena. Gonjen krivicom jednog veličanstvenog tinejdžerskog dana koji sam proveo preskačući ograde i uskačući u bazene na bogataškoj strani grada (izvini, mama;…

Rat u glavi Luja Ferdinanda Selina: Enigma posthumno objavljenih rukopisa

by Glif redakcija

Selin baš i nije bio ljubitelj Prusta. Zvao ga je „poluduhom“ i smatrao ga je preokupiranim priključenijima još avetinjskije francuske aristokratije. Zbog ovoga, a i zbog mnogih drugih razloga, teško…

Antirealizam Vladimira Sorokina: Kako je piscu pomogao režim kog se gnušao

by Glif redakcija

U vreme kada se Sovjetski Savez rušio 1991. godine, ruski pisac u usponu Vladimir Sorokin prisustvovao je književnoj konferenciji u Minhenu. Na večeri je nazdravio Staljinu, ne kao pobedniku Drugog…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (III deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (II deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (I deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Margaret Atvud: Ako ne branimo slobodu govora, živimo u tiraniji. Ruždi nam to pokazuje.

by Glif redakcija

Salman Ruždi je pre tri dana doživeo i preživeo atentatorski napad tokom jednog književnog događaja na institutu Šatagva, u Njujorku. Ovaj indijsko-britanski književnik od 1989. živi u strahu za svoj…

David Grosman: Doba genija (legenda o Brunu Šulcu) – drugi deo

by Glif redakcija

Za Brunom Šulcom (12. jul 1892 – 19. novembar 1942) ostale su samo dve zbirke priča, Prodavnica cimetove boje i Sanatorijum pod senkom peščanika, i nekoliko rasutih eseja i članaka…

David Grosman: Doba genija (legenda o Brunu Šulcu) – prvi deo

by Glif redakcija

Za Brunom Šulcom (12. jul 1892 – 19. novembar 1942) ostale su samo dve zbirke priča, Prodavnica cimetove boje i Sanatorijum pod senkom peščanika, i nekoliko rasutih eseja i članaka…

Hanter S. Tompson o sebi (3): Otkud taj Raul Djuk i zašto je baš on alter ego

by Glif redakcija

Tom Vulf je u čuvenu antologiju Novi žurnalizam (1973), pored Trumana Kapotea, Normana Majlera, Džoan Didion, Terija Sauterna i još petnaestak autora koji su pre više od pola veka podigli…

Hanter S. Tompson o sebi (2): Nisam pokušavao da budem pisac-odmetnik

by Glif redakcija

Tom Vulf je u čuvenu antologiju Novi žurnalizam (1973), pored Trumana Kapotea, Normana Majlera, Džoan Didion, Terija Sauterna i još petnaestak autora koji su pre više od pola veka podigli…

Hanter S. Tompson o sebi (1): Bili smo nova vrsta pisaca, pa sam nas video kao bandu

by Glif redakcija

Tom Vulf je u čuvenu antologiju Novi žurnalizam (1973), pored Trumana Kapotea, Normana Majlera, Džoan Didion, Terija Sauterna i još petnaestak autora koji su pre više od pola veka podigli…

Tradicija i individualni talenat, esej T.S. Eliota

by Glif redakcija

Ovaj čuveni esej nobelovca T.S. Eliota verovatno je jedan od najuticajnijih teorijskih tekstova u istoriji književnosti. Od pozivanja na njega u književno-naučnim raspravama, do izobilnog citiranja, a naravno i polemisanja…