autori Archives

Glas i p(r)oza: Sali Runi, njena generacija i jadan seks (II)

Debitantski roman Razgovori s prijateljima (2017) pretvorio je Sali Runi u literarnu senzaciju, a Normalni ljudi (2018), po kom je snimljena i zapažena TV serija, u književnu zvezdu. Treći njen roman,…

Glas i p(r)oza: Po čemu se Sali Runi razlikuje od autora bumera (I)

by Glif redakcija

Džonatan Frenzen – za i protiv pisca Korekcija i Raskršća

by Glif redakcija

Nekad bi se reklo da postoje dve osobe pod imenom Džonatan Frenzen: uspešni, poznati romanopisac i njegov zli blizanac. To bi moglo da bude jedino objašnjenje za to što on…

Klaris Lispektor – ženski Kafka, brazilski Čehov, a najviše glas decenijama ućutkivanih žena

by Glif redakcija

Klaris Lispektor zovu “najvažnijim imenom jevrejske književnosti posle Kafke”, “brazilski Čehov” i “Marlen Ditrih književnosti”. Kroz njene romane i priče žene su progovorile kao nikada pre nje.

Rilke o vezi između samoće i ljubavi, seksa i kreativnosti

by Glif redakcija

Zbog bezglave žurbe i jurnjave za društvom, okrećemo leđa širokim prostorima samoće koji nisu prazni, već ispunjeni kreativnošću i ljubavlju koja prevazilazi konvencije naše savremene kulture, smatrao je Rilke.

Džonatan Svift i Alchajmerova bolest: “Umreću prvo odgozgo”

by Glif redakcija

Gabor Mate, kanadski lekar mađarskog porekla, autor je brojnih globalnih bestselera u kojima je razotkrivao povezanost bolesti zavisnosti, autoimunih bolesti, kancera, multiple skleroze i sličnih sa traumama iz najranijeg perioda života. Jedan je od lekara koji zagovara holistički pristup lečenju pacijenata – onaj koji neizostavno podrazumeva podjednako fokusiranje i na dušu i na telo. U jednom od svojih proslavljenih knjiga Kada telo kaže ne (preveo Nikola Matić), Mate na primeru autora Guliverovih putovanja Džonata Svifta ilustruje kako se te rane traume vraćaju u zrelom dobu kao Alchajmerova bolest.

Holden Kofild kao melanholični genije – 70 godina romana Lovac u žitu (II deo)

by Glif redakcija

Lovac u žitu predstavlja knjigu koja je temeljno promenila ideju o američkoj književnosti i koja je uvela do tada neviđenog protagonistu. Ali kakva je, nakon sedam decenija, savremena recepcija ovog kultnog naslova?

Holden Kofild kao melanholični genije – 70 godina romana Lovac u žitu (I deo)

by Glif redakcija

Kako je Beket “Molojem” prekršio skoro sva pravila pisanja romana

by Glif redakcija

Verovatno najpoznatiji po svojim dramama apsurda, Semjuel Beket je u “Moloju”, prvom delu svoje romaneskne trilogije, pokazao avangardnu veštinu kojom je obesmislio dotadašnje prozne konvencije.

Oliver Saks o kreativnosti, psihologiji pisanja i šta je naučio od prijatelja, pesnika Toma Gana

by Glif redakcija

Ko smo i šta postajemo, velikim delom je proizvod kombinacije ljudi i ideja kojima se okružujemo. Što su ti ljudi različitiji od nas, što više šire rezonatorske kutije naših umova,…

Nikolaj Gogolj i njegovi svetovi žarkog besmisla (II deo)

by Glif redakcija

Gogolj smišlja tako otužne razgovore, ne bi li postigao neku vrstu negativne uzvišenosti. Junak iz jedne njegove rane priče, „Ivan Fjodorovič Šponka i njegova tetka“, s ponosom izgovara veoma duboke…

Nikolaj Gogolj i njegovi svetovi žarkog besmisla (I deo)

by Glif redakcija

Nikolaj Gogolj, najveći ruski humorističar, temeljno je zbunjivao svoje savremenike. Čudan, neobičan, otkačen, ćaknut, bizaran, uz mnoge druge reči koje ukazuju na zagonetnu nesvakidašnjost, ponavljaju se u opisima Gogolja. „Kakvo…

Da li je “orvelovski” jedna od najčešće pogrešno upotrebljavanih reči?

by Glif redakcija

Ovaj čovek je bio romanopisac, novinar, zagovornik jasnoće u engleskom jeziku, ali na kraju “orvelovski” ne ide u prilog ničemu od svega toga. Ili ne direktno. Umesto toga, ova etiketa…

Edvard Said i njegovo književno i političko nasleđe

by Glif redakcija

Dugo nakon svoje smrti 2003. godine, Edvard Said i dalje ostaje sagovornik u mnogim izmišljenim razgovorima. Onima koji su ga poznavali, razmena mišljenja sa njim dok je bio živ nedostaje…

Alehandro Hodorovski o antipesniku i antipoeziji

by Glif redakcija

Alehandro Hodorovski, kako piše na sajtu njegovog srpskog izdavača Arete-a, jeste priznati pesnik, književnik, filozof, filmski i pozorišni režiser, scenarista modernog stripa počeo je kao pesnik u Čileu gde su…

autori

V. G. Zebald izbliza (III): Živi susret sa prizorima sa stranica knjiga

V. G. Zebald izbliza: Šta je nateralo Maksa da počne da piše u 45. godini (II deo)

Dnevnici Patriše Hajsmit: Seks, alkohol, depresija, ali pisanje pre svega

Korespondencija: Franc Kafka i njegov otac (II)

Glas i p(r)oza: “Ne vidim zašto bi Sali Runi napisala još jedan roman” (III)

Glas i p(r)oza: Sali Runi, njena generacija i jadan seks (II)

Glas i p(r)oza: Po čemu se Sali Runi razlikuje od autora bumera (I)

Džonatan Frenzen – za i protiv pisca Korekcija i Raskršća

Klaris Lispektor – ženski Kafka, brazilski Čehov, a najviše glas decenijama ućutkivanih žena

Rilke o vezi između samoće i ljubavi, seksa i kreativnosti

Džonatan Svift i Alchajmerova bolest: “Umreću prvo odgozgo”

Holden Kofild kao melanholični genije – 70 godina romana Lovac u žitu (II deo)

Holden Kofild kao melanholični genije – 70 godina romana Lovac u žitu (I deo)

Kako je Beket “Molojem” prekršio skoro sva pravila pisanja romana

Oliver Saks o kreativnosti, psihologiji pisanja i šta je naučio od prijatelja, pesnika Toma Gana

Nikolaj Gogolj i njegovi svetovi žarkog besmisla (II deo)

Nikolaj Gogolj i njegovi svetovi žarkog besmisla (I deo)

Da li je “orvelovski” jedna od najčešće pogrešno upotrebljavanih reči?

Edvard Said i njegovo književno i političko nasleđe

Alehandro Hodorovski o antipesniku i antipoeziji