Šta čitaju oni koji pišu: Miloš Lazarević Na pitanje u svetu kojeg književnog dela bi voleo da živi, pesnik Miloš Lazarević odgovara: “Svetovi se uvek vrtložno kreću i prepliću, tako da svet književnih dela i naš svet nikad nisu sasvim odvojeni.”

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Jedna od knjiga koja u sećanju seže u daleku prošlost jeste Žudnja za životom Irvinga Stouna, koju sam iz školske biblioteke uzeo jer je na koricama imala Van Gogove Suncokrete. Tada smo kuću zagrevali ugljem, tako da je miris čađi nešto što ću zauvek vezivati za to delo. Na ovoj listi ne mogu da zaobiđem ni Šerloka Holmsa.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Čovek nikad ne odrasta i ne sazreva ravnomerno, zbog toga mi je i teško da odgovorim na ovo pitanje. Ako bih morao da navedem jednu knjigu, onda bi to bio Put u Agru Eme Somersfelt.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Vilijamu Fokneru. Njegov opus je tako bogat da se nikad ne vraćam istoj knjizi. Međutim, mogao bih redovno da se osvrćem na Kad ležah na samrti, to filigranski izrađeno remek-delo, sačinjeno od čistog jezičkog supstrata, zaumnog zvezdanog neba što kroz čitav roman leži rasuto, polomljeno u prašini američke ravnice. Iz peska ambivalentnih tokova svesti izranja nemogućnost određenja, subverzivnost spram potencijalnih fiksiranja značenja, sekira za književne predumišljaje.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Po prirodi sam mazohista, tako da se to retko dešava. Ako se okrenem ka srednjoškolskoj lektiri, sećam se da nisam dovršio poslednjih nekoliko stranica Ane Karenjine, ali ne zato što mi se nije dopala, već sam žurio, jer smo imali test ili pismeni zadatak, a podrazumevalo se da kraj poznajem. Planiram uskoro da joj se vratim i otplatim dug!

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Danas je sreda Davida Albaharija. U odgovoru na pitanje ne postoji pozitivna konotacija, više konstatacija da Albaharijeva proza u pomenutom romanu čini od pisca karikaturu koju Virdžinija Vulf ističe opisujući u Sopstvenoj sobi nečiju poeziju: njegova poezija (u ovom slučaju proza) izgleda kao da je on neko ko treba da trči za čezama, a ne da se u njima vozi. Pomenuo bih i Heseovog Stepskog vuka, već mi je tad bilo jasno da sam prerastao tu vrstu literature.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Svetovi se uvek vrtložno kreću i prepliću, tako da svet književnih dela i naš svet nikad nisu sasvim odvojeni. Jedino što bih odabrao to je novac Marsela Prusta, izolacione ploče da obložim zidove stana i jednu Selestu Albare koja će samo odabrane pustiti dalje od predsoblja.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

U najgorem od svih mogućih mikrosvetova – gradskom prevozu. Knjiga mi služi kao prostorno-slušna izolacija.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Preveo bih i objavio Užitke i dane Marsela Prusta. Počeo sam da prevodim, ali još uvek nemam svoju izdavačku kuću!

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Baš onu koju planiram, Bože zdravlja, da napišem!

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Bez obzira na to što volim Kortasarove kratke priče, Školice sam čitao za vreme karantina i mučile su me do te mere da sam par puta poželeo da ih ostavim. Nisu bile značenjski teške, koliko sam sve vreme, intuitivno, osećao prozaično, stilsko poziranje. Ne primećujem nečiji stil samo percepcijom, već ga često i čujem, a Kortasarova muzika nije nešto što mi je blisko. Naravno, možemo da govorimo o tome zbog čega je taj tekst značajan i na koji način se značenja usložnjavaju, ali nećemo pokušavati sve da opravdamo bespotrebnom intelektualizacijom. Inače, jedno od najispraznijih oruđa naših kritičara u pokušaju da daju na normativnosti duhovnoj kategoriji koja prevazilazi ovo, ali i sva druga iskustva. To nije stvar dokazivanja, već osećanja; dokaz koji mi nudimo, na kraju dana, najmanje se tiče predmeta koji je pred nama, a najviše nas samih.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Ne postoje takve vremenske odrednice u čitalačkom životu jer se sazrevanje nikada ne dešava prema ustaljenom kontinuitetu. Kad smo kod otkrića, skoro sam pročitao Slušnu trubu Leonore Karington i pitao se gde je bila sve vreme! Otkrića su dragocena, kad god da se pojave. I nije pitanje kada smo nešto otkrili, već koliko je naša aparatura postala neosetljiva.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Meri Šeli, Tomas Bernhard, Marsel Prust, Empedokle i Huan Rulfo.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Ne podnosim podvlačenje redova hemijskom olovkom ili markerom. Koristim običnu olovku za obeležavanje delova koje želim da zapamtim. Bukmarker je, naravno tu, ali je grafitna olovka primarna.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Na pusto ostrvo bih poneo Pedra Parama Huana Rulfa, a na odsluženje doživotne zatvorske kazne Prustovu Potragu za izgubljenim vremenom jer je (dis)kontinuitet naših (ne)sloboda samo fikcija. I Prust nas uči tome da nema čiste sadašnjosti, štaviše, jedino prošlost daje stvarnu sliku sveta i događaja. I mi smo živi ne tamo gde je naše telo, već na mestu gde se i dalje oduševljavamo kad prođemo pored graba, orlovih kanži i ružičnjaka što prekriva zid. I na kraju, sasvim je u redu obići pola sveta zbog tog jednog ružičnjaka.

Šta trenutno čitate?

Juče sam završio Kjerkegorove Dve rasprave koje bih ovim putem i preporučio, a trenutno, pored literature za časove, čitam naučne radove o prozi Leposave Mijušković, ali i krimić Srce crno kao tinta Roberta Galbrajta, odnosno DŽ.K.Rouling. Napomenuo bih da nisam ljubitelj krimića i ne znam kako da definišem uporno vraćanje žanru koji pod perom Roulingove prelazi i hiljadu strana. To govori u prilog mazohizmu koji sam istakao u nekom od prethodnih odgovora.

Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.