strani autori

Odakle početi sa čitanjem dela Silvije Plat

by Glif redakcija

Silvija Plat je za svog kratkog života napisala dela koja se i danas, decenijama kasnije, čitaju i proučavaju širom planete. Poznata po svojoj ispovednoj poeziji, za koju je osvojila Pulicerovu…

Alan Mur: Definitivno sam završio sa stripovima

by Glif redakcija

Zaljubljen sam u književnost prilično dugo, kaže Alan Mur. Razgovara sa mnom iz svoje kuće u Northemptonu, a povod je izlazak Iluminacija, njegove prve zbirke kratkih priča, koju je objavio…

Svetlana Aleksijevič: Černobilj je pretvoren u ogromnu nuklearnu bombu

by Glif redakcija

Svetlana Aleksijevič, dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2015. godine, intervjuisala je stotine, ako ne i hiljade, ljudi za svoje knjige. Kada govori o svojoj spisateljskoj misiji, ono što kaže temelji…

Orhan Pamuk: Nemoguće je biti poznati turski pisac, a izbeći politiku

by Glif redakcija

Nobelovac Orhan Pamuk u razgovoru sa novinarkom Gardijana, koji prenosimo ovde, govori o napadu na Salmana Ruždija, odgovoru na rastući ekstremizam u Turskoj i svom “pandemijskom” romanu. Turski romansijer, dobitnik…

Nobelovac Abdulrazak Gurna: Priče o kolonijalizmu još nisu završene

by Glif redakcija

Pisac Abdulrazak Gurna (73) bio je uglavnom nepoznat čitaocima van rodne Tanzanije i Velike Britanije, gde je izbegao pre više od pola veka (njegov roman Raj bio je u užem…

“Plivač” Džona Čivera – priča za melanholičnu završnicu leta

by Glif redakcija

Odrastao sam u predgrađu Nju Džersija, na pačvorku bazena. Gonjen krivicom jednog veličanstvenog tinejdžerskog dana koji sam proveo preskačući ograde i uskačući u bazene na bogataškoj strani grada (izvini, mama;…

Rat u glavi Luja Ferdinanda Selina: Enigma posthumno objavljenih rukopisa

by Glif redakcija

Selin baš i nije bio ljubitelj Prusta. Zvao ga je „poluduhom“ i smatrao ga je preokupiranim priključenijima još avetinjskije francuske aristokratije. Zbog ovoga, a i zbog mnogih drugih razloga, teško…

Antirealizam Vladimira Sorokina: Kako je piscu pomogao režim kog se gnušao

by Glif redakcija

U vreme kada se Sovjetski Savez rušio 1991. godine, ruski pisac u usponu Vladimir Sorokin prisustvovao je književnoj konferenciji u Minhenu. Na večeri je nazdravio Staljinu, ne kao pobedniku Drugog…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (III deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (II deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Laslo Krasnahorkai: Istorija kulture je istorija nesporazuma velikih mislilaca (I deo)

by Glif redakcija

Laslo Krasnahorkai je rođen 1954. u Đuli, pokrajinskom gradu u Mađarskoj, u sovjetsko doba. Objavio je svoj prvi roman Satantango 1985, zatim Melanholiju otpora (1989), Rat i rat (1999) i…

Margaret Atvud: Ako ne branimo slobodu govora, živimo u tiraniji. Ruždi nam to pokazuje.

by Glif redakcija

Salman Ruždi je pre tri dana doživeo i preživeo atentatorski napad tokom jednog književnog događaja na institutu Šatagva, u Njujorku. Ovaj indijsko-britanski književnik od 1989. živi u strahu za svoj…

David Grosman: Doba genija (legenda o Brunu Šulcu) – drugi deo

by Glif redakcija

Za Brunom Šulcom (12. jul 1892 – 19. novembar 1942) ostale su samo dve zbirke priča, Prodavnica cimetove boje i Sanatorijum pod senkom peščanika, i nekoliko rasutih eseja i članaka…

David Grosman: Doba genija (legenda o Brunu Šulcu) – prvi deo

by Glif redakcija

Za Brunom Šulcom (12. jul 1892 – 19. novembar 1942) ostale su samo dve zbirke priča, Prodavnica cimetove boje i Sanatorijum pod senkom peščanika, i nekoliko rasutih eseja i članaka…

Tradicija i individualni talenat, esej T.S. Eliota

by Glif redakcija

Ovaj čuveni esej nobelovca T.S. Eliota verovatno je jedan od najuticajnijih teorijskih tekstova u istoriji književnosti. Od pozivanja na njega u književno-naučnim raspravama, do izobilnog citiranja, a naravno i polemisanja…