Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?
Dve slike. Sećam se kako posmatram knjige na polici u maminoj i tatinoj spavaćoj sobi. Ne pamtim šta sam osećao, ali i dalje mogu da vidim pojedine korice. Takođe, sećam se kako sa četiri ili pet godina samoinicijativno učim da čitam i pišem. Sedim za stolom u trpezariji i prepisujem rečenice iz lista Politika. Baka stoji pored mene i objašnjava mi šta koji znak predstavlja, a ja sričem reči. Kada sam ovladao tom veštinom, sve knjige su postale moje, uključujući one koje tada nisam mogao da shvatim.
Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?
Bilo bi nepravedno da odaberem jednu, a ne bi bilo ni moguće. Mnogobrojne knjige su obeležile moje detinjstvo. Divna edicija najlepših svetskih bajki, mislim da sam sve knjige pročitao. Voleo sam dela: Doživljaji mačka Toše, Sivi poni usamljenog lovca, Hajdi, Vinetu…Kasnije su na red došli: Nušićeva Autobiografija, Jenki na dvoru kralja Artura, Orlovi rano lete, naučnofantastična dela, recimo priče o pilotu Pirksu Stanislava Lema. Uporedo sam čitao stripove: Alan Ford, Hogar, Komandant Mark…
Sve te knjige i dalje čuvam, ali ne usuđujem se da ih čitam.
Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?
Često nasumice izvučem neki tom romana U traganju za izgubljenim vremenom, pa pročitam deset ili pedeset strana. Listam Teoriju književnosti Veleka i Vorena ili Kafkin Zamak ili poneko poglavlje Vašara taštine ili Gombrovičev Dnevnik. To je kratkotrajno druženje sa starim prijateljima koji imaju različite karaktere.
Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?
Nema takvih knjiga. Ako mi se delo ne svidi, onda ne pokušavam da ga završim, već ga ostavim. Vodi me misao da je preda mnom više nepročitanih knjiga nego vremena, te je bolje da te sate posvetim nekom drugom delu. Zato nikada nisam završio, recimo, Moju borbu, Jesen patrijarha, Hazarski rečnik, Čarobni breg, Begune i neke postmodernističke knjige, prvenstveno iz pera francuskih pisaca.
Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?
Biblija. Čine je ostrvca plemenitih misli koja su okružena okeanom krvi, nasilja i pretnji. Ako neko misli da preterujem, neka pročita celu Bibliju. Knjiga kojoj su na početku i kraju ubijanje skoro čitavog čovečanstva: potop i „Otkrovenje Jovanovo“.
U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?
Ako ćemo već da maštamo, hajde da promenimo oblik. Voleo bih da budem mačak Behemot u Majstoru i Margariti, pa kažnjavam licemerne ljude u nepravednom sistemu. Takođe, želeo bih da se pretvorim, bar nakratko, u okean u Solarisu, pa da ga konačno shvatim.
U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?
Kada neko kasni. U redovima. Kada obavljam neku obavezu koju ne volim. Kada se bliži veče, a ja shvatim da tog dana nisam ništa čitao.
Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?
Preveo bih i objavio sve knjige o kojima poslednjih meseci, s nadnaslovom „Predlog za prevod“, pišem za list Danas.
Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?
Šta čitaju oni koji pišu: Katarina HalerDvocifren broj knjiga. Sada ću izabrati jednu. Kazuo Išiguro, Bledi obrisi brda. Komplikovanu i potresnu psihološku priču Išiguro vodi sjajno. Nepogrešivo određuje šta da kaže neposredno, i kada, šta da nagovesti, a šta da ostavi između redova. I kako da sve zaokruži u nenametljivu, a moćnu celinu. Zadivljen sam što je takvu spisateljsku veštinu i zrelost prikazao u prvoj knjizi. Prve tri knjige su mu izvanredne, a onda sledi, nažalost, neobjašnjiv pad.
Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?
Mnoga dela Šekspira i Dostojevskog. Teško mi je da se probijam kroz Šekspirov prenakićen jezik i samodopadljive metafore. Dostojevski je prevashodno filozof koji određene ideje preruši u književne likove. I onda utone u beskrajnu retoriku, da ne bismo propustili da shvatimo poruke. Sve je to daleko od mog shvatanja književnosti. Inače, kad nije bio opterećen idejama i porukama, Dostojevski je pisao veoma dobro. Na primer, roman Dvojnik.
Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?
Ne znam. Morao bih da živim paralelne živote, pa uporedim šta bi se desilo u kom slučaju. Više me brine to što mnoge odlične pisce nisam otkrio. Objavljene su stotine hiljada beletrističkih knjiga i neminovno među njima ima mnogo sjajnih dela za koja nisam ni čuo. Negde teku podvodne struje književnosti o kojima ništa ne znam. Nikada ne koristim AI, ali napravio bih izuzetak u jednom slučaju. Zatražio bih da na osnovu mojih čitalačkih sklonosti napravi spisak knjiga koje bi mi se dopale. Sigurno bi bilo pogodaka.
Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?
Izbegao bih takvu večeru. Na nju bih rado pozvao autore knjiga koje najviše volim, ali šta ako se razočaram u goste? Bio bih tužan ako bi se pokazalo da kao ljudi nisu na visini svojih dela. Recimo, Nabokov je jedan od mojih omiljenih pisaca, ali po svemu sudeći nije bio neko s kim bih poželeo da se družim. Radije ću čitati njegove knjige.
Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?
Nikako. Nisam sposoban da oštetim knjigu. U najgorem slučaju, grafitnom olovkom povlačim na margini uspravne linije, u visini redova kojima želim da se vratim, znajući da te linije uvek mogu da obrišem.
Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?
Kad pročitam tu jednu, šta bih onda radio? Zbog toga ću, između ostalog, izbegavati te užasne sudbine.
Šta trenutno čitate?
Volim da čitam više knjiga istovremeno, ali pazim da ne pripadaju istoj književnoj vrsti. Sad čitam sabrane priče Embrouza Birsa, kao i Dirt for Art’s Sake Elizabet Ladenson, studiju iz istorije književnosti. Autorka govori o delima koja su bila zabranjivana i sudski gonjena: Gospoda Bovari, Cveće zla, Ljubavnik lejdi Četerli, Lolita…
Ostale priloge iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” pročitajte ovde.