naslovi

Arhivska groznica u Palati trajno zatvorene biblioteke

by Glif redakcija

Na adresi Thomas Street 33 na Donjem Menhetnu nalazi se zgrada koja ne liči ni na jednu drugu u Njujorku: uzdiže se 168 metara iznad ulice, a njena brutalistička fasada…

Merso, kontra-istraga: roman kao odgovor post-kolonijalizma

by Glif redakcija

Da li je potrebno čitati Kamija pre nego što se pročita Merso, kontra-istraga Kamela Dauda (Kamel Daoud)? Ako ste pročitali Stranca pre deset, dvadeset godina, da li ga je potrebno…

Trauma iz detinjstva koju su Atila i Agota Krištof pretvorili u književnost

by Glif redakcija

I Agota i Atila otvoreno su isticali svoje divljenje prema gradu Kesegu. “Tada nismo ni naslućivali da će nas ovaj grad zauvek osvojiti, i da će sve što nazivamo srećom…

Adam Hazlet: “Zamisli da me nema” vidim kao ljubavnu priču o porodici

by Glif redakcija

Zamisli da me nema je priča o tome kako članovi jedne porodice reaguju na mentalnu bolest oca i njegovo samoubistvo. Može li se reći da je knjiga zasnovana na ličnom…

8 načina na koje se može posmatrati Semjuel Beket, esej DŽ.M. Kucija

by Glif redakcija

Jedan. Kao što nam je Hju Kener davno objasnio u svom eseju „Kentaur Kartezijanac“, Semjuel Beket je filozofski dualista. Konkretno, Beket piše kao da veruje da smo sastavljeni od, odnosno…

Šta čitaju oni koji pišu: Sara Radojković

by Glif redakcija

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje? Mogu da kažem da sam odrasla privilegovana što se pristupu knjigama tiče. Moja mama je oduvek puno čitala i knjige su oduvek bile…

Džejms Boldvin o radnim navikama u pisanju i spisateljskom iskustvu

by Glif redakcija

Godine 1989. osnivač i urednik književnog časopisa The Paris Review Džordž Plimpton (George Plimpton) uredio je predivnu zbirku intervjua po imenu Spisateljska pesmarica. Među intervjuisanima bio je i romanopisac, pesnik,…

Portret ženske svesti u romanu Ingeborg Bahman Malina

by Glif redakcija

Sećam se kada sam prvi put čula reč Malina. Gde sam stajala, u kojoj sam sobi bila, koji čovek je izgovorio tu reč. Zvučala je tako važno i celovito: Ma-li-na,…

Led Jaceka Dukaja – intelektualni zamah i svežina ideja

by Glif redakcija

[dropcaps round=”no”]P[/dropcaps]re dve godine, Jacek Dukaj se u zapaženom eseju „Lament ljubitelja cigala“ na stranicama „Gazete viborče“ otvoreno deklarisao kao pristalica tradicionalne, devetnaestovekovne proze, „široko razlivene na stotinama strana, epskog…

Nostalgija Mirčea Kartareskua – bekstvo u prošlost

by Glif redakcija

[dropcaps round=”no”]D[/dropcaps]ablina zaista nije ni bilo dok nije objavljen Uliks Džejmsa Džojsa, Norveška je bila daleka zemlja koja je pripadala Vikinzima dok Knut Hamsun nije objavio Glad, a Portugal je…

Nema, neka i ne bude („Nema, neka i ne bude“, Edina Szvoren)

by Glif redakcija

[dropcaps round=”no”]H[/dropcaps]tijući utvrditi razlike između romana i kratke priče Julio Cortazar je citirao kolegu pisca, ljubitelja boksa, te kazao da ”roman uvijek pobjeđuje osvajajući bodove, dok priča mora pobijediti nokautom”….

Povodom revolucionarnog jubileja („Povijest Oktobarske revolucije, Nil Fokner)

by Glif redakcija

  [dropcaps round=”no”]P[/dropcaps]rošlo je stotinu godina od Crvenog oktobra, događaja koji je kao malo koji dotad uzdrmao svjetsku društvenu, ekonomsku i geopolitičku realnost, a i dalje ni približno nema saglasnosti…

Apsurd ponavljajućih sukoba (“Rezalište”, Igor Štiks)

by Glif redakcija

Nova knjiga Igora Štiksa ”Rezalište” kreće se područjem preklapanja romana i drame, iako ona u strogoj kategorizaciji pripada romanesknom narativu. Sažetost i ekonomičnost jezika posljedica je dijaloškog koncepta romana, a…

Kako autocenzurom ubiti priču („projekt@party“, Beqë Cufaj)

by Glif redakcija

[dropcaps round=”no”]O[/dropcaps]d književnosti malih zemalja s teškom poviješću po defaultu očekujem neku mračnu egzotiku s kojom se mi na ovim prostorima možemo lako identificirati. Tako mi se roman projekt@party kosovskog…

Slivanje biografije u ništavilo („Pa kao“, Vladimir Tabašević)

by Glif redakcija

[dropcaps round=”no”]Ž[/dropcaps]ivjeti život na crtu usud je mnogih. Ako ne i svih, ukoliko smognemo samouvjerenosti da putanju svake sudbine dominantno pripišemo njenom nosiocu. Jednom, prirodno, dođe trenutak i za svođenje…