Nedugo nakon Hitlerovog dolaska na vlast, 1933. godine, jedna tridesetogodišnja žena iz Berlina sanjala je niz neobičnih snova. U jednom od njih, njen kraj u kojem je živela ostao je bez sivh svojih uobičajenih oznaka, sve su bile zamenjene plakatima na kojima je bilo dvadeset verboten (zabranjenih, prim. prev.) reči; prva je bila „Gospod“, a poslednja „Ja“. U drugom snu, žena se našla okružena radnicima, uključujući mlekara, radnika gasne kompanije, prodavca novina i vodoinstalatera. Osećala se smireno, sve dok nije među njima uočila odžačara. (U njenoj porodici nemačka reč za „odžačara“ koristila se kao šifra za S.S, što je bila aluzija na njihovu tamnu odeću). Muškarci su mahali rukama i izveli nacistički pozdrav. Zatim su skandirali: „U vašu krivicu se ne može sumnjati.“
Ovo su dva od oko sedamdeset pet snova prikupljenih u knjizi Snovi iz Trećeg rajha, neobičnoj i očaravajućoj knjizi spisateljice Šarlot Berat (Charlotte Berat ). Ova knjiga nije ni naučna studija, ni psihoanalitički tekst, već zajednički dnevnik, izveštaj svedoka koji je iz senke nacije izvučen na svetlo dana da bude ispitan.