moshed-2018-11-1-10-50-29

Dnevnička fabula sa književnim ritmom („Dnevnik jednog nomada“, Bekim Sejranović)

  Krleža je govorio kako su memoari nezgodna literatura, na koju se ne možeš baš osloniti, jer se tamo i crvi često prikažu kao anakonde. Ni dnevnici nijesu imuni na slična samouveličavanja, ali zavodljivost teksta zna umiriti čitalačke duhove. Problem je kad jezik ne daje ni tu mogućnost, kad si osuđen na bonacu bez kraja….

Continue Reading...
img_20180211_154755-3

Igor Marojević: Savremeni Beograd je tuđina za individualca

 Glavni junak Tuđina dolazi u Beograd pred sam kraj devedesetih, uz NATO bombardovanje koje će uvesti u slom diktature Slobodana Miloševića. Koliko je bilo teško dočarati promenu ritma i duha jednog metropolisa u trenutku kada se on možda najviše transformiše u svojoj novijoj istoriji? S te strane mi je pomoglo lično sećanje, koje je neselektivno,…

Continue Reading...
karabak

Izlaz u ličnoj revoluciji („Put u Karabah“, Aka Morčiladze)

  apucalo je u Čečeniji, Dagestanu, Abhaziji, Južnoj Osetiji, Gruziji, Nagorno Karabahu, u svega nekoliko godina jugozapadni dio Sovjetskog Saveza popucao je po etničkim šavovima, socijalizam se urušio tamo gdje je bio najsnažniji, ili se decenijama činio takvim, u svojim usklađenim različitostima – svom nosećem zidu. Sve je počelo još i prije pada, kada je…

Continue Reading...
smrt

Intelektualni otpor izvjesnosti nestanka („Predsmrtni dnevnik“, Igor Mandić)

  ostujući nedavno u emisiji „Nedjeljom u dva“, Igor Mandić je po ko zna koji put u svom dugotrajnom javnom djelanju izazvao burne reakcije. Ovaj intervju stoga može poslužiti kao dvostruko dijagnostičko mjerilo – lično i opšte. U prvom redu ohrabruje činjenica da vremešni pisac, kritičar i polemičar i dalje gaji onu prepoznatljivu beskompromisnost u…

Continue Reading...
menage_a_trois_by_evilpainter

Slivanje biografije u ništavilo („Pa kao“, Vladimir Tabašević)

ivjeti život na crtu usud je mnogih. Ako ne i svih, ukoliko smognemo samouvjerenosti da putanju svake sudbine dominantno pripišemo njenom nosiocu. Jednom, prirodno, dođe trenutak i za svođenje računa. Tad se javlja najspontanija potreba za izrazom, umjetnost lišena usiljenosti, umjetnost kao odraz nagona za jačanjem dokaza o nekadašnjem postojanju. Dužina epitafa analogna je dinamici…

Continue Reading...
18685393_10154590520073568_1930515748_n

Orlando, Virdžinija Vulf (Arete, 2017): preporuka, razlozi za nju, i još dve male preporuke

Luki Račiću re dva dana sam čula kako moj prijatelj na svojoj štamparskoj mašini – sa njom – radi na umnožavanju primeraka romana Orlando Virdžinije Vulf, koji bi uskoro trebalo da se pojavi u izdanju izdavačke kuće Arete. Trenutak pre sasvim lične: bibliofilske, fetišističke reakcije (Orlando je, za sada u najkraćem, moj omiljeni roman) pomislila…

Continue Reading...
henri-miler

11 zapovesti pisanja Henrija Milera

Tokom 1932. i 1933. godine, veliki i nadasve produktivni američki pisac i slikar Henri Miler (1891-1980) radio je na svom prvom romanu Rakova obratnica. Tokom pisanja ovog rukopisa, Miler je sebi odredio striktnu dnevnu rutinu za rad, iz koje je formulisao 11 zapovesti, objavljenih u njegovoj knjizi O pisanju 1964. godine. ZAPOVESTI: 1. Radi samo…

Continue Reading...
hemingvej

Ernest Hemingvej o umetnosti pisanja, znanju i opasnostima ega

isanje je, u najboljem slučaju, usamljenički život – rekao je Ernest Hemingvej u svojoj kratkoj ali nezaboravnoj besedi povodom dodele Novelove nagrade za književnost 1954. U knjizi posvećenoj tradicionalnim borbama sa bikovima “Popodnevna smrt” (1932), slavni američki pisac nudi nekolike svoje uvide u disciplinu, dostojanstvo i veštinu, koji su potrebni za pisanje. U jednoj opservaciji…

Continue Reading...
magoz-illustration-loosing-childhood

Roman o ovladavanju djetinjstvom („Sjećanje šume“, Damir Karakaš)

Nikola Nikolić Roman o ovladavanju djetinjstvom Mnogi pisci teško odolijevaju izazovu da za temu jednom odaberu i svoje djetinjstvo. Pobude mogu biti različite, ali ako se unesemo u ulogu detektiva nije teško zaključiti šta je zajedničko tim literarnim teleportacijama u prošlost. Prije svega, o čemu god da pišemo, što god tokom godina i decenija nalazili…

Continue Reading...
radnička klasa

Vizija budućnosti radničke klase Džeka Londona je sadašnjost

Posle Brexita, i sada, posle izbora Trampa za predsednika, mnogo toga smo čuli u vezi sa tim kako smo izolovani od mišljenja koja su drugačija od naših. Oni među nama koji su ostali zbunjeni i začuđeni skorašnjim događajima često su mogli čuti ovakve reči: Svako od nas tavori u kosmosu koji je sam stvorio, koji…

Continue Reading...
Dejan Tiago Stankovic

Dejan Tiago Stanković: Prognanstvo teško padne i kralju i prosjaku

Hotel „Palácio “ nalazi se u blizini Lisabona, u letovalištu pod imenom Estoril i tokom II sv. rata bio je stecište i okupljalište prognane aristokratije, diplomata, oficira, vojnika, špijuna, umetnika, avanturista… Kako ste otkrili istoriju ovog hotela? Ima tome sigurno 10, ako ne i više godina, sedim ja u bašti, kad eto ti mog pokojnog…

Continue Reading...
don kihot

Migel de Servantes – čovek koji je izmislio prozu

Don Kihot je doneo svom autoru popriličan uspeh za života. Praćen ogromnom prodajom kao i mnogim doštampavanjima (uključujući i piratska izdanja), prvi deo romana je bio naširoko prevođen i slavljen po celoj Evropi, čak i pre nego što je verovatno bolji drugi deo romana objavljen. Pa ipak, život Migela de Servantesa je bio daleko od…

Continue Reading...
Fridrih Niče, ilustracija

10 proznih dela velikih filozofa

Filozofija ume da bude suvoparna, da je više interesuje matematika, ili depeše iz sudnice, nego umetnost, ali ponekad ona ume da pokaže zaigranost ili poetički senzibilitet prema jeziku ili nekoj narativnoj formi, pa čak i da bude intrigantna u literarnom smislu. Žan Bodriar, na primer, osmislio je termin “teorijska proza” i razmatrao scenarije za buduće…

Continue Reading...
tumblr-backgrounds-hipster-80145

Bukerovci pišu prozne verzije Šekspirovih drama

Kada govorimo o najpoznatijim Šekspirovim dramama, mnogi će se složiti u stavu da se one ne mogu poboljšati. Ali dvoje internacionalno proslavljenih autora, dobitnika nagrade Buker,  Margaret Atvut i Hauard Džejkobson će prihvatiti taj izazov, i napisati svoje prozne verzije poznatih Šekspirovih radova, na moderan način, uprkos tome što kažu da „mora da su poludeli“…

Continue Reading...
Džulijan Barns, "Šum vremena"

Umjetnik i nakaradni optimizam diktature („Šum vremena“, Džulijan Barns)

Vlast i umjetnost oduvijek su dolazile u koliziju. Konflikt im je prirodno stanje. Klica razdora krije se u sukobljenim vizijama svijeta. Vlasti su se, u najboljem slučaju, potajno pribojavale umjetničkog uticaja na javnost, a u najgorem proglašavale umjetnike za jeretike, sabotere i protivnike države, što se nerijetko završavalo njihovom smrću. S druge strane, umjetnici −…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta