Dobitnica Nobelove nagrade Toni Morison bila je nesumnjivo najbolja američka spisateljica svog vremena, a nakon što je umrla pre tri leta, sa 88 godina, za sobom je ostavila impresivno delo koje pomera granice. Možda vam njeni romani već dugo stoje na gomili “za čitanje”, a možda ste davnašnji fan koji želi ponovo da pročita omiljena dela. U oba slučaja spisateljica Bernis Mekfaden, čiji roman Najtopliji decembar je i sama Toni Morison hvalila, može da vas provede kroz delo ove briljantne autorke.
Za početak
Biće da je Toni Morison najpoznatija po svojih 11 romana, ali je za njenom pripovetkom Rečitativ obnovljeno interesovanje nakon što je objavljena u zasebnoj knjizi početkom ove godine.
Prvi put objavljena 1983. godine u Potvrdi: Antologiji afričko-američkih žena koju je uredio Amiri Baraka, priča na 96 stranica govori o osmogodišnjim devojčicama, Tvajli i Roberti, jednoj belkinji, a jednoj crnkinji. Briljantna stvar u vezi s ovom pričom je to što ona jeste o rasi, ali Morisonova nikada to eksplicitno ne spominje. Zapravo, nikada nam ne bude rečeno koja devojčica je bela, a koja crna, ostavljeno nam je da to zaključimo po njihovom ponašanju, potezima i reakcijama.
Rečitativ je kompaktan uvod u za nju svojstvenu upotrebu jezika i slojevit, lirski stil pripovedanja.
Morisonova je Rečitativ smatrala eksperimentalnim. Ja ga smatram genijalnim.
Izbor za književni klub
Mnogi romani Toni Morison smatraju se gusto pisanim i komplikovanim. Prava istina, verujem, leži u tome što su ih kritika i čitalačka publika etiketirali kao takve pošto je Morisonova takav majstor da istovremeno žonglira nekoliko književnih tehnika, retko ispuštajući loptu s metaforama.
Sula, najmanje zamršeno delo iz kataloga Morisonove, savršen je roman za pobedu bilo koga ko se možda ranije upinjao pri čitanju njenih knjiga. To je složen, a opet krajnje neodoljiv pogled na dve prijateljice, Sulu i Nel. Obe su intrigantni, potpuno zaokruženi likovi sa kakvima je teško ne saživeti se. I dok bi ova knjiga mogla da se shvati kao “lakše” štivo od, recimo, Voljene, nemojte se prevariti i pomisliti da Suli manjka kompleksnosti, slojeva i bujnosti jezika kakvih ima i u drugim knjigama Toni Morison. Ima ovde dovoljno toga po čemu grupe prijatelja mogu da prebiraju i o tome razgovaraju.
Najangažovanija knjiga
Serija Nadzirači u produkciji HBO uperila je reflektore na rasno motivisanom masakru u Talsi 1921. godine, kada je besna rulja uništila Grinvud, deo grada tako prosperitetan da su ga nazivali “crni Vol strit”. Na kuće i radnje su bacane bombe, a nevini crnci ubijani su po ulicama kao besni psi.
Ali, decenijama pre nastanka Nadzirača, Toni Morison je napisala Raj, treći roman iz “trilogije” u kojoj su još Voljena i Džez. Roman je smešten u fiktivni grad Rubi u Oklahomi, grad koji su, poput Grinvuda, osnovali crnci, nekadašnji robovi. Ovde jedna grupa žena, koja se naselila u manastiru na izlazu iz grada, smeta konzervativnoj zajednici. Rešeni da zaštite svoje tekovine i način života, devetorica vođa sprema se da grad reši nezavisne, slobodno misleće, nekonformističke nastrojene ženske pretnje.
Raj, objavljen 1998. godine, bio je prvi roman Toni Morison nakon što je dobila Nobelovu nagradu za književnost 1993. godine i vredelo ga je čekati.
Kao što joj je to običaj, Morisonova je ispisala i skromnu posvetu poreklu svojih likova. Ona čitaoce Raja prenosi unazad sve do osnivanja Rubija 1891. godine, a polako nas vraća u sadašnjicu priče u romanu, u 1972. godinu, čime stvara priču koja je moćna, potpuno zaokružena i uverljiva.
A Raj, na stranu sve ostalo, počinje jednom od najboljih početnih rečenica u romanima Toni Morison: “Prvo su streljali belu devojku. Ostale mogu natenane”.
Kao i u Rečitativu, Morisonova nikada ne otkriva ko je bela devojka u priči. A to pitanje bez odgovora ostaje tema uzavrelih rasprava. Sama Morisonova je rekla da je, iako su mnogi čitaoci tokom godina nastojali da pogode, “samo jedan među svima njima bio u pravu”.
Related
Tomas Man: Nastanak "Čarobnog brega" (I deo)Knjiga koja zaslužuje više pažnje
Smešten u 1680. godinu, deveti roman Toni Morison, Milosrđe, prati priču o Florens, mladoj, pismenoj robinji, prodatoj da bi bio isplaćen dug. Florens je slomljena zbog razdvajanja od majke, a u svom novom životu od jutra do sutra pokušava da zaceli tu bolnu otvorenu ranu.
Iako manje čitano od Voljene, Milosrđe ima mnogo toga zajedničkog sa najpoznatijom knjigom Toni Morison. Ovde autorka ponovo ispituje zamršene, a često i mistične veze između majke i ćerke. Ovo je istinski briljantna priča koja bi trebalo da bude mnogo poznatija.
Ako čitaš samo jednu knjigu, onda neka to bude…
U prvom romanu Toni Morison, Najplavljem oku, Pekola Bridlav je mala crna devojčica koja je “želela da se izdigne iz jame svog crnila i vidi svet plavim očima”. Ovom oporom i proganjajućom pričom ispituju se mnoge stvari, ali najviše se govori o represiji, potčinjavanju i seksualnom nasilju nad crnim ženama.
Priča se odvija u doba Velike depresije u Americi, ali teme poput incesta, kolorizma i samomržnje zvučaće istinito u svako doba. Ovaj roman jedinstveno je književno delo jer je ujedno vanvremensko i relevantno.
Klasik
Mnogi su se sa glasom Toni Morison i njenim prepoznatljivim stilom upoznali preko romana Voljena, za koji je osvojila Pulicerovu nagradu. U njemu je protagonistkinja Seta beži iz ropstva sa svojom decom. Setin bivši robovlasnik traga za njom, a kada ga ona primeti kako prilazi putem ka njihovoj kući, spremi da ubije svoju decu da bi sprečila da ponovo padnu u ropstvo. Samo jedno dete, Voljena, podlegne ranama.
Godinama kasnije, ona se vraća kao avet, progoneći Setu do ludila. Roman je metafora i psihička manifestacija fizičkih, mentalnih i emotivnih užasa od kakvih su patili porobljeni ljudi.
Više knjiga Toni Morison, a ne samo jedna, mogle bi da se nazovu remek-delima, ali ova je s pravom čuvena: svako bi trebalo da je pročita.
Piše: Bernis Mekfaden
Izvor: Guardian
Prevod: M. Jovandić
Možda vas zanima i:
Toni Morison o rasnoj lepoti i mržnji
Protiv traume kao okidača radnje (2): Od klišea do majstorstva Toni Morison