Marlon Džejms o snazi mita u prozi Nila Gejmena Ovaj tekst Marlona Džejmsa o mitu, fantastičnim svetovima i nesvakidašnjim junacima u prozi Nila Gejmena preuzet je iz izbora Gejmenovih priča pod imenom "Čitač", objavljenog ove godine

Zahvaljujući Nilu Gejmenu, pauci me prestravljuju kada mi se nađu na putu. Ovo je zaista čudan preokret, dostojan jednog od njegovih romana, da sada, umesto da pokušam da ih oteram ili zgnječim, ukipim se i pitam se da li će ovaj osmonogi brat da mi kaže nešto što pokušava da podeli sa nekim još od vremena robovskih brodova. Nešto što sam tek sada spreman da čujem. Objašnjavao bih dalje, ali to bi se pretvorilo u predgovor za roman Anansijevi momci, dok je ova zbirka toliko više.

Pored toga, ovde me nisu doveli pauci, već Tori Ejmos (Tori Amos). Ovo već zvuči kao stih neke pesme iz 90-ih, a stih o kojem pišem je iz 1992. godine i zapravo je njen: If you need me, me and Neil’ll be hanging out with the Dream King. Stih očigledno znači nešto Amos i Gejmenu, ali nekom mladiću koji ih opsesivno proučava znači nešto drugo. Do tada sam već godinama čitao Nilova dela. Ali taj jedan red naterao me je da pomislim da je Tori Amos uradila nešto drugo. Ušla je u njegovo delo i tamo pronašla sebe. Sećam se da sam čuo tu pesmu i pomislio: „Dakle, nisam jedini koji veruje u Nilov svet više od svog.“

I dalje mislim da živim u Gejmenovom svetu više nego u svom. Za nas neprilagođene, bekstvo u njegove svetove bilo je ono što nam je omogućavalo da podnesemo svoj. Rekao bih da Gejmen stvara dela koja izazivaju opsesivnost, a to izgleda previše lako. Svaka velika umetnost ima svoje poklonike, ali Gejmen, naročito drugim piscima i čudacima, bez obzira na žanr ili formu umetnosti, daje dozvolu da nikada ne napuste svet čuda, koji im je, u nekom trenutku, rečeno da napuste. Naravno, najbolji pisci znaju da je ovo prevara – ne postoji fantastični svet koji stoji nasuprot stvarnom svetu, jer je sve stvarno. Ne kao alegorija ili basna, već kao stvarnost.

Što bi moglo objasniti zašto sam proguta Američke bogove kada su izašli 2001, godine kojoj je očajnički bio potreban beg u fantastično. Samo bekstvo nije bilo ono što sam dobio. Roman je doneo nešto radikalnije: ideju da su zaboravljeni bogovi još uvek u blizini, da se veoma loše nose sa svojim sunovratom, a to što više nismo verovali u njih ne znači da su prestali da se igraju nama. I tu se ne radi samo o kontinuiranoj mahinaciji bogova, već o kontinuiranoj važnosti mitova. Najzad, mit je nekada bio religija, pre toga stvarnost, a mitovi nam još uvek govore više o nama samima nego što je religija ikad mogla. Nil Gejmen je tvorac mitova, ali i obnovitelj snova. Nikad mi nije palo na pamet da junaka treba sačuvati od pukog svođenja na folklor, sve dok on nije stvari iz dečijih pesama, skoro zaboravljene, i udahnuo im živu, zdravu i borbenu dušu. Onda ih je bacio u sadašnjost za koju nisu bili spremni, i koja svakako nije bila spremna za njih.

Humor i strava su uvek bili nerazdvojni: strava  humor čini smešnijim; humor čini stravu užasnijom.

Ova zbirka obiluje fantastičnim zverima, normalnim ljudima sa čudnim moćima, čudnim ljudima koje se bore sa normalnim stvarima, svetovima iznad ovog, svetovima ispod ovoga i stvarnim svetom, koji nije stvaran onako kako ste mislili. Neke priče proputuju kroz neobične predele za tri stranice. Neke priče se ne završavaju već prestaju, a neke ne počinju, već su prekinute i čekaju vas da nastavite sa njima. Neke priče se prostiru na čitave gradove, a neke na spavaće sobe. Neke se bave detinjstvom, sa posledicama po odrasle, dok druge prikazuju šta se dešava kada odrasli ljudi izgube ono dečije u sebi. A tu su i neke priče koje vas puste da se provučete samo sa opomenom, dok vas druge privedu k sebi tako da vam posle trebaju dani da se odlepite od njih.

Ima još toga. Toni Morison je jednom napisala da Tolstoj nikada nije mogao znati da piše za jednu crnkinju u Lorejnu, Ohajo. Nil nikada nije mogao znati da je pisao za zbunjeno dete sa Jamajke, koje je, a da to ni samo nije znalo, pokušavalo da se povrati od vekova brisanja njegovih sopstvenih bogova i čudovišta. Zaista, mitovi su nekada bili religije, ali oni su u osnovi identiteta svih ljudi i svakog naroda.

Tako da, kad sam video Anansijeve momke, kako su ih brisali, kako su se oni borili da ih ne zaborave, pitao sam se ko je dođavola taj čovek iz Velike Britanije koji je upravo oživeo našu priču. Shvatio sam šta za mene znači oduzimanje naših mitova, ali nikada nisam razmišljao šta to znači za mit.

Ako su me Gejmenovi stripovi i grafičke novele pretvorili u jednu vrstu obožavaoca, njegova proza me je pretvorila u drugu. Zavidim osobi koja će, uzevši u ruke ovu zbirku prvi put čitati Nila. Ali s druge strane, ljudi koji znaju sve pesme Bitlsa i dalje slušaju kompilacije, i čine to s razlogom. Ovo je uvod koji će vam otkriti svu njegovu dubinu i sve ono što je zapečatilo Gejmenovu reputaciju jednog od majstora fantastike. Pa ipak, čak i za osobu koja je pročitala priličan broj njegovih dela, još uvek ima mnogo toga da se otkrije, čak i u starim stvarima. Kao što sam rekao, postoje ljudi koji poseduju svaki album, ali i dalje kupuju najveće hitove, i to ne zbog nostalgije.

Stavljajući ove priče jednu pored druge, stvara se neobičan, nov narativ: onaj o piscu. Odlomak iz Neverwhere-a je dovoljno sjajan sam za sebe, ali kada se stavi između Don’t Ask Jack i The Daughter of Owls, sva tri dela dobijaju novu dimenziju. Kada se spoje, njihova tema postaje priča. Tajni život dece, svet užasa i čuda kojem ih prepuštamo kada ugasimo svetlo i zatvorimo vrata. Ali šta se dešava kada vrata ostanu zatvorena? Šta se dešava kada jedan svet krene dalje, a drugi ne? Čitaocu neće promaći da Neverwhere zvuči slično kao Neverland, i jedno i drugo su mesta gde se plaća cena ukoliko deca nikada ne porastu. Ali nešto se sa vama dogodi od toga, od toga kad ulazite u jedan svet a i dalje osećate efekte (i podtekst) onog koji ste upravo ostavili za sobom, prenoseći strahove i čudesa iz jedne priče u drugu. Ili još bolje, kada vidite, dok prolazite kroz zbirku, šta Gejmena noću drži budnim.

realizam je takođe spekulacija. Jer crncu štreberu poput mene belačka porodica iz neverovatno čistog predgrađa, koja ne doživljava ništa više od dramatičnosti teške apatije zbog koje uništavaju sami sebi živote samo pričajući o njoj, fantastična je poput Supermena.

U ovoj knjizi događaju se i druge čudne stvari. Način na koji čitamo određene likove u Zov Ktulua utiče na to kako reagujemo na njihova imena koja se pojavljuju u nekoliko narednih priča. Ti likovi se zapravo nikada ne pojavljuju u drugoj priči, ali to nije ni važno. Oni ostave takav trag na našu maštu, da jedva shvatimo da smo strah koji se javi u kasnijim pričama mi uveli u njih. Taj osećaj da se može dogoditi bilo šta potiče od nas. To je ono što sjajne zbirke rade: rekontekstualizuju priče, čak i one koje ste već čitali, i pružaju vam potpuno nove načine da ih pročitate. Zajedno otkrivaju i aspekte priče kojih možda niste bili svesni kada su bili rasuti na više mesta. Na primer, vrhunski humor. Humor i strava su uvek bili nerazdvojni: strava  humor čini smešnijim; humor čini stravu užasnijom. Uvod u priču We Can get Them For You Wholesale urnebesan je, ne samo zbog toga što je toliko strašan i blesav, već zato što je ispresecan onim najbritanskijim kvalitetom, cicijaštvom. Koliko daleko ste spremni da idete, ako postoji pogodba? Spojler: do kraj sveta.

Možda je za ovu zbirku bolje poređenje sa Belim albumom Bitlsa: masivna po veličini i zahvatu, sa pojedinim sjajnim delovima, stavljene skupa jer je jedini zajednički kontekst koji im je potreban to koliko su dobri. U ovoj knjizi su smešne stvari. Strašne stvari. Fantastične stvari. Misteriozne stvari. Priče koje nadopunjuju sve ono što već znate o Nilu Gejmenu i koje će dovesti u pitanje ono što već mislite da znate. Lako je reći da je odlično kod ovog ili bilo kojeg pripovedača to što nije odrastao, ali nije baš tako. Zapravo, dok sam bio mlađi, jedno od uzbuđenja koje sam nalazio u Gejmenovim delima jeste to što sam sebe smatrao odraslim jer sam ih čitao.

Što naravno znači da ako ste čitali Nilova dela dugo koliko i ja, onda ćete uvideti strašnu ironiju u tome što su potrebni izmišljeni svetovi da biste se osetili odraslo. Ovi junaci mogu imati moći, vizije, poticati iz nepostojećih zemalja, ili činiti čudne, divne i ponekad užasne stvari. Ali oni su takođe opterećeni unutrašnjim problemima, muče ih lični sukobi, a ponekad žive i umiru (i ponovo oživljavaju) na osnovu složenih izbora koje prave. A eto ja sam nekada mislio da su vile jednostavne, a ljudi kompleksni.

Postoji nešto tako hrišćansko, tačnije protestantsko, u ideji da je odbacivanja mašte znak odrastanja i kao marljivi učenik mrtvih realističkih pisaca, verovao sam u to. Ali realizam je takođe spekulacija. Jer crncu štreberu poput mene belačka porodica iz neverovatno čistog predgrađa, koja ne doživljava ništa više od dramatičnosti teške apatije zbog koje uništavaju sami sebi živote samo pričajući o njoj, fantastična je poput Supermena.

Pošto nisam ljubitelj H. F. Lavkrafta, naravno, sačuvao sam ga za kraj. Ne možete razgovarati o modernoj fantastici bez da u priču uvedete i gospodina U planinama ludila, što je smešno s obzirom na to koliko bi mu bilo mrsko da je skupa sa onima koji nisu poput njega. Ali kada čitam Nila Gejmena, uopšte ne vidim Lavkrafta, čak ni u Zovu Ktulua. Duh kojeg vidim kako promiče je Borhes. Kao i Horhe Luis, Nil ne piše spekulativnu fikciju. On se toliko predao ovim svetovima da je otišao dalje od iznošenja pretpostavki u vezi sa njima, kako bi mogao zaista da živi u njima. Poput Borhesa, on piše o stvarima kao da su se već dogodile, opisuje svetove kao da već živimo u njima i priča priče kao da su to istine koje on upravo prenosi. Zaista ne verujem da čitajući sjajnu fantastiku nalazim sebe u njoj, već da otkrivam gde želim da se nalazim. Zato što Nilove priče ostavljaju osećaj da smo oduvek živeli u njegovom svetu, a da je zapravo „stvarni“ svet izmišljen.

Izvor: lithub.com
Prevod: Danilo Lučić

(Pročitajte takođe i kako je Nil Gejmen doživljavao prozu Ursule Legvin, kao i intervju sa ovim autorom.)

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: