Migel de Servantes – čovek koji je izmislio prozu
Don Kihot je doneo svom autoru popriličan uspeh za života. Praćen ogromnom prodajom kao i mnogim doštampavanjima (uključujući i piratska izdanja), prvi deo romana je bio naširoko prevođen i slavljen po celoj Evropi, čak i pre nego što je verovatno bolji drugi deo romana objavljen. Pa ipak, život Migela de Servantesa je bio daleko od…
Continue Reading...
10 proznih dela velikih filozofa
Filozofija ume da bude suvoparna, da je više interesuje matematika, ili depeše iz sudnice, nego umetnost, ali ponekad ona ume da pokaže zaigranost ili poetički senzibilitet prema jeziku ili nekoj narativnoj formi, pa čak i da bude intrigantna u literarnom smislu. Žan Bodriar, na primer, osmislio je termin “teorijska proza” i razmatrao scenarije za buduće…
Continue Reading...
Bukerovci pišu prozne verzije Šekspirovih drama
Kada govorimo o najpoznatijim Šekspirovim dramama, mnogi će se složiti u stavu da se one ne mogu poboljšati. Ali dvoje internacionalno proslavljenih autora, dobitnika nagrade Buker, Margaret Atvut i Hauard Džejkobson će prihvatiti taj izazov, i napisati svoje prozne verzije poznatih Šekspirovih radova, na moderan način, uprkos tome što kažu da „mora da su poludeli“…
Continue Reading...
Umjetnik i nakaradni optimizam diktature („Šum vremena“, Džulijan Barns)
Vlast i umjetnost oduvijek su dolazile u koliziju. Konflikt im je prirodno stanje. Klica razdora krije se u sukobljenim vizijama svijeta. Vlasti su se, u najboljem slučaju, potajno pribojavale umjetničkog uticaja na javnost, a u najgorem proglašavale umjetnike za jeretike, sabotere i protivnike države, što se nerijetko završavalo njihovom smrću. S druge strane, umjetnici −…
Continue Reading...
Roman koji je napisao kompjuter zamalo dobio književnu nagradu
Na konkursu za nacionalnu književnu nagradu u Japanu, roman koji je napisala veštačka inteligencija, uz malo pomoći ljudskog faktora, prošao je uži krug. Na sreću, ili nesreću, nije osvojio nagradu, ali predstavlja veliki pomak u AI oblasti. tekst: Natali Šumejker Iako sam mislila sam da mom poslu ne preti automatizacija – računar ne bi mogao…
Continue Reading...
Otvoren konkurs za 15. Festival evropske kratke priče
Festival evropske kratke priče (FEKP), povodom svog 15. izdanja, koje će se održati u Zagrebu i Osijeku od 29. maja do 3. juna, raspisuje konkurs za kratku priču. Ovogodišnja tema konkursa je: O granicama, slobodna tema. Na konkurs se mogu prijaviti svi autori/autorke koji/koje pišu na BHSC regionalnim jezicima. Priče moraju biti prethodno neobjavljene i…
Continue Reading...
Dnevnik o Deniju (“Tiho teče Misisipi”, Vladimir Tabašević)
Bojan Vasić Dnevnik o Deniju Iako u kratkom tekstu koji na zadnjoj korici prati Vladinu knjigu upoređujem njegov roman sa Dnevnikom o Čarnojeviću, ipak mislim da ovo nije lirski roman. Nema u njemu klasične, meke lirike, ali ima prave poezije, moderne poezije u kojoj se jezik otima kontroli i sam progovara. Ta poezija mu i…
Continue Reading...
Počinje “literarni Exit” – 10. Prosefest
Deseti međunarodni festival Prosefest počinje danas u Kulturnom centru Novog Sada i traje do 15. aprila, saopštio je Organizacioni odbor. Među ovogodišnjim učesnicima Prosefesta gosti iz inostranstva su Giljermo Martines i Mario Liguori, a pored njih učesnici su i Lidija Dimkovska, Oja Bajdar, Robert Perišić i Vladimir Kecmanović. Oni će svoju prozu čitati na književnim…
Continue Reading...
Migrantske priče (“Ludak sa Trga slobode”, Hasan Blasim)
Nikola Nikolić Migrantske priče (“Ludak sa Trga slobode”, Hasan Blasim) Medijsko izvještavanje ima ograničenja. Dva su najočitija: prvo, ono se drži informativne sažetosti i ne ulazi dublje u problem, a drugo – vremenom splasne interesovanje za problem koji duže traje. To je slučaj sa većinom tema iz svijeta, onih koje se u prvi mah mogu…
Continue Reading...
Mopasanova pouka
Publika uglavnom nema problema s Guyjem de Maupassantom. Zanimljiv je, zabavan, lako čitljiv, ima katkad onu peripetiju pred kraj priče pa zatekne čitatelja, a zna i neizravno kroz pripovijedanje postaviti etička i egzistencijalna pitanja i zadrijeti dublje od običnog štiva intrige. Uz Zolu, proslavio je naturalizam, čita ga se u srednjoj školi i na studijima…
Continue Reading...
Tajna istorija “Sto godina samoće” – II deo
Zapaljeni um „Prošlost nikad nije mrtva, pa čak najčešće i nije prošlost”, zapazio je Fokner, a sa Sto godina samoće, Markes je učinio sadašnjost prošlosti uslovom života u Makondu – poput siromaštva ili nepravde. Preko sedam generacija Hoze Arkadio Buendija i njegovi potomci su neumorna sadašnjost jedni drugima: u svojim nasleđenim imenima, ispadima besa…
Continue Reading...
“Dnevnik Ane Frank” postaje javno dobro na internetu
Književno delo “Dnevnik Ane Frank” postalo je javno dobro jedan dan nakon 70-godišnjice smrti devojčice koja je postala trajni simbol žrtava Holokausta. Ceo tekst ovog dnevnika možete pročitati ovde, mada je on objavljen u originalu, što će reći na holandskom jeziku. Nastao je spor u vezi sa autorskim pravima, na koja se poziva Fondacija “Ana…
Continue Reading...
Tajna istorija “Sto godina samoće” – I deo
Kuća se nalazila u tihom delu Meksiko Sitija i imala je radnu sobu u kojoj je pronašao samoću kakvu nikad ranije nije poznavao i neće nikad ponovo. Cigarete (pušio je 60 dnevno) su ležale na radnom stolu. Ploče pored gramofona: Debisi, Bartok, A Hard Day’s Night. Na zidu su se prostirale…
Continue Reading...
„Jedna knjiga – jedan grad” od 21. do 24. decembra u Gradskoj biblioteci Pančevo
Manifestacija „Jedna knjiga – jedan grad” država se od 21. do 24. decembra u Gradskoj biblioteci Pančevo, u organizaciji Gradske biblioteke, a pod pokroviteljstvom Grada Pančeva. Na ovogodišnjoj, petoj po redu manifestaciji „Jedna knjiga – jedan grad” biće predstavljena knjiga „Savršeno sećanje na smrt“ Radoslava Petkovića. Ovaj pisac je do sada objavio dvanaest knjiga i…
Continue Reading...
Vladan Matijević: Ako započnem svoj sunovrat, voleo bih da ga osetim pre drugih
Sredinom novembra uručena vam je nagrada „Stevan Sremac“ za zbirku priča „Pristaništa“ (Agora, 2014.) Ona će se pridružiti nizu književnih priznanja koja ste do sada dobili. Da li nagrade imaju samo simboličku vrednost, ili poseduju i neku praktičnu važnost? Nagrada pomogne piscu da lakše izlazi na kraj sa svojim sumnjama i avetima, sa pitanjem ima…
Continue Reading...FOTOGRAFIJE
-
Mimi Mercedez – bes i tuga jedne mladosti
8 činjenica o romanu “Zločin i kazna”
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
Kako izgleda soba u kojoj piše Haruki Murakami
Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
Zašto u filmu La La Land nema ničeg veselog
Komentari