knjige

Korespondencija: Franc Kafka i njegov otac (II)

by Glif redakcija

Ovo je kod Kafke utrlo put za „najrazličitije vrste hipohondrije“ i razvilo širok spektar anksioznosti povezanih sa „varenjem, opadanjem kose, krivom kičmom i tako dalje“, što je preraslo u mučne…

Korespondencija: Franc Kafka i njegov otac (I)

by Glif redakcija

Kafka je celog svog života imao problematičan i traumatičan odnos sa ocem. Bezdušno tretiranje svog deteta, sa svim pratećim katastrofalnim posledicama, pisac je sumirao u podužem pismu, što je nešto najbliže autobiografiji što je ostalo iza njega nakon prerane smrti.

Glas i p(r)oza: “Ne vidim zašto bi Sali Runi napisala još jedan roman” (III)

by Glif redakcija

Debitantski roman Razgovori s prijateljima (2017) pretvorio je Sali Runi u literarnu senzaciju, a Normalni ljudi (2018), po kom je snimljena i zapažena TV serija, u književnu zvezdu. Treći njen roman,…

Glas i p(r)oza: Sali Runi, njena generacija i jadan seks (II)

by Glif redakcija

Debitantski roman Razgovori s prijateljima (2017) pretvorio je Sali Runi u literarnu senzaciju, a Normalni ljudi (2018), po kom je snimljena i zapažena TV serija, u književnu zvezdu. Treći njen roman,…

Glas i p(r)oza: Po čemu se Sali Runi razlikuje od autora bumera (I)

by Glif redakcija

Debitantski roman Razgovori s prijateljima (2017) pretvorio je Sali Runi u literarnu senzaciju, a Normalni ljudi (2018), po kom je snimljena i zapažena TV serija, u književnu zvezdu. Treći njen roman,…

Pripovedati, pripovedati, pripovedati („Putovati“, Žarko Radaković)

by Glif redakcija

Radaković romanom Putovati pristupa trostrukoj dekonstrukciji svoja tri glavna tematsko-motivska okvira: mogućnosti putovanja, povratka u prošlosti i granica pripovednog postupka.

Džonatan Frenzen – za i protiv pisca Korekcija i Raskršća

by Glif redakcija

Nekad bi se reklo da postoje dve osobe pod imenom Džonatan Frenzen: uspešni, poznati romanopisac i njegov zli blizanac. To bi moglo da bude jedino objašnjenje za to što on…

Kako kraće radno vreme utiče na književnost u Švedskoj

by Glif redakcija

U Švedskoj, usled sve više testiranja šestočasovnog radnog vremena, efekti promena pokazuju se i u književnosti, gde je posao kojim se junaci i junakinje bave sve manje prisutan element knjihove karakterizacije.

Kako je Ezra Paund urednički “iskasapio” Eliotovu “Pustu zemlju”

by Glif redakcija

Manuskript Puste zemlje T.S. Eliota pokazuje revizije i sugestije kojima je Paund u velikoj meri oblikovao ovo delo. Ovaj tekst otkriva nam Paundove marginalije i ističe njegovu nemilosrdnu uredničku veštinu

Klaris Lispektor – ženski Kafka, brazilski Čehov, a najviše glas decenijama ućutkivanih žena

by Glif redakcija

Klaris Lispektor zovu “najvažnijim imenom jevrejske književnosti posle Kafke”, “brazilski Čehov” i “Marlen Ditrih književnosti”. Kroz njene romane i priče žene su progovorile kao nikada pre nje.

Na putu ka uzvišenosti (Uzvišenost, Darko Tuševljaković)

by Glif redakcija

Da li je danas moguće iskustvo uzvišenog? U nekim prošlim vremenima, kao što je epoha romantizma, susret sa uzvišenim mogao je da pokrene umetničko stvaralaštvo ili filozofsku misao. Ali da…

“Crveni alarm”, Tomaž Lavrič TBC

by Glif redakcija

Jure, alijas Krt, nekadašnji bubnjar benda Crveni alarm, a sada već dugo uzoran građanin, suprug i otac, s nostalgijom se seća zlatnih dana ljubljanske scene s početka osamdesetih godina dvadesetog…

Otkriće antologije prve italijanske renesansne poezije pisane narodnim jezikom

by Glif redakcija

Raccolta Aragonese, zbirka pesama koju je slavni Lorenco de Mediči naručio da se izradi kao poklon, sastojala se od poezije pesnika italijanske renesanse, koji su promovisali pisanje na jeziku kojim se služio narod, a ne na latinskom.

“Bele životinje su veoma često gluve”, Ivana Miškova

by Glif redakcija

Naslov knjige, Bele životinje su veoma često gluve, metafora je unutrašnjeg albinizma – unutrašnje gluvoće i slepila koji čoveku oduzimaju ravnotežu i uvode ga u veze i okolnosti koje mu…

Rilke o vezi između samoće i ljubavi, seksa i kreativnosti

by Glif redakcija

Zbog bezglave žurbe i jurnjave za društvom, okrećemo leđa širokim prostorima samoće koji nisu prazni, već ispunjeni kreativnošću i ljubavlju koja prevazilazi konvencije naše savremene kulture, smatrao je Rilke.