27016400_1817409471604074_2003012761_o

LEVIČAR U PLEJBOJU (1) – Potraga za Markuzeom

Još od dana F. Skota Ficdžeralda nisu se mladi intelektualci tako srdačno okupljali na imanju F. Embrouza Klarka. Portir može da vam ispriča koju o vremenu kada je princ od Velsa tu večerao sa Ernestom Hemingvejem, H. L. Menkenom i neodoljivom Talulom Benkhed. Ali već do tridesetih, Long Ajlend bio je preblizu lešu Vol strita…

Continue Reading...
clans-of-the-alphane-moon

Filip K. Dik o šizofreniji i drevnoj kineskoj “Knjizi promena”

    Kod mnogih vrsta životnih oblika, na primer kod životinja koje pasu, novorođenčad su manje-više istog trenutka gurnuta u koinos kosmos (zajednički svet). Za jedno jagnje ili ponija, idios kosmos (lični svet) prestaje da postoji onog trenutka kada prvi zrak svetlosti pogodi njegove oči – ali ljudsko dete, kada se rodi, ima još mnogo godina…

Continue Reading...
Alber Kami

Alber Kami o snazi karaktera i kako da oplemenimo naše umove u teškim vremenima

odine 1957, Alber Kami (1913 – 1960) postao je drugi najmlađi laureat Nobelove nagrade za književnost, koja mu je dodeljena za delo koje “sa pronicljivom iskrenošću osvetljava probleme ljudske savesti u našem vremenu”. Više od pola veka kasnije, njegovi lucidni i prosvetljujući uvidi učinili su Kamija svevremenim prorokom istine, onim koji oplemenjuje i veliča ljudski…

Continue Reading...
hipsteri

Norman Majler: Beli crnac (IV deo)

5. emoguće je shvatiti novu filozofiju dok ona još stvara novi jezik, ali novi popularni jezik (iako mora implicitno da sadrži novu filozofiju) ne predstavlja nužno otvoreno i njegovu filozofiju. Može se pitati šta je to zaista jedinstveno u životnom pogledu na svet Hipa koji razvija svoj argo preko verbalnih hirova boema ili lumpenproletarijata. Odgovor…

Continue Reading...
filip-k-dik

Filip K. Dik kao SF filozof (I deo)

I deo: Meditacije o blistavoj ribi Kada verujem, ja sam lud. Kada ne verujem, patim od psihotične depresije.                                                       – Filip K. Dik ilip K. Dik je verovatno najuticajniji…

Continue Reading...
martin luter king

Kako je Hegel uticao na Martina Lutera Kinga i njegovu borbu protiv segregacije

Već je poznat uticaj Hegela na revolucionarnu filozofiju Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Marks je pisao kritiku Hegelove ”Osnovne crte o filozofiji prava” i tvrdio da je okrenuo nemačkog idealističkog filozofa naopako, a razvoj marksističke teorije u školio neo-hegelijanstva, kako je pisala Rebeka Kuper 1925, pojavio se u periodu “naročito povoljnom za rađanje revolucionarne socijalne…

Continue Reading...
simon de bovoar

Simon de Bovoar o umetnosti, nauci, slobodi i zašto je sreća naša moralna obaveza

U svom britkom ispitivanju emotivne inteligencije, filozofkinja Marta Nusbaum kaže: “Umesto što na moralnost gledamo kao na sistem principa koje treba da obuhvati nezavistan intelekt, a na emocije kao na motivaciju koja ili podržava ili podriva naše izbore da delamo shodno načelima, moramo da posmatramo emocije kao deo paketa sistema etičkog rasuđivanja.” Ali sam moralni…

Continue Reading...
Albert Ajnštajn i Rabidranat Tagore

Ajnštajn i Tagore o nauci, religiji, istini i lepoti

Albert Ajnštajn je 14. jula 1930. godine ugostio indijskog filozofa, muzičara i laureata Nobelove nagrade za književnost Rabidranata Tagorea, u svom domu, na obodu Berlina. Njih dvojica su tom prilikom imali jedan podsticajan, intelektualno izazovan razgovor o večitom trvenju između nauke i religije. Knjiga “Nauka i indijska tradicija: kad je Ajnštajn sreo Tagorea” predstavlja prisećanje…

Continue Reading...
Fridrih Niče, ilustracija

10 proznih dela velikih filozofa

Filozofija ume da bude suvoparna, da je više interesuje matematika, ili depeše iz sudnice, nego umetnost, ali ponekad ona ume da pokaže zaigranost ili poetički senzibilitet prema jeziku ili nekoj narativnoj formi, pa čak i da bude intrigantna u literarnom smislu. Žan Bodriar, na primer, osmislio je termin “teorijska proza” i razmatrao scenarije za buduće…

Continue Reading...
Fridrih Niče, ilustracija

10 Ničeovih stilističkih pravila za pisanje

Fridrih Niče je između 8. i 24. avgusta 1882. u dopisivanju sa spisateljicom, intelektualkom i psihoanalitičarkom Lu Andreas-Salome formulisao svojih 10 stilističkih pravila. Ona je bila prva žena psihoanalitičar, razvila je korespondenciju sa Frojdom o ljudskoj prirodi i bila je proglašena za “muzu evropskih mislilaca i umetnika fin-de-siècle-a”. Očaran dvadeset jednogodišnjom Andreas-Salome, Niče nije samo…

Continue Reading...
Bertrand Russell, 1951

Bertrand Rasel o besmrtnosti, religiji i „dobrom životu“

Bertrand Rasel (18. maj 1872 – 2. februar 1970) jedan je od najznačajnijih svetskih mislilaca, njegovi radovi su istovremeno i lucidni i prosvetljujući. Postoji nešto gotovo proročko u načinu na koji spaja bezvremenost s pravovremenošću kontemplativnih ideja koje se tiču modernog života u prethodnom veku – od toga kako dokonost čini sreću mogućom do toga…

Continue Reading...
volter je charlie

Svi čitaju Voltera nakon napada na „Šarli ebdo“

Volterova “Rasprava o toleranciji”, kojom su mahali pojedini učesnici marša protiv terorizma u nedelju 11. januara u Francuskoj, prodaje se “kao alva” od brutalnog napada na sedište satiričnog nedeljnika “Šarli ebdo”. Politički traktat protiv religijske dogme koji je Volter objavio 1763. bukvalno je razgrabljen i na putu je da, poput čuvenog teksta “Pobuni se” Stefana…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta