Toni Morison o rasnoj lepoti i mržnji
igurna sam da ne postoji niko ko ne zna kako izgleda antipatija, pa čak i odbijanje, trenutačno ili na duže vremenske periode. Možda je takav osećaj tek nehaj, sitna sekiracija, ali takođe može i da zaboli. Može biti da neki od nas znaju i kako je to kad te neko odista mrzi – mrzi…
Continue Reading...
Senka Marić: U našim lošim sudbinama se ne zatičemo slučajno
Sara Arsenović, novinarka: Koliko je i zašto, u vremenu lake zamenljivosti i kratkotrajnosti, važno promišljati popravke polomljenog? Vjerujem da je jako važno. Na različitim nivoima. Čak i u kontekstu samih predmeta, a pogotovo ljudskog tijela, ili čovjeka generalno. Valjda se tu radi o insistiranju na postojanju, odbijanju da nas se može i treba odbaciti ako…
Continue Reading...
Senka i Santiago („Kintsugi tijela“, Senka Marić)
ilo ono graciozno i strastveno, napeto od zdravlja ili sažvakano bolešću, razodenuto, u ožiljcima, staro, umorno, marginalizovano, zamotano, telo će postaviti dosadno predvidljive, a opet neočekivano šokantne izazove pred književni tekst. Postaviti ih, kao čunjeve koje valja jednim udarcem sravniti sa zemljom, da bi se oni opet podigli i opet bili izazov za rušenje. Telo…
Continue Reading...
Senka Marić dobila regionalnu nagradu ”Meša Selimović” za roman ”Kintsugi tijela”
“Kintsugi tijela” najbolji je roman objavljen u prošloj godini na govornom prostoru BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, a autorici ovog djela, Mostarki Senki Marić u subotu je u Tuzli dodijeljena prestižna književna nagrada “Meša Selimović”. Ovim činom završeni su ovogodišnji, 19. Međunarodni književni susreti “Cum grano salis”. U ovogodišnjem užem izboru za nagradu…
Continue Reading...
Ishodište u samoporađajućoj nadi („Proslava“, Damir Karakaš)
amir Karakaš se vratio svojoj rodnoj grudi, mada bi se prije moglo reći da je ona ostala uz njega, ne bi li se ispričala još jedna veličanstvena neispričana priča. Ovog puta Lika nije tek pozornica za ređanje pastoralnih motiva. Prikazana u svojoj surovoj autentičnosti, ona je makroorganizam u čijoj utrobi se odvija dramatika seoskih života,…
Continue Reading...
Mrtvi zečevi i nestala braća („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)
ana Bastašić (32), rodom iz Zagreba, devojka sa plavim uvojcima, napisala je knjigu (Uhvati zeca, Kontrast izdavaštvo, 2018) koja je mnogo više nego roman užeg izbora u konkurenciji NIN-ovog žirija za 2018. godinu. Na vreme je to prepoznao Danilo Lučić, urednik izdavačke kuće „Kontrast izdavaštvo“, a ubrzo će, koliko da se noć zameni danom, i…
Continue Reading...
Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za 2018. godinu
Dobitnik 65. NIN-ove nagrade je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, saopštio je žiri. O romanu je u poslednjem izdanju magazina NIN napisano sledeće: Uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u knjizi Zabluda Svetog Sebastijana problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali…
Continue Reading...
Redefinisanje lične istorije („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)
književnosti je važnije kako je pisano, nego o čemu je pisano – vjerovatno je najrasprostranjeniji uput kad se o nekom djelu donose vrijednosni sudovi. Baziran je na činjenici da je književnost „umjetna“ kao i svaka druga umjetnost, odnosno da težinu priče same po sebi treba prepustiti faktografskim formama. U igri je uvijek nekoliko mogućnosti. Tema…
Continue Reading...
Led Jaceka Dukaja – intelektualni zamah i svežina ideja
re dve godine, Jacek Dukaj se u zapaženom eseju „Lament ljubitelja cigala“ na stranicama „Gazete viborče“ otvoreno deklarisao kao pristalica tradicionalne, devetnaestovekovne proze, „široko razlivene na stotinama strana, epskog daha i toliko opojne da se čovek u potpunosti gubi čitajući je, da bi joj se vraćao iz večeri u veče i uranjao u njen fiktivni…
Continue Reading...
Gergelj Peterfi: Najveći izazov XXI veka je pobediti rasizam i nacionalizam
Vaše književno stvaralaštvo od početka prati zamašan naučno-istraživački i profesorski rad. Zašto ste tematski krug vaše doktorske disertacije i romana „Preparirani varvarin” odabrali upravo iz doba austrijskog i mađarkog prosvetiteljstva s kraja XVIII i početka XIX veka? Bila je to puka slučajnost. Razonode radi čitao sam Kazincijeva dela, prelistavao njegovu dvadesettrotomnu korespondeciju i našao pismo…
Continue Reading...
Igor Marojević: Savremeni Beograd je tuđina za individualca
Glavni junak Tuđina dolazi u Beograd pred sam kraj devedesetih, uz NATO bombardovanje koje će uvesti u slom diktature Slobodana Miloševića. Koliko je bilo teško dočarati promenu ritma i duha jednog metropolisa u trenutku kada se on možda najviše transformiše u svojoj novijoj istoriji? S te strane mi je pomoglo lično sećanje, koje je neselektivno,…
Continue Reading...
Izlaz u ličnoj revoluciji („Put u Karabah“, Aka Morčiladze)
apucalo je u Čečeniji, Dagestanu, Abhaziji, Južnoj Osetiji, Gruziji, Nagorno Karabahu, u svega nekoliko godina jugozapadni dio Sovjetskog Saveza popucao je po etničkim šavovima, socijalizam se urušio tamo gdje je bio najsnažniji, ili se decenijama činio takvim, u svojim usklađenim različitostima – svom nosećem zidu. Sve je počelo još i prije pada, kada je…
Continue Reading...
10 činjenica o romanu Frankenštajn
rankenštajn, priča o poludelom naučniku koji uspeva mrtvaca da vrati u život, samo da bi shvatio da je stvorio čudovište, jedna je od najdugovečnijih horor priča. Evo nekoliko osnovnih stvari u vezi sa knjigom starom 200 godina, koja će nas uvek plašiti u vezi sa tim šta sve može poći naopako ukoliko odlučimo da se…
Continue Reading...
Imanuel Mifsud: Identitet nije celovit, on je uvek mozaik
Koliko ima autobiografskog u vašem romanu „U ime oca (i sina)“, i da li je bilo teško pisati ga zbog toga? Knjiga je, uglavnom, autobiografska, iako ne mogu da kažem da je autobiografija. Odabrao sam one aspekte mog života koji uključuju moj odnos prema mom ocu, koji je dugo vremena bio težak. Odlučio sam…
Continue Reading...
Nostalgija Mirčea Kartareskua – bekstvo u prošlost
ablina zaista nije ni bilo dok nije objavljen Uliks Džejmsa Džojsa, Norveška je bila daleka zemlja koja je pripadala Vikinzima dok Knut Hamsun nije objavio Glad, a Portugal je čitalačkoj publici najzad otkriven preko Knjige nespokoja Fernanda Pesoe. Gradovi iz književnosti duguju deo svog postojanja piscima koji su hodali njihovim ulicama i zapamtili ih za…
Continue Reading...FOTOGRAFIJE
-
Mimi Mercedez – bes i tuga jedne mladosti
8 činjenica o romanu “Zločin i kazna”
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
Kako izgleda soba u kojoj piše Haruki Murakami
Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
Zašto u filmu La La Land nema ničeg veselog
Komentari