Održavanje svijesti u režimu nemirenja sa sudbinom (“Nemoj me buditi”, Marko Tomaš)

onekad pokušavam da pronađem logiku u redosljedu pročitanih knjiga, logiku njihovog smjenjivanja. Moguće da je to neka vrsta čitalačkog sujevjerja. Ipak, ne može se isključiti navigacioni uticaj onoga što ostane za nama – pa ni kad su knjige u pitanju. Prosto je: nakon teškoga mi treba nešto lakše, nakon romana poezija, nakon lošega dobro; i…

Continue Reading...

Toni Morison o rasnoj lepoti i mržnji

  igurna sam da ne postoji niko ko ne zna kako izgleda antipatija, pa čak i odbijanje, trenutačno ili na duže vremenske periode. Možda je takav osećaj tek nehaj, sitna sekiracija, ali takođe može i da zaboli. Može biti da neki od nas znaju i kako je to kad te neko odista mrzi – mrzi…

Continue Reading...

Mnoge estetike, jedan otpor (“Estetika otpora”, Peter Vajs)

jednom berlinskom muzeju 1937. godine, tri mladića — neimenovani pripovedač i njegovi prijatelji Kopi i Hajlman — razmišljaju o Pergamonskom frizu. Vraćaju se do Kopijevog stana, gde zajedno sa njegovim roditeljima nastavljaju raspravu o umetnosti i politici. Pripovedač se potom vraća u svoj stan i razgovara sa ocem — ili se seća razgovora s njim…

Continue Reading...

Senka Marić: U našim lošim sudbinama se ne zatičemo slučajno

Sara Arsenović, novinarka: Koliko je i zašto, u vremenu lake zamenljivosti i kratkotrajnosti, važno promišljati popravke polomljenog?  Vjerujem da je jako važno. Na različitim nivoima. Čak i u kontekstu samih predmeta, a pogotovo ljudskog tijela, ili čovjeka generalno. Valjda se tu radi o insistiranju na postojanju, odbijanju da nas se može i treba odbaciti ako…

Continue Reading...

Senka i Santiago („Kintsugi tijela“, Senka Marić)

ilo ono graciozno i strastveno, napeto od zdravlja ili sažvakano bolešću, razodenuto, u ožiljcima, staro, umorno, marginalizovano, zamotano, telo će postaviti dosadno predvidljive, a opet neočekivano šokantne izazove pred književni tekst. Postaviti ih, kao čunjeve koje valja jednim udarcem sravniti sa zemljom, da bi se oni opet podigli i opet bili izazov za rušenje. Telo…

Continue Reading...

Senka Marić dobila regionalnu nagradu ”Meša Selimović” za roman ”Kintsugi tijela”

“Kintsugi tijela” najbolji je roman objavljen u prošloj godini na govornom prostoru BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, a autorici ovog djela, Mostarki Senki Marić u subotu je u Tuzli dodijeljena prestižna književna nagrada “Meša Selimović”. Ovim činom završeni su ovogodišnji, 19. Međunarodni književni susreti “Cum grano salis”.   U ovogodišnjem užem izboru za nagradu…

Continue Reading...

Češke misterije i matični brojevi (“Sladoledžija”, Katri Lipson)

avremena književnost odzvanja bukom istorije. Skoro svaki drugi roman napisan poslednjih godina za temu uzima istoriju. Stvaralaštvo Katri Lipson (rođ. 1965) razlikuje se od dominantnih tendencija u pisanju o istorijskim temama postavljanjem priča u prošlost bivšeg Istočnog bloka, umesto u poznatu i sigurnu teritoriju nacionalne i(li) zapadne istorije. Radnja njenog nagrađivanog romana „Kosmonaut” (2008) dešava…

Continue Reading...

Drugačiji talasi (“Naplavine”, Karen Gilis)

eka odmah bude rečeno: priča „Naplavina” izuzetno je dirljiva. Iako postoje razlozi da se ovaj roman dovodi u vezu sa zabavnom književnošću kakvoj obično naginje ženska čitalačka publika, ovo nije tipična „ženska” knjiga. Priča o troje ljudi koji se poznaju od detinjstva i čiji su životi ispreplitani koja premrežava čitavu knjigu čini da roman poprimi…

Continue Reading...

Ishodište u samoporađajućoj nadi („Proslava“, Damir Karakaš)

amir Karakaš se vratio svojoj rodnoj grudi, mada bi se prije moglo reći da je ona ostala uz njega, ne bi li se ispričala još jedna veličanstvena neispričana priča. Ovog puta Lika nije tek pozornica za ređanje pastoralnih motiva. Prikazana u svojoj surovoj autentičnosti, ona je makroorganizam u čijoj utrobi se odvija dramatika seoskih života,…

Continue Reading...

Osvežavajući nedostatak moralisanja (“Đavo je crni pas”, Šandor Jasberenji)

ikcija je laž koja govori istinu. Tako, uostalom, tvrdi Alber Kami, čiji čuveni roman, Stranac, za glavnog junaka uzima Francuza koji živi u Severnoj Africi i na društveno neprihvatljiv način se nosi sa smrtću. Merso ne samo da ima poteškoća da se priseti dana kada mu je majka umrla u čuvenoj prvoj rečenici romana, već…

Continue Reading...

Čovek zaboravljen u istorijskim romanima (“Hodočašće”, Tit Aleksejev)

ako je savremena evropska književnost sve prisutnija kod nas i sve je pristupačnija ovdašnjoj čitalačkoj publici naročito putem prevoda autora koji su dobitnici evropske nagrade za književnost mi ne znamo sa kakvim se romanom susrećemo i čini se da se ne možemo u potpunosti osloniti na ovu nagradu kao na priznanje koje nam garantuje književni…

Continue Reading...

Irak, Lada i ketamin (“Medicinski roman”, Riku Korhonen)

riča ispričana u „Medicinskom romanu” Rikua Korhonena gotovo je nesrećna. „Medicinski roman” je knjiga o kraju ljubavne priče. Roman istovremeno govori o očajničkim pokušajima mladića da bude srećan, o sebičnosti, ravnodušnosti, ratu, pa čak i smrti. Priča o Niklasu i Ini počinje neočekivano vrućeg leta 2003, dok se u Iraku vodi rat u odnosu na…

Continue Reading...

Mrtvi zečevi i nestala braća („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)

ana Bastašić (32), rodom iz Zagreba, devojka sa plavim uvojcima, napisala je knjigu (Uhvati zeca, Kontrast izdavaštvo, 2018) koja je mnogo više nego roman užeg izbora u konkurenciji NIN-ovog žirija za 2018. godinu. Na vreme je to prepoznao Danilo Lučić, urednik izdavačke kuće „Kontrast izdavaštvo“, a ubrzo će, koliko da se noć zameni danom, i…

Continue Reading...

Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za 2018. godinu

Dobitnik 65. NIN-ove nagrade je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, saopštio je žiri. O romanu je u poslednjem izdanju magazina NIN napisano sledeće: Uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u knjizi Zabluda Svetog Sebastijana problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali…

Continue Reading...

Mesta na koja je, možda, i Bog zaboravio („Psi iz Galveiasa“, Žose Luis Peišoto)

koliko vrh olovke uperite u tačku tamo gde se seče prava povučena na39, 160 stepeni severne geografske širine sa pravom na 7,998 stepeni zapadne geografske dužine, saznaćete gde se na mapi Evrope nalazi naselje čijim imenom je  Žose Luis Peišoto (1974), jedan od najznačajnijih portugalskih pisaca današnjice, naslovio svoj roman objavljen 2014. godine. Ukucate li…

Continue Reading...

Obavesti me Ostavite nam vaš e-mail kako biste na vreme dobijali nove vesti sa našeg sajta