Laslo Krasnahorkai dobitnik Nobelove nagrade za 2025. Laslo Krasnahorkai poznat je po distopijskim, melanholičnim romanima za koje je do sada osvojio brojna priznanja, a među njima je i Međunarodna Bukerova nagradu 2015.

Nobelova nagrada za književnost za 2025. godinu pripala je mađarskom piscu Laslu Krasnahorkaiju, saopštila je Švedska akademija.

Iz Akademije je navedeno da je 71-godišnjem autoru nagrada dodeljena za „upečatljiv i vizionarski opus koji, usred apokaliptičnog užasa, iznova potvrđuje moć umetnosti“.

Krasnahorkai je poznat po svojim distopijskim, melanholičnim romanima, za njih je osvojio brojne nagrade, među kojima i Nacionalnu nagradu za prevodnu književnost 2019. i Međunarodnu Bukerovu nagradu 2015. Nekoliko njegovih dela, uključujući tu i romane Satantango i Melanholija otpora, preneto je na film.

„Veoma sam srećan što sam dobio Nobelovu nagradu, pre svega zato što ova nagrada dokazuje da književnost postoji sama po sebi, izvan različitih neknjiževnih očekivanja, i da se još čita“, rekao je Krasnahorkai. „A onima koji je čitaju nudi određenu nadu da lepota, plemenitost i uzvišenost još postoje po sebi. Uspeva da pruži nadu i onima u kojima sam život još jedva tinja“.

Pisac Kolm Tojbin opisao je Krasnahorkaija kao „jedinstvenog književnog vizionara koji je otvorio ogroman prostor u savremenom romanu, pokazujući šta je sve moguće učiniti“.

„Krasnahorkai zaista zaslužuje nagradu“, rekao je pisac Hari Kunzru. „Prati ga reputacija ozbiljnog predstavnika evropske visoke kulture i deo njegovog dela zaista i jeste beskompromisno mračan i težak, ali on je istovremeno i radoznao, razigran i veoma duhovit pisac. Kada ga čitam, osećam se osnaženo, i kao ljudsko biće i kao neko ko pokušava da stvara umetnost. On mi pokazuje šta je moguće“.

Rođen 1954. godine u Đuli, u Mađarskoj, Krasnahorkai je prvi put skrenuo pažnju na sebe debitantskim romanom Satantango 1985, opčinjavajućim prikazom raspada jedne ruralne zajednice. Roman je u prevodu na engleski tri decenije kasnije, 2015. godine, osvojio Međunarodnu Bukerovu nagradu. Čuvena je i njegova filmska adaptacija u trajanju od sedam sati, u režiji Bele Tara, sa kojim Krasnahorkai gaji dugogodišnju kreativnu saradnju.

Krasnahorkai, često opisivan kao postmodernista, poznat je po dugim, vijugavim rečenicama (svako od 12 poglavlja romana Satantango sastoji se od po jednog pasusa), kao i po nemilosrdnoj intenzivnosti zbog koje ga kritičari porede s Gogoljem, Melvilom i Kafkom.

„Krasnahorkai je veliki epski pisac u srednjoevropskoj tradiciji koja se proteže od Kafke do Tomasa Bernharda, a odlikuje se apsurdnošću i grotesknim preterivanjem“, rekao je Anders Olson, predsednik Nobelovog komiteta. On je Krasnahorkaijevu prozu opisao kao „razvijenu prema… tečnoj sintaksi s dugim, zavijenim rečenicama bez tačaka, što je postao njegov zaštitni znak“.

Suzan Sontag opisala je autora kao „savremenog mađarskog majstora apokalipse“, dok je V. G. Zebald hvalio univerzalnost njegove vizije. Samo nekoliko Krasnahorkaijevih dela prevedeno je na engleski jezik. Književni kritičar Džejms Vud jednom je napisao da se njegovi romani „prenose iz ruke u ruku poput retkih novčanica“.

Lepota u jeziku. Zabava u paklu

Krasnahorkaijevu karijeru su putovanja definisala koliko i jezik. Prvo je napustio komunističku Mađarsku 1987. godine, proveo godinu u Zapadnom Berlinu na stipendiji, a kasnije je inspiraciju nalazio u istočnoj Aziji, naročito u Mongoliji i Kini, za dela kao što su Zatočenik iz Urge i Pustošenje i tuga pod kapom nebeskom.

Dok je pisao roman Rat i rat, mnogo je putovao širom Evrope, a jedno vreme je živeo i u stanu Alena Ginzberga u Njujorku, opisujući podršku legendarnog bit pesnika kao ključnu za završetak romana.

Na pitanje kako bi opisao svoje stvaralaštvo, Krasznahorkai je u intervjuu za Gardijan 2015. godine rekao: „Slova; potom od slova, reči; potom od tih reči, kratke rečenice; potom više dužih rečenica, a najčešće veoma dugih; i sve to traje 35 godina. Lepota u jeziku. Zabava u paklu.“

O ljudima koji prvi put otkrivaju njegova dela dodao je: „Ako postoje čitaoci koji nisu čitali moje knjige, ne bih mogao ništa posebno da im preporučim da pročitaju; umesto toga, savetovao bih im da izađu napolje, sednu negde, možda kraj potoka, bez ikakvog posla, bez ikakvih misli, da prosto budu tihi, kao kamenje. Na kraju će sresti nekoga ko je već čitao moje knjige.“

Pre objave imena dobitnika, kladionica Ledbroks je kao zajedničke favorite za ovogodišnje priznanje navela kinesku avangardnu spisateljicu Kan Sue i Krasnahorkaija.

Nobelova nagrada za književnost je od 1901. godine dodeljena 117 puta. Među skorijim laureatima su Ani Erno, Bob Dilan, Abdulrazak Gurna, Luiz Glik, Peter Handke i Olga Tokarčuk. Prošlogodišnja dobitnica je Han Kang, južnokorejska spisateljica najpoznatija po romanu Vegetarijanka.

Krasnahorkai će plaketu i diplomu formalno primiti na svečanosti u Stokholmu u decembru.

„Krasnahorkai nas podseća da je život težak, da je mogućnost da nešto učinimo uvek nedostižna, a da su boje mnogih mesta i doba tmurne“, rekla je pesnikinja i spisateljica Fiona Sampson povodom njegove pobede. Njegov rad, dodala je, „predstavlja neophodno štivo za ovo vreme, naročito u Evropi koja se ponovo našla u stisku između Rusije i SAD“.

Piše: Ema Lofhagen
Izvor: Gardijan
Prevod: M. Jovandić

Pročitajte i iscrpan intervju sa Laslom Krasnahorkaijem u tri dela. Prvi deo je ovde, drugi ovde, a treći ovde.