Sme li Arundati Roj da piše protiv svoje domovine?

SHARE:

Polemika o patriotizmu i izdaji dodatno se rasplamsala u najmnogoljudnijoj demokratiji na svetu kada se listi od četrdesetak indijskih književnika , umetnika, istoričara i naučnika, pridružila Arundati Roj koja je pre neki dan vratila najvišu nacionalnu nagradu najprestižnije književne indijske institucije Sahitja akademije, u znak protesta što indijska vlast energičnije ne reaguje na brutalno prebijanje i usmrćivanje sugrađana drugih veroispovesti. Autorka „Boga malih stvari”, čuvenog romana za koji je dobila i Bukerovu nagradu 1997. godine, smatra da indijska vlada podstiče kulturu straha i cenzure što ohrabruje desničare da sprovode linčovanje, spaljivanje i masovna ubijanja ljudi.

U uvodniku dnevnika „Indijan ekspres” Roj je navela da su milioni njenih sugrađana manjinskih vera – muslimani, hrišćani ili pripadnici najnižih hinduističkih kasti prestravljeni jer ne znaju kada će njihove porodice i sa koje strane biti napadnute.

Gnev indijskih intelektualaca izazvala su dva teška zločina proteklih meseci na koje vlada u Nju Delhiju, po njihovom mišljenju, nije adekvatno reagovala: veruje se da su hinduistički ekstremisti ubili akademika Malešapa Kalburgija koji se isticao u čestoj kritici sujeverja i lažnih običaja u hinduizmu, dok je samo desetak dana posle toga, u septembru, rulja linčovala i usmrtila indijskog muslimana zato što se sumnjalo da je taj radnik jeo govedinu, meso svete životinje i time se ogrešio o hinduizam.

„Živimo u zemlji gde državni aparatčici, zagovornici novog poretka, govore o „nelegalnom ubistvu” neke životinje, a ne o ubistvu čoveka, našeg sugrađanina koji ima svoje ime i prezime, piše Roj u uvodniku „Indijan ekspresa”.

Osvrćući se na slučaj čoveka koji je možda jeo govedinu i to platio glavom, Roj piše:„Kad govore o uzimanju forenzičkih uzoraka, oni otvaraju frižider kako bi u kući ubijenog čoveka utvrdili da li u hladnjaku ima tragova goveđeg mesa, dok prolaze pored nepomičnog tela linčovane žrtve.”

Roj je ovo akademsko priznanje dobila za pisanje scenarija još 1989. i „srećna je što ga je iskopala iz neke daleke prošlosti” kako bi mogla da ga vrati i postane „deo političkog pokreta koji su otpočeli pisci, glumci, reditelji i akademici Indije”. Oni su, kako definiše Roj, ustali da odbrane napad na kolektivnu pamet zemlje koju sprovode ideolozi zla. Roj završava svoje pismo javnosti priznanjem da se ponosi što pripada jedinstvenom pokretu otporaša koji vraćaju svoje nagrade.

Sandžaj Kak, reditelj i autor mnogih političkih dokumentaraca, pridružio se grupi od dvadesetak umetnika iz Bolivuda koji su vratili najviše nagrade iz sedme umetnost, a bolivudska zvezda Ša Ruk Kan takođe se pobunila zbog „ekstremne netolerancije”.

Ali nasuprot grupi „otporaša” stoje „patrioti” koji osuđuju pisce i umetnike za petokolonaštvo i blaćenje svoje zemlje.

Indijski glumac Anupam Ker, koji je igrao glavne uloge u stotinama filmova i uživa međunarodnu reputaciju, nije vratio nijednu od desetak prestižnih filmskih nagrada, oštro se obrušio na Arundati Roj, čije „odurne antiindijske izjave” već dugo beleži, kako je rekao u intervjuu indijskim medijima. Glumac koga smatraju ikonom bolivudske industrije poziva Indijce da preslušaju govor Arundati Roj prilikom preuzimanja jedne nagrade u Australiji. „Blaćenje sopstvene zemlje kad hoćeš da dobiješ grant ili počast u inostranstvu je za prezrenje. Čak se pitam da li je Roj, uopšte, Indijka kad se toliko trudi da ocrni svoju zemlju na globalnoj sceni, kaže Anupam Ker.

On se zalaže da se nesuglasice i sukobi sa vlastima u Indiji rešavaju „kod kuće” a ne na međunarodnom terenu.

Sme li umetnik da svoju kreativnu snagu i slavu (zlo)upotrebi , kako bi vodio politički rat. Ako pitate Arundati Roj, ona je napustila pisanje romana u čemu je po mišljenju najeminentnijih literarnih kritičara širom sveta bila briljantna, kako bi se punom parom angažovala u društvenom aktivizmu. Smatrala je da nema smisla baviti se prozom dok god postoje projekti poput izgradnje brane Narmada koja će stotine hiljade siromašnih seljaka ostaviti bez krova nad glavom, ili indijski program nuklearnog naoružanja koji pogubno utiče na društvo. Ova Indijka takođe žestoko kritikuje spoljnu politiku SAD i optužuje Vašington da stvara globalnu američku imperiju.

Ova književnica veruje da lična sreća nije moguća ukoliko se u domovini dešavaju velike nepravde i teror. To je najbolje opisala u svom prvom i jedinom romanu koji je još 1999. godine kada je i Srbija bila pod bombama NATO-a, izdala beogradska izdavačka kuća Plavi jahač u sjajnom prevodu Maje Trifunović Kaluđerović. Roj opisuje Rahel koja sa mužem živi van rodne Indije i njen ukočen pogled između ravnodušnosti i očajanja. Njen muž nije mogao znati da se „nešto dešava kada lični nemir, skrenuvši sa puta, kroči u hram golemog, silovitog, uskovitlanog, olujnog, besmislenog, suludog, nezamislivog , javnog nemira jednog naroda” piše Arundati Roj u „Bogu malih stvari”. Po njoj „Veliki Bog zavija kao vreli vetar, zahtevajući da mu se odaju počasti”…dok „Mali bog (ušuškan i uzdržan, ličan i ograničen) odlazi oprljen, smejući se omamljeno vlastitoj nepromišljenosti”. Arundati Roj je odlučila da se suprotstavi tom velikom Bogu i skoro dvadeset godina otkako je prvim romanom oduševila ljubitelje književnosti nije napisala nijedno značajnije prozno delo, dok su njeni društveno angažovani eseji citirani na univerzitetima po celom svetu. Sada je, čak, vratila nagradu koju je davno dobila za filmski scenario. Po njenom mišljenju, rastući talas umetnika koji bacaju nagrade u znak protesta, je jedinstven nenasilni politički pokret. Mnogi čitaoci širom sveta radije bi pročitali nešto tako lepo i veliko kao što je bio „Bog malih stvari” koji nas je sve oplemenio tih tmurnih devedesetih godina.

izvor: politika.rs