Mrtvi zečevi i nestala braća („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)
ana Bastašić (32), rodom iz Zagreba, devojka sa plavim uvojcima, napisala je knjigu (Uhvati zeca, Kontrast izdavaštvo, 2018) koja je mnogo više nego roman užeg izbora u konkurenciji NIN-ovog žirija za 2018. godinu. Na vreme je to prepoznao Danilo Lučić, urednik izdavačke kuće „Kontrast izdavaštvo“, a ubrzo će, koliko da se noć zameni danom, i…
Continue Reading...
Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za 2018. godinu
Dobitnik 65. NIN-ove nagrade je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, saopštio je žiri. O romanu je u poslednjem izdanju magazina NIN napisano sledeće: Uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u knjizi Zabluda Svetog Sebastijana problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali…
Continue Reading...
Redefinisanje lične istorije („Uhvati zeca”, Lana Bastašić)
književnosti je važnije kako je pisano, nego o čemu je pisano – vjerovatno je najrasprostranjeniji uput kad se o nekom djelu donose vrijednosni sudovi. Baziran je na činjenici da je književnost „umjetna“ kao i svaka druga umjetnost, odnosno da težinu priče same po sebi treba prepustiti faktografskim formama. U igri je uvijek nekoliko mogućnosti. Tema…
Continue Reading...
Led Jaceka Dukaja – intelektualni zamah i svežina ideja
re dve godine, Jacek Dukaj se u zapaženom eseju „Lament ljubitelja cigala“ na stranicama „Gazete viborče“ otvoreno deklarisao kao pristalica tradicionalne, devetnaestovekovne proze, „široko razlivene na stotinama strana, epskog daha i toliko opojne da se čovek u potpunosti gubi čitajući je, da bi joj se vraćao iz večeri u veče i uranjao u njen fiktivni…
Continue Reading...
Gergelj Peterfi: Najveći izazov XXI veka je pobediti rasizam i nacionalizam
Vaše književno stvaralaštvo od početka prati zamašan naučno-istraživački i profesorski rad. Zašto ste tematski krug vaše doktorske disertacije i romana „Preparirani varvarin” odabrali upravo iz doba austrijskog i mađarkog prosvetiteljstva s kraja XVIII i početka XIX veka? Bila je to puka slučajnost. Razonode radi čitao sam Kazincijeva dela, prelistavao njegovu dvadesettrotomnu korespondeciju i našao pismo…
Continue Reading...
Igor Marojević: Savremeni Beograd je tuđina za individualca
Glavni junak Tuđina dolazi u Beograd pred sam kraj devedesetih, uz NATO bombardovanje koje će uvesti u slom diktature Slobodana Miloševića. Koliko je bilo teško dočarati promenu ritma i duha jednog metropolisa u trenutku kada se on možda najviše transformiše u svojoj novijoj istoriji? S te strane mi je pomoglo lično sećanje, koje je neselektivno,…
Continue Reading...
Izlaz u ličnoj revoluciji („Put u Karabah“, Aka Morčiladze)
apucalo je u Čečeniji, Dagestanu, Abhaziji, Južnoj Osetiji, Gruziji, Nagorno Karabahu, u svega nekoliko godina jugozapadni dio Sovjetskog Saveza popucao je po etničkim šavovima, socijalizam se urušio tamo gdje je bio najsnažniji, ili se decenijama činio takvim, u svojim usklađenim različitostima – svom nosećem zidu. Sve je počelo još i prije pada, kada je…
Continue Reading...
10 činjenica o romanu Frankenštajn
rankenštajn, priča o poludelom naučniku koji uspeva mrtvaca da vrati u život, samo da bi shvatio da je stvorio čudovište, jedna je od najdugovečnijih horor priča. Evo nekoliko osnovnih stvari u vezi sa knjigom starom 200 godina, koja će nas uvek plašiti u vezi sa tim šta sve može poći naopako ukoliko odlučimo da se…
Continue Reading...
Imanuel Mifsud: Identitet nije celovit, on je uvek mozaik
Koliko ima autobiografskog u vašem romanu „U ime oca (i sina)“, i da li je bilo teško pisati ga zbog toga? Knjiga je, uglavnom, autobiografska, iako ne mogu da kažem da je autobiografija. Odabrao sam one aspekte mog života koji uključuju moj odnos prema mom ocu, koji je dugo vremena bio težak. Odlučio sam…
Continue Reading...
Nostalgija Mirčea Kartareskua – bekstvo u prošlost
ablina zaista nije ni bilo dok nije objavljen Uliks Džejmsa Džojsa, Norveška je bila daleka zemlja koja je pripadala Vikinzima dok Knut Hamsun nije objavio Glad, a Portugal je čitalačkoj publici najzad otkriven preko Knjige nespokoja Fernanda Pesoe. Gradovi iz književnosti duguju deo svog postojanja piscima koji su hodali njihovim ulicama i zapamtili ih za…
Continue Reading...
PISAC I SAMOĆA (II) Adam Hazlet o ispitivanju intimnosti kroz izmišljene likove
Adam Hazlet (1970) autor je zbirke kratkih priča „Vi ovde niste stranac“, koja je ušla u finale izbora za Pulicerovu i Nacionalnu nagradu i romana „Union Atlantik“ i „Zamisli da me nema“, za koji je dobio nagradu Los Anđeles Tajmsa. Njegove knjige su prevedene na osamnaest jezika, a roman “Zamisli da ne nema” objavio je nedavno beogradski “Kontrast”. Njegovi novinski…
Continue Reading...
“Obredi prelaza” Vilijama Goldinga – nedodirljive klasne strukture
odina je 1815. Kao i mnoge hiljade mladih ljudi u želji da započnu nov život ispočetka, Edmund Talbot se ukrcava na brod za jednu od britanskih kolonija. Uz pomoć svog kuma, koji mu je zaštitnik, dobio je posao u guvernerovoj kancelariji u Australiji. Kako bi zabavio svog kuma, počinje da mu piše dnevnik. U njemu…
Continue Reading...
Dženifer Igan: DeLilo je pokazao da fikcija još može da uradi šta god poželi
Dženifer Igan je američka spisateljica, nagrađena za roman „Vreme je siledžija“ (A Visit From A Goon Squad) Pulicerovom i Nacionalnom nagradom književnih kritičara za fikciju u 2011. godini. “Vreme je siledžija” objavilo je “Kontrast izdavaštvo”, a ovde donosimo tekst njenog predstavljanja Dona DeLila na dodeli Nacionalne književne nagrade 2015. godine, kada je pisac “Podzemlja”, “Bodi…
Continue Reading...
Žionoov roman “Melvil” ili kako pisati o drugom piscu
Tim Parks nedavno je za Njujork rivju napisao poduži tekst o minskom polju koje se stvara kada se pisci istorijske ličnosti portretišu u fikciji. Ako se autor previše približi stilu svog lika, rizikuju poređenja kakva im ne idu u korist; ako, pak, pišu radikalno drugačije, čitalac počne da se pita zašto su se tog pisca uopšte i dohvatali….
Continue Reading...
Paradoksalna primamljivost bola (“Zdravo, dragi ubojice!”, Radenko Vadanjel)
ratki roman Radenka Vadanjela postapokaliptična je mora koju pripovijedaju naizmjence pripovjedači u prvom i trećem licu. Prvi, muški glas, nepouzdani je pripovjedač kroz čije se misli miješaju manija i paranoja. Obranio se od pokušaja ubojstva sjekirom, a svoju je napadačicu/žrtvu spalio i zakopao. Kroz poglavlja koja prate drugi, ženski lik, čitatelj polako doznaje u kakvoj…
Continue Reading...FOTOGRAFIJE
-
Mimi Mercedez – bes i tuga jedne mladosti
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
Kako izgleda soba u kojoj piše Haruki Murakami
8 činjenica o romanu “Zločin i kazna”
Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
Zašto u filmu La La Land nema ničeg veselog
Komentari