Ljudska civilizacija se razvijala nezavisno u mnogim regionima širom sveta. Sa različitim i jedinstvenim kulturnim poreklom, hiljade jezika su se razvile i umrle, od kojih mnoge nikada više nećemo čuti.
Na stotine jezika imaju, međutim, razvijene sisteme pisanja koji prate govorne jezike pa smo u stanju da te jezike i zabeležimo, ostavljajući time lingvističko nasleđe koje nam je omogućilo da pratimo evoluciju tih jezika kroz milenijume.
Od alfabetskog preko logografskog do slogovnog, konstrukcija ovih sistema pisanja zahtevala je ogromnu kreativnost, trud i prefinjenost. Evo 7 najneobičnijih i najlepših sistema pisanja izmišljenih.
1. Ge’ez pismo (staroetiopsko pismo)
Pismo Ge’ez je alfasilabički sistem pisanja (takođe poznat kao abugida (azbučnoslogovno pismo u kojem svaki znak označava par koji se sastoji od suglasnika i samoglasnika, prim. prev.)) koji koristi nekoliko afro-azijskih jezika koji se nalaze uglavnom oko Roga Afrike. Razvilo se iz drevnog južnoarapskog pisma koje se koristilo u današnjem Jemenu. Drevno južnoarapsko pismo je evoluiralo iz proto-sinaitskog, koji je, zauzvrat, evoluirao iz egipatskih hijeroglifa. Oko VII i V veka pre nove ere, pismo Ge’ez se pojavilo kao drugačiji entitet, ali jasna evolucija drevnog južnoarapskog pisma.
Prema tradicionalnim verovanjima, pismo Ge’ez otkriveno je Enosu (unuku Adama i Eve) i bilo je zamišljeno kao sredstvo za kodifikaciju zakona.Prvobitno pisano s desna na levo, sada se koristi s leva na desno, što je promena koja je napravljena pošto su govornici Ge’ez došli pod uticaj hrišćanstva.
Današnje slogovno pismo je evoluiralo od 26 suglasničkih slova u nekoliko varijanti pošto su glasovi dodavani slovima u obliku dijakritičkih znakova spojenih sa slovima. Dakle, svako pismo ima nekoliko oblika, a neka ih imaju čak devet.
Dok se jezik Ge’ez danas generalno koristi samo kao liturgijski jezik, slično latinskom, pismo su usvojili mnogi jezici koji se i danas govore, kao što su amharski, tigrinja, bilen i mnogi drugi.
Iako Ge’ez pismo ima svoje unikatne karakteristike, najistaknutiji aspekt ovog pisma je njegova neosporna lepota.
2. Kipu
Možda najneobičniji sistem pisanja predstavlja forma kipua. Potekavši iz oblasti koje su spadale u carstvo Inka, kipu je predstavljao sredstvo za beleženje napravljen od žice. Korišćeni su za beleženje uglavnom numeričkih podataka, kao što su porezi, popisi i kalendarske informacije. Ovi podaci su zabeleženi na nizu čvorova različitih tipova, od kojih svaki označava različite brojeve.
Godine 1994. selo Tupikoča u Peruu je još uvek koristilo kipue iz administrativnih razloga, ali nije poznato da li je to još uvek slučaj.
Kipui predstavljaju jedinstven način beleženja informacija. Prvobitno se pretpostavljalo da ne prenose nijedan fonetski element, kao što je pravi jezik. Nedavno je etnoistoričarki i antropološkinji Sabine Hajland odobren pristup kipuu koji je korišćen u pobuni protiv Španaca u XVIII veku. Nakon što je ga je ispitala, identifikovala je različite boje, čvorove, pravac nabora i vlakna koja su korišćena za repliciranje logogramskog sistema pisanja (kao što je klinasto pismo) čime su mogli da prenesu fonetske informacije.
Nažalost, zbog njihove materijalne strukture, vrlo mali broj originalnih Inka kipua je danas sačuvan.
3. Tengvar
Planski jezici (conlangs) predstavljaju ogroman poduhvat za svakoga ko uloži napore u njihovo stvaranje. Obično osmišljeni za knjige i na filmove, neki čak imaju i potpuno funkcionalne sisteme pisanja stvorene da prate jezik.
Posebno treba istaći sisteme pisanja koje je stvorio Dž.R.R. Tolkin, strastveni lingvista koji je u svoja kreativna prozna dela ugradio i svoju stručnost iz ove oblasti.
Iako je stvorio nekoliko sistema pisanja za jezike koji se koriste u Srednjoj Zemlji, najpoznatiji od njih je Tengvar, pismo koje se koristi u sprezi sa vilenjačkim jezicima i pismo koje se pojavljuje na Prstenu moći.
Jedna od najzanimljivijih stvari u vezi sa slovima u Tengvaru je da su dizajnirana tako da odražavaju fonetske karakteristike koje predstavljaju. Lingvista bi mogao da zaključi koji zvuk svako slovo predstavlja preko konstrukcije slova, a ne preko drugih informacija koje se prenose jezikom.
Uprkos tome što je stvoren da prati vilenjačke jezike u delima Dž.R.R. Tolkina, većina Tengvar pisma zapravo prati engleski jezik, pošto je ovaj sistem pisanja odlično opremljen da predstavlja sve zvukove na engleskom jeziku.
4. Rongorongo
Otkriven na Rapa Nui (Uskršnjem ostrvu) u XIX veku, Rongorongo je sistem pisanja koji je za sobom ostavila civilizacija koja je živela na ovom ostrvu – ista civilizacija koja je stvorila misteriozne Moaie.
Rongorongo je niz glifova o kojima ne znamo praktično ništa. Stručnjaci ne mogu ni da se slože o kakvom se sistemu pisanja radi, da li azbučnom, slogovnom logografskom, ili možda nekom drugom. Za očekivati je što oni takođe nemaju predstavu kako je jezik zvučao ili kako je bilo koji od ovih simbola izgovoran.
5. Sinhalsko pismo
Ranko Bugarski: Greške u jezikuKoriste ga Šrilančani za pisanje sinhalskog jezika, kao i za svete jezike pali i sanskrit, a sinhalsko pismo je verovatno jedno od najlepših pisama na svetu.
Nastalo iz brahmi pisma, koje je evoluiralo u južnoj Aziji, sinhalsko pismo je krenulo na put svoje odvojene evolucije oko 300. godine pre nove ere. Savremeni oblik pisma nastao je oko XIII veka nove ere.
Tokom kolonijalnog perioda, standardni oblik slova je pretrpeo promenu dizajna kako bi bio čitljiviji i od tada je ostao uglavnom nepromenjen.
Sinhalsko pismo je slogovno pismo i piše se s leva na desno. Koristi ga 16 miliona govornika sinhalskog na Šri Lanki.
6. Klasično mongolsko pismo
Početkom XIII veka, Džingis Kan je zarobio ujgurskog pisara po imenu Tata-Tongo i dao mu zadatak da stvori pismo za mongolski jezik. On je to i učinio, i tako je nastalo je mongolsko pismo, ili Hudum mongol bichig kako je lokalno poznato. Zasnovan na starom ujgurskom pismu, ovaj novi sistem pisanja bio je od značaja širom Mongolije preko 700 godina sve dok ga nije zamenilo ćirilično pismo, kao rezultat toga što je Mongolija bila u sovjetskoj sferi uticaja.
Od tada se mongolsko pismo koristi paralelno sa ćirilicom, ali se ono povlači iz upotrebe. Mongolska vlada je od tada objavila planove da zameni ćirilicu mongolskim pismom do 2025. godine.
Mongolsko pismo je alfabet sa odvojenim slovima koji predstavljaju suglasnike i samoglasnike. Jedna od najneobičnijih stvari u vezi sa ovim alfabetom je da je to jedan od retkih sistema pisanja koji se piše vertikalno i sa leva na desno. Ogromna većina vertikalnih sistema pisanja se piše s desna na levo, sa izuzetkom japanskog.
7. Nushu
Ne zna se tačno kada je Nushu izmišljen, ali je došao iz okruga Jiangiong u provinciji Hunan u južnoj Kini. Sve do 1949. ovaj deo Kine je bio agraran i tradicionalan, funkcionisao je po strogim zakonima patrijarhalnog konfučijanizma koji je ženama zabranjivao mnoge stvari. Tradicijom vezivanja stopala, žene su bile vezane za kuću i od njih se očekivalo da se bave ženskim delatnostima kao što su šivenje i pevanje.
Kao rezultat njihove utamničenosti i obilja slobodnog vremena, žene su smislile sistem pisanja koji je pripadao samo njima i koji je bio način pobune protiv patrijarhalnog sistema koji je uzrokovao njihovu patnju. Nushu je stvoren i korišćen za pisanje ličnih dnevnika i pisama koje su razmenjivale bliske prijateljice.
Za razliku od mnogih drugih kineskih sistema pisanja, Nushu nije bio logografsko već slogovno pismo, a svaki od 600 do 700 simbola predstavlja fonetski slog. Jedna od najzanimljivijih karakteristika simbola je da su dizajnirani tako da odgovaraju mustrama za vez, i kao takva, slova vrlo jasno pokazuju svoju istoriju.
Nushu je potisnut pod japanskom okupacijom, jer se strahovalo da bi se to pismo moglo koristiti za slanje tajnih poruka.
Sa Kineskim građanskim ratom 1949, kulturnom revolucijom koja je usledila i komunističkim idealima emancipacije žena, nestala je potreba za tajnim pismom koje znaju samo žene, a Nushu je prestao da se koristi.
Poslednja osoba koja je dobro čitala ovo pismo, Jang Huanji, umrla je 20. septembra 2004. u 98. godini života. Sa njom su nestale stotine godina istorije.
U današnje vreme, došlo je do obnovljenog interesovanja za pismo iz kulturne perspektive, a vlada Narodne Republike Kine uložila je napore da oživi ovo pismo i ponovo osnaži interesovanje da se ono uči. Izgleda da će Nushu ponovo zaživeti.
Prema časopisu Ethnologue, danas u svetu postoji 7.168 živih jezika. Ovaj broj je svakim mesecom sve manji jer jezici koji su na samrti na kraju odumiru. Postoji manje od 300 sistema pisanja koji se koriste za prenošenje ovih jezika. Svaki sistem pisanja je, međutim, jedinstven i svedoči o kreativnosti ljudskog uma koji ga je stvorio. Različiti pristupi beleženju jezika takođe su odraz ogromne raznolikosti u ljudskoj vrsti.
Tekst: Greg Beyer
Izvor: thecollector.com
Prevod: Danilo Lučić
Pročitajte i tekst o kratkoj i uzbudljivoj istoriji esperanta, zatim da li je danas uticajniji Tolkinov izmišljeni jezik tengvar ili esperanto, kao i tekst o Rotwelchu – tajnom jeziku lopova i lutalica.