Zbirka pripovedaka Tamno ogledalo Ivane Rogar nova e-knjiga u ponudi KrR-a

SHARE:

Književna radionica Rašić (KrR), profilisana prevashodno kao izdavač savremene srpske i regionalne proze, trenutno je jedini domaći izdavač koji u svojoj ponudi pored klasičnih, štampanih knjiga, sistematski objavljuje i elektronske formate i aplikacije (epub, mobi, apk).

U elektronskom obliku sada su dostupni kompletni opusi Borivoja Adaševića, Srđana Srdića i Srđana V. Tešina. Među „elektronskim“ autorima nalaze se i Mirjana Đurđević, Edi Matić, Bekim Sejranović, Vule Žurić, Mića Vujičić, Uglješa Šajtinac, Berislav Blagojević, Dragan Radulović, Damir Karakaš, Nada Gašić, Jovan Nikolaidis, Petar Matović.

Među poslednjim naslovima objavljenim u elektronskoj formi nalazi se i zbirka Tamno ogledalo Ivane Rogar, kojom je ona stekla nezvaničnu titulu „nove zvezde hrvatske novele“. Ona piše gotovo starinski, finim stilom koji polako zamire u hrvatskoj pisanoj reči, pogotovo kod mladih autora. Svaka njena priča čini se poput male zagonetke, pa iako piše o svakodnevnim temama, stvara osećaj kao da se čita jedan mini-triler za drugim. Ono što najviše oduševljava jeste Ivanino vešto izbegavanje svakog klišea – bez obzira da li progovara o nasilju u porodici, o netoleranciji prema drugačijima, o malim i velikim lažima, smrti bliske osobe ili ljubavnom razočaranju – Ivana Rogar to čini na sasvim neočekivan način. Svakako, Tamno ogledalo je mini-biser savremene regionalne proze i must-read ove jeseni.

Vladimir Arsenić, književni kritičar i urednik u KrR-u kaže da je pitanje postojanja tržišta elektronskih knjiga u Srbiji veoma diskutabilno, a nespremnost za njega se ogleda u postojanju velikog broja piratskih izdanja i sajtova za razmenu knjiga u različitim formatima, ali i u shvatanju koje je uvreženo u Srbiji da je sve ono što je na internetu besplatno. On ističe da ono što KrR nudi svojim čitaocima/korisnicima/kupcima jesu sređene i uređene knjige, tekst iza kojeg stoji odgovoran urednički i tehnički tim, koji za razliku od piratskih izdanja pred njih stiže spreman za korišćenje u formatu koji im najviše odgovara, a da ne treba gubiti iz vida ni veoma prihvatljivu cenu ovih izdanja.

– Smatram da je elektronsko izdavaštvo u najmanju ruku jednako važno kao i ovo tradicionalno, bez obzira što čitateljke i čitaoci u Srbiji nisu u potpunosti uvereni u to. U razgovoru sa autorima iz Zapadne Evrope stekao sam utisak da je ovaj vid izdavaštva i njima neuporedivo zgodinije zato što su njihove zarade po prodatom primerku mnogo veće. To je logično, jer se preskače jedan veliki deo lanca nastanka svake knjige. Konačno, nije potrebno naglašavati da je mogućnost čuvanja knjiga neuporedivo lakša u spravici veličine 20x20cm nego na policama kućnih biblioteka. Naše prilagođavanje će trajati još relativno dugo i elektronske knjige neikada neće potisnuti tradicionalne, ali ne treba biti isključiv. Ukoliko tragate za tekstom, sasvim je svejedno u kom će on mediju da vam bude serviran. Ukoliko tragate za knjigom kao artefaktom, onda govorimo o nečem sasvim drugom – dodao je on.

Ivana Rogar rođena je u Zagrebu, gde je diplomirala komparativnu književnost i engleski jezik i književnost. Saradnica je Leksikografskog zavoda Miroslav Krleža i urednica u izdavačkoj kući Durieux, kao i u časopisima Libra Libera i Quorum. Autorske tekstove objavljivala je u 15 dana, Temi, Međaju, Autsajderskim fragmentima, Balkanskom književnom glasniku, Zarezu, The Cafe Reviewu, Hrvatskom filmskom ljetopisu, a redovno piše književnoteorijske radove za srpski književni portal Glif. S engleskog je prevela nekoliko romana i publicističkih dela.