Han Kang dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2024. Južnokorejska autorka Han Kang dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2024. godinu, saopšteno je danas iz Švedske kraljevske akademije.

Kangovoj je Nobelova nagrada pripala za “snažnu poetsku prozu u kojoj se suočava sa istorijskim traumama i razotkriva krhkost ljudskog života”, navedeno je u obrazloženju Nobelovog komiteta.

Južnokorejska autorka, rođena 1970. godine, dobitnica Međunarodne Bukerove nagrade za roman Vegetarijanka 2016. godine. (Knjiga je na našem jeziku objavljena u prevodu Ane Marije Grbić za Deretu iste godine). Književnu karijeru započela je objavljivanjem pet pesama u časopisu Književnost i društvo 1993. godine, nakon čega se okrenula prozi. Objavila je više knjiga stihova, kratkih priča, novela, eseja i romana, među kojima su Crni jelen (1998), Vegetarijanka (2007), Časovi grčkog (2011), Dečak dolazi 2014), Bela knjiga (2016) i Ne reci zbogom (2021). Glavne teme njenih dela su patrijarhalnost, nasilje, duševna bol i humanost.

Njena “saosećajnost sa ranjivim, često ženskim, likovima i njihovim životima opipljiva je i pojačana metaforički nabijenom prozom”, naveo je Anders Olson, predsedavajući u Nobelovom komitetu. Kangova je “na jedinstven način svesna veza između tela i duše, živih i mrtvih, a svojim poetskim i eksperimentalnim stilom postala je inovator u savremenoj prozi”.

Na vest o tome da je laureatkinja Nobelove nagrade, Kangova je uzbuđenje sažela u jednu reč i na društvenim mrežama je poručila: “Hvala! Hvala! Hvala!”

“Uspeo sam da porazgovaram telefonom sa Han Kang”, rekao je stalni sekretar Švedske akademije Mats Malm nakon proglašenja. “Izgleda da joj je dan protekao sasvim uobičajeno, upravo je bila završila večeru sa sinom. Nije zaista bila spremna na ovo, ali počeli smo da razgovaramo o pripremama za decembar”, naveo je on.

Han Kang je studirala književnost, a predaje kreativno pisanje na univerzitetu u Seulu. Njeni otac i brat takođe su ugledni pisci. 

“Odrasla sam okružena knjigama. Moj je djed poginuo u prometnoj nesreći kad je otac bio jako mlad, pa je tata morao preuzeti odgovornost, pobrinuti se za mlađu braću i sestre. Radio je kao profesor književnosti i pisao u isto vrijeme, uza sve obiteljske obaveze koje je imao. Jer, imao je svoju tada malu djecu te vlastitu braću i sestre na brizi. Možete zamisliti koliki je to bio pritisak. Bili smo zapravo vrlo siromašni. U kući je manjkalo namještaja, gotovo da ga i nije bilo. Ali, sve je bilo puno knjiga. Često smo se i selili. Osjećala sam kao da me sve te knjige štite, na neki način bilo je to za mene gotovo pa stanje blaženstva, živjeti okružena tim knjigama. Silno mi je to puno značilo”, ispričala je Han Kang u intervjuu zagrebačkom Jutarnjem listu 2018. godine. 

Ona je i prva žena iz Azije kojoj je pripala Nobelova nagrada za književnost, a ovo priznanje otišlo je treći put u ruke južnokorejskih autora.

Imena dobitnika drže se u tajnosti sve do trenutka proglašenja, ali se svake godine pojavljuju se spekulacije o mogućim dobitnicima. Prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja, norveški prozni i dramski pisac Jun Fose, važio je za jednog od favorita pred samu dodelu, a godinu ranije ona je neočekivano pripala francuskoj spisateljici Ani Erno. Slično se ovaj put dogodilo i sa Han Kang.

Iako se podrazumeva da je dobijanje ove nagrade velika počast, uz koju dolazi i velikodušna suma od 11.000.000 švedskih kruna (oko 969.000 evra), lista onih kojima je Švedska akademija odbila da da nagradu podjednako je impresivan kao i lista dobitnika te nagrade.

Među renomiranim predlagačima za dobijanje nagrade su članovi Švedske akademije, profesori književnosti i/ili jezika sa mnogih univerziteta i koledža, kao i prethodni dobitnici Nobelove nagrade za književnosti.

O izboru laureata odlučuje saziv od 18 članova Švedske akademije i svi moraju da budu Šveđani, a biraju se tajnim glasanjem i titutlu akademika imaju do kraja života. Dobitnik nagrade mora da dobije više od polovine glasova, a u proseku stigne oko 350 prijava svake godine.

Inače, sam Nobelov komitet, slanjem pozivnih pisama svakog septembra, imenuje kvalifikovane pojedince i institucije (bude poslato između 600 i 700 ovakvih pisama) koji predlažu kandidate. Februar naredne godine je krajnji rok do kojeg se nominacije moraju poslati. Zabrana na otkrivanje imena tih pojedinaca i institucija postoji i traje isto koliko i zabrana objavljivanja nominovanih – 50 godina. Prosečan broj godina dobitnika i dobitnica Nobelove nagrade je 65; najmlađi je bio Radjard Kipling sa 42 (1907), a najstarija Doris Lesing sa 88 (2007). Nobelovu nagradu za književnost, koja se dodeljuje od 1901. godine, do sada niko nije dobio dva puta, a odbili su je Boris Pasternak 1958. i Žan Pol Sartr 1964. godine.