Filmski poklon (The Gift, Joel Edgerton)

SHARE:

Nebojša Živanović
Filmski poklon

Originalni naziv: The Gift
Režija: Joel Edgerton
Scenario: Joel Edgerton
Glumci: Jason Bateman, Rebecca Hall, Joel Edgerton
Godina proizvodnje: 2015.
Žanr: Misterija, triler, drama
IMDB ocena: 7,1
Metacritic ocena: 77
Kritika ocena: 96, 7 (od mogućih 100)

U standardnim filmovima podžanra misterija, postoji bojazan da ono što vas je kupilo rediteljsko-scenarističkim poštapalicama, što vas je zaintrigiralo, može skliznuti u stereotip. Jer žanrovsko je tu da startuje film, autorsko da ga zadrži, a sinteza autorskog i žanrovskog da ga dovrši. Lako je uvesti gledaoca u radnju žanrovskim alatkama i zaintrigirati ga, ali šta dalje? Upravo tu postoji opasnost od neinventivnost. Vešt reditelj i scenarista sa suptilnim aberacijama na žanr mogu da vas vode kroz film koristeći žanrovske matrice, zaustavljajući se upravo na onoj granici gde već može da se upadne u sferu stereotipa.

Posle, za mene, otkrovenja u glumačko-scenarističkoj pojavi Taylora Sheridana (pisao Sicario i Hell or high water), otkrio sam i Joela Edgertona, takođe scenaristu i glumca, a u ovom slučaju i reditelja.

Edgertonov pažljivo brušen scenario uvodi nas u priču o svežem bračnom paru. Sajmon je ambiciozan, uspešan čovek, pažljiv prema svojoj supruzi Robin, koja je dizajnerka. Posle traumatičnog iskustva u Čikagu, doseljavaju se u nov kraj u velelpnu kuću.

the gift, filmski poklon

Bioskopski poster za film “Poklon”

Sajmon sreće Gordoa, druga iz srednje škole koga ne može da se seti u prvi mah. Gordo, društveno nespretan (što može da indikuje psihozu) počinje mladom bračnom paru da ostavlja poklone, pokušavajući da se infiltrira u njihov život kao porodični prijatelj. Kada ih Gordo pozove u svoju kuću, nekim postupcima ih stavi u sumnju, odnosno u poziciju da treba da ga se klone. Sajmon napravi oštar prekid sa Gordoom, saopštavajući mu da se drži dalje od njegove kuće. Sajmonovu rigidnost ne deli i Robin, koja ima više razumevanja za nespretnog Gordoa.

Klasičnom dramaturgijom, Edgerton je postavio konstelaciju gde je srećan bračni par prikazan naspram usamljenika koji im unosi nemir svojom pojavom. Postavlja se mnogo pitanja. Otkud Gordo? Zašto se pojavio tako naprasno, koji su mu motivi itd. Edgerton vešto kalkuliše sa informacijama koje dobijamo na kašičicu, a kojih smo željni. Međutim ni jednu ne razvija sasvim, drži nas na dijeti do samog kraja, razrađujući umereno svaki momenat.

Robin, koja priželjkuje dete, ne da mira muževljev postupak naprasnog prekida sa Gordooom. Od muža traži blagoslov za izvinjenje Gordou, ne toliko zbog mogućih psihotičnih poriva Gordoa, već zbog ljudskosti koju poseduje. Po tome se razlikuje od Sajmona, čije nedostatke skrupula naziremo kroz reminiscencije na događaje iz prošlosti, a koje Edgerton minimalno obrađuje, maestralno izbegavajući upotrebu fleš beka. Robin počinje da grebe po prošlosti svog supruga. Saznaje neke činjenice koje joj unose nemir, a koje samo utvrđuju njenu potrebu za iskrenošću. Ta potreba je neophodnost, radi daljeg zajedničkog života u kojem očekuju prinovu.

Edgerton vas drži pod tenzijom do onog trenutka kada splašnjava ushićenje zbog istrošenog resursa žanrovskih matrica, koje zamenjuje ozbiljnom psihološkom studijom glavnih junaka. Time daje naznake da nije sve onako kako izgleda i da neće sve da bude onako kako mi očekujemo. Ne da vam da mrdnete, jedinu pauzu koju želite da napravite je da zamračite sobu ili da isključite mobilni telefon. Drži vas u tampon zoni, na samoj ivici žanrovskih alata, stvara vam bojazan da će izgubiti kontrolu i da će film zastraniti u eksplicitno nasilje.

Griža savesti zbog postupka svog muža je motiviše da još dublje zadre u njegovu prošlost gde otkriva mučne činjenice iz školskog života Sajmona i Gordoa. Njihovi psihološki profili razvijeni su od strane tiranskih očeva, od kojih su proistekla dva kompleksa: Gordoova inferiornost i Sajmonova superiornost, gde je u natruhama ostao njegov nasilnički karakter. Isprva nam se sugeriše da je agresija koju Sajmon nekako uspeva da kontroliše proistekla iz zabrinutosti za svoju porodicu, da bi vremenom saznali da je motiv te agresije dvostruke prirode: kako zaštitništvo, tako i zbog činjenica iz prošlosti koje isplivavaju.

Tu se pravi prostor za dramu, i to je smer u kojem film menja ritam. Izuzimajući Gordoov karakter na neko vreme, reditelj pravi junacima dramski prostor ispunjen preispitivanjem njihovog odnosa, tj. koliko zapravo činioci iz prošlosti utiču na isti. U onoj savršenoj meri gde se opet uplašite da vas film ne odvede u razvodnjavanje, Edgerton mu vraća mistični triler ritam, spretno vas vodi ka završnici, manipulišući sa vama do kraja.

Ovo je film o kome ćete razmišljati i kome ćete se vraćati sve dok ne odlučite da pronađete još neki film rađen po Edgertonovom scenariju.