fotomultimedijazanimljivosti

Fotografije na kojima je Alen Ginzberg ovekovečio bitničku generaciju Alen Ginzberg je 1953, dok je živeo u Njujorku, kupio je polovni foto-aparat Kodak Retina i počeo je veoma vešto da vizuelno dokumentuje svoju svakodnevicu i saputnike koji su je obeležili.

by Glif redakcija 0

Alen Ginzberg je u mnogome bio samo srce bitničke generacije. Taj glasnogovornik bitničke grupe bio je ambiciozan i do kraja vođen ubeđenjem da će on i njegovi saborci Vilijam Barouz i Džek Keruak, dostići “najindividualniji, nedoktrinirani, nesuspregnuti, neinhibirani izraz umetnosti.” Autor poeme “Urlik” je bio prvi  koji je Keruakove rukopise podneo izdavačima ranih pedesetih godina, i u velikoj meri je bila zaslužan za objavljivanje Barouzovog polu-autobiografskog dela “Džanki”, 1953. Te iste godine, dok je živeo u Njujorku, kupio je polovni foto-aparat Kodak Retina i počeo je veoma vešto da vizuelno dokumentuje svoju svakodnevicu i saputnike koji su je obeležili, bila je to razonoda koja će ga zaokupiti narednih deset godina – tokom glavnog perioda bitničkog pokreta.

Pa ipak, većina ovih sjajnih intimnih slika ipak je počivala netaknuta među Ginzbergovim papirima. Kada im se vratio osamdesetih godina, nostalgično je primetio: “Pronicljivost fotografije dolazi od osvrtanja za prolaznim trenutkom u plutajućem svetu”, pa je odlučio da ih izradi i na njima svojeručno ispiše refleksije pune uvida u momente koje su ovekovečile. Otkriće tih fotografija inspirisalo je Ginzberga da uzme svoj foto-aparat i da novim žarom ponovo počne da slika svoje nove i stare prijatelje i poznanike.

Ginzbergove fotografije iz ovog desetogodišnjeg eklektičnog opsega prikazane su u Vašingtonu 2010. godine i bile su propraćene sjajnim katalogom naslovljenim “Beat Memories: The Photographs of Allen Ginsberg”.  

“Džek Keruak, knjiga kočničarskih pravila u džepu, jastuci sa kauča se provetravaju na požarna tri stepenika, gleda gore preko dvorišnih žica za sušenje veša prema jugu. Već je objavio “Grad i velegrad” i završio riznicu od pola tuceta neštampanih knjiga, uključujući “Na putu”, “Kodijeve vizije”, “Doktor Saks”, ranu knjigu “Bluz i snovi” i počeo je rad na “The Subterraneans”, avanturističkoj ljubavnoj aferi sa Alin Li, “Mardi Foks”. Alin je tada kucala za V.S. Barouza u rezidenciji, lekturišući “Yage Letters” i “Queer manuscripts”, nemoguće za objaviti u toj dekadi, vladala je cenzura. Napisao sam “Zeleni automobil”, Gregori Korzo je bio u poseti u to vreme, 206 Istočna 7. ulica blizu Tompkinson parka, Menhetn, verovatno septembar 1953.”
“Džek Keruak, knjiga kočničarskih pravila u džepu, jastuci sa kauča se provetravaju na požarna tri stepenika, gleda gore preko dvorišnih žica za sušenje veša, prema jugu. Već je objavio “Grad i velegrad” i završio riznicu od pola tuceta neštampanih knjiga, uključujući “Na putu”, “Kodijeve vizije”, “Doktor Saks”, ranu knjigu “Bluz i snovi” i počeo je rad na “The Subterraneans”, avanturističkoj ljubavnoj aferi sa Alin Li, “Mardi Foks”. Alin je tada kucala za V.S. Barouza u rezidenciji, lekturišući “Yage Letters” i “Queer manuscripts”, nemoguće za objaviti u toj dekadi, vladala je cenzura. Napisao sam “Zeleni automobil”, Gregori Korzo je bio u poseti u to vreme, 206 Istočna 7. ulica blizu Tompkinson parka, Menhetn, verovatno septembar 1953.”

 

“Barouzovo viđenje mene, Kodak Retina tek kupljenja polovna iz zalagaonice Bowery, krov našeg apartmana Donja istočna obala između avenija B i C, stabla Tompkins parka ispod novih antena. Alan Ansen, Gregori Korzo i Džek Keruak su bili u poseti, Džekov “The Subterraneans” je zahvatio veliki deo scene, Barouz i ja smo smo lekturisali pisma-manuskripte koje je slao iz Meksika i Južne Amerike, Alin Li (“Mardo Foks” iz “The Subterraneans”) prekucala je finalnu verziju. Komšije su poglavito bile Poljaci i Ukrajinci, neki umetnici, narkomani, studenti medicine, jeftini restorani kao što je “Leshkos” na uglu 7. i A, renta je bila samo ¼ od 120$ moje mesečne plate kurira u dnevnim novinama. Vreme “Zelenog automobila”, poeme za Kasadija, jesen 1953.”
“Barouzovo viđenje mene, Kodak Retina tek kupljenja polovna iz zalagaonice Bowery, krov našeg apartmana Donja istočna obala između avenija B i C, stabla Tompkins parka ispod novih antena. Alan Ansen, Gregori Korzo i Džek Keruak su bili u poseti, Džekov “The Subterraneans” je zahvatio veliki deo scene, Barouz i ja smo smo lekturisali pisma-manuskripte koje je slao iz Meksika i Južne Amerike, Alin Li (“Mardo Foks” iz “The Subterraneans”) prekucala je finalnu verziju. Komšije su poglavito bile Poljaci i Ukrajinci, neki umetnici, narkomani, studenti medicine, jeftini restorani kao što je “Leshkos” na uglu 7. i A, renta je bila samo ¼ od 120$ moje mesečne plate kurira u dnevnim novinama. Vreme “Zelenog automobila”, poeme za Kasadija, jesen 1953.”

 

“Vilijam S. Barouz izgleda ozbiljno, sa očima tužnog ljubavnika, popodnevno svetlo u prozoru, naslovna strana tek objavljenog “Džankija” podignuta u senku iznad desnog ramena, japanski zmaj naspram Donje istočne obale, vruća voda, stari tapeti u stanu. Došao je iz Južne Amerike i Meksika da bude sa mnom dok sređujem “Yage Letters and Queer manuscripts.” Njujork jesen 1953.”
“Vilijam S. Barouz izgleda ozbiljno, sa očima tužnog ljubavnika, popodnevno svetlo u prozoru, naslovna strana tek objavljenog “Džankija” podignuta u senku iznad desnog ramena, japanski zmaj naspram Donje istočne obale, vruća voda, stari tapeti u stanu. Došao je iz Južne Amerike i Meksika da bude sa mnom dok sređujem “Yage Letters” i “Queer manuscripts”. Njujork jesen 1953.”

 

“Išli smo u gornji deo grada da vidimo “Majanske kodekse” u Prirodnjačkom muzeju i u Metropoliten da vidimo Hristovo lice Karla Krivelija pod zelenom kapuljačom sa krunom od trnja simetrično pobodenom u njegovu lobanju – ovde je egipatsko krilo, Vilijam Barouz sa bratom Sfingom, jesen 1953 Menhetn”
“Išli smo do grada da vidimo “Majanske kodekse” u Prirodnjačkom muzeju i u Metropoliten da vidimo Hristovo lice Karla Krivelija pod zelenom kapuljačom sa krunom od trnja simetrično pobodenom u njegovu lobanju – ovde je egipatsko krilo, Vilijam Barouz sa bratom Sfingom, jesen 1953 Menhetn”

 

Related

“Rebeka Ginzberg, Buba, žena Pinkusa, radnika u perionici, a potom vlasnika prodavnice duvana, očeva majka ( rođena u Rusiji blizu Kamenetz-Podolsk maja 1869 – umrla jula 1962) u kućnoj poseti svom starijem sinu Luisu. Ovde je stara 84 godine, za stolom tokom prirema za seder. Pohađala je časove engleskog za obrazovanje odraslih u Nevarku 14 godina pre toga, napisala patriotski esej izjavljujući “God Blast America!” Mlađi sin ujka Ejb i kći tetka Rouz, Klara i H.S. učiteljica Hana bili su njena deca. Soba za ručavanje 428 Istočna 34. ulica. Paterson Nju Džerzi april 1954.”
“Rebeka Ginzberg, Buba, žena Pinkusa, radnika u perionici, a potom vlasnika prodavnice duvana, očeva majka (rođena u Rusiji blizu Kamenetz-Podolsk maja 1869 – umrla jula 1962) u kućnoj poseti svom starijem sinu Luisu. Ovde je stara 84 godine, za stolom tokom prirema za seder. Pohađala je časove engleskog za obrazovanje odraslih u Nevarku 14 godina pre toga, napisala patriotski esej izjavljujući “God Blast America!” Mlađi sin ujka Ejb i kći tetka Rouz, Klara i H.S. učiteljica Hana bili su njena deca. Soba za ručavanje 428 Istočna 34. ulica. Paterson Nju Džerzi april 1954.”

 

“V. S. Barouz odmara u dvorištu svoje kuće gledajući u nebo, prazni vanvremeni Lorens Kanzas maj 28, 1991. Ali “auto je datira” primetio je kada je video ovaj snimak.”
“V. S. Barouz odmara u dvorištu svoje kuće gledajući u nebo, prazni vanvremeni Lorens Kanzas maj 28, 1991. Ali “auto je datira” primetio je kada je video ovaj snimak.”

 

Tekst: Dejzi Vudvard 
(prevod: Danilo Lučić)
Izvor: anothermag.com

 

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *