10 najdžangrizavijih izjava Filipa Rota

SHARE:

roth 2

Uveliko u svojoj osmoj deceniji života, jedan od najvećih živih američkih pisaca Filip Rot i dalje gaji osobine koje su ga kao javnu ličnost „krasile“ od samog početka njegove karijere: mrzovoljan je, ne voli da daje intervjue, a kada i pristane na to odgovara veoma oskudno, nimalo ga ne interesuje mišljenje drugih i ne propušta priliku da obeshrabri mlađe kolege. Ovde je predstavljen jedan izbor od deset najdžangrizavijih izjava Filipa Rota, mada je konkurencija sa mnogim drugim njegovim citatima izrazito jaka:

1) „Nikad ne pitam pisce kakve su im radne navike. Zaista me ne zanima. Džojs Kerol Outs je jednom rekla da kada pisci pitaju jedni druge u koje vreme počinju i kada prestaju da rade i koliko im vremena treba za ručak, oni zapravo pokušavaju da saznaju sledeće – Da li je on poremećen kao ja? – Meni ne treba odgovor na to pitanje“ – The Paris Review, 1984.

2) „Da, ovo je odlično. Ali ja bih odustao dok sam još u prednosti. Stvarno, to je odvratna oblast. Samo mučenje. Odvratno. Pišeš i pišeš i onda gotovo sve to moraš da baciš jer ništa ne valja. Zato bih vam poručio da prekinete odmah. Ne želite to da radite sebi. To vam je moj savet“ (Upitan da da savet mladim piscima.)

3) „Postati poznata ličnost znači postati brend. Imate Ivory sapun, Rice Krispies i Filipa Rota. Ivory je sapun koji pluta; Rice Krispies je musli koji se čuje puc-krc-pop; Filip Rot je Jevrejin koji koristi komade džigerice kad masturbira.“ – Esquire, 1981.

4) „Pitali ste me da li mislim da je moja proza išta promenila u kulturi i odgovor je ne. Naravno, bilo je nekih skandala, ali ljudi su stalno skandalizovani; za njih je to postao način života. To ništa ne znači. Ako me pitate da li bih želeo da moja proza promeni nešto u kulturi, odgovor je i dalje ne. Ono što želim je da posedujem svoje čitaoce dok čitaju moju knjigu – da ih posedujem na način na koji ni jedan drugi pisac ne može. Onda da ih pustim da se vrate, baš kakvi su bili i ranije, u svet u kojem svi ostali hoće da ih promene, ubeđuju, iskušavaju i kontrolišu“ – The Paris Review, 1984.

roth

5) Filip Rot: Bila je jednom ta fotografkinja iz Njujorka. „Osmeh“, stalno je govorila. „Osmeh!“ Nisam mogao da smislim ni nju ni ceo taj fenomen. Zašto bi se iko osmehivao pred kamerom. To nema nikavog ljudskog smisla. Zato sam se otarasio i nje i osmeha.

Martin Krasnik: Da li se vi ikada smejete?

Filip Rot: Da, kad se sakrijem u ćošak i niko to ne vidi.

iz članka objavljenog u Guardianu

6) „Ja sam upravo suprotno od religiozan. Ja sam anti-religiozan. Meni su religiozni ljudi odvratni. Mrzim religijske laži. To je sve jedna velika laž.“ – iz članka objavljenog u Gardianu.

7) Tina Braun: U jednom intervjuu ste rekli da smatrate da romane za 25 godina više niko neće čitati. Je l’ ste hteli da budete provokativni ili verujete da je to tačno?

Filip Rot: U vezi sa tih 25 godina sam zapravo bio optimističan. Ne, mislim da će to biti stvar kulta. Mislim da će ih ljudi uvek čitati, ali to će biti mala grupa ljudi – možda više nego što danas čita poeziju na latinskom jeziku, ali otprilike toliko… Stvar je u štampi. U tome je problem. U knjizi. U tom objektu samom. Čitanje romana zahteva izvesnu količinu koncentracije, fokusa, posvećenosti čitanju. Ako vam treba više od dve nedelje da pročitate roman, vi ga zapravo ni ne čitate. Zato mislim da je do takve vrste koncentracije, fokusa i pažnje teško doći. Teško je naći ogroman broj ljudi ili veliki broj ljudi ili nezanemarljiv broj ljudi sa tim kvalitetima.

– The Daily Beast, 2009

roth 3

8) „Ne ide mi pronalaženje „podsticajnih“ karakteristika američke kulture. Sumnjam da estetizovana pismenost ima ikakvu budućnost ovde“ – Observer, 2001.

9) „Ja sam Filip Rot. Imao sam razloga da nedavno po prvi put pročitam članak na Wikipediji u kojem se raspravlja o mom romanu „Ljudska mrlja“. Ovaj članak sadrži ozbiljne neistine, koje bih molio da budu uklonjene. Taj članak nije došao na Wikipediju iz sveta istinoljubivosti, nego iz brbljanja literarnih tračeva – u njemu nema ni trunke istine.“iz Otvorenog pisma Wikipediji.

10) „Kada odlučite da „postanete pisac“, vi nemate pojma kakav je svet. Kada tek počinjete, pišete spontano, iz svog ograničenog iskustva stečenog podjednako u nepisanom kao i u pisanom svetu. Puni ste naivne veselosti. „Ja sam pisac!“ To je uzbudljivo kao „Ja imam ljubavnicu!“ Ali kada radite to skoro svaki dan punih pedeset godina – bez obzira da li ste pisac ili ljubavnik – ispostavi se da je to veoma oporeziv posao i teško da je jedna od prijatnijih ljudskih delatnosti.“ – Le Monde, 2013.

(Preveo: Danilo Lučić)

Izvor: flavorwire.com

roth 6