SANU i PEN bez nominacija za Nobelovu nagradu

Nobelvom komitetu nema ko da piše. Bar ne iz Srbije. Propustili smo još jednu priliku da nekog od naših znamenitih pisaca ubacimo u trku za najveću književnu nagradu. Rok je istekao 31. januara.

Uzalud su ranijih godina, na adrese SANU, Udruženja književnika Srbije i Srpskog PEN centra iz Stokholma stizali pozivi s molbom da se uz obrazloženje prosledi ime našeg kandidata za Nobelovu nagradu. Odgovora Švedskoj akademiji dosledno nije bilo.

Ove godine pismo je zato stiglo samo Akademiji, i opet ostalo bez odgovora.

Tako je Srbija, i u ovoj stvari, zemlja paradoksa. Bez obzira na to što imamo kvalitetne prozne pisce i pesnike za glavni svetski tok, koji u svojim vitrinama drže većinu nacionalnih nagrada za vrhunske domete, autore koje poznaje i priznaje čak i deo strane publike i kritike, još ne uspevamo da nađemo ime koje bismo s ponosom “gurnuli” u kvalifikacije za planetarno književno prvenstvo. Pa šta bude.

Nisu se, izgleda, naši ljudi od pera još dogovorili ko će posle Andrića biti pisac. Da li je posredi umetnička sujeta? Ili to što preovlađuje mišljenje da je ovo nadmetanje čista politika, pa shodno tome odbijamo da uđemo u to kolo. Na stranu to što su Nobelovu nagradu, potpuno pravedno, kroz istoriju dobijali i mnogobrojni pisci najvišeg ranga.

Na sednici Odeljenja jezika i književnosti SANU, 26. decembra prošle godine, naši akademici su odlučili da ni ove godine nemamo predstavnika. Sekretar odeljenja, akademik Predrag Piper, za “Novosti”, tim povodom kaže:

– Za razliku od ranijih sednica, sada je takav stav usvojen bez obrazloženja.

Kao lingvista, Piper ne želi da tumači stanovište kolega književnika, ali smatra da je u dobroj meri odluka o Nobelovoj nagradi politička, da se pri žiriranju gleda ko je iz koje zemlje:

– Nije povodom “Nobela” samo književnost i umetnost u pitanju, ima tu raznih “začina” i ljudi ne žele da budu upleteni.

Akademik Dragoslav Mihailović nam dalje osvetljava situaciju u Akademiji, i kaže:

– Stav je da se ne daju nikakvi predlozi ni za manje nagrade, jer ti predlozi, koje bi davali članovi SANU, morali bi da se ponavljaju i svi kandidati vrte ukrug. Da ne ispadne da predlažemo sami sebe. Isti zaključak važi i za Nobelovu nagradu!

Na pitanje da li bi naš stalni kandidat, na neki način, promovisao srpsku književnost i kulturu, učinio je vidljivijom van granica zemlje, Mihailović odgovara:

– Ne mislim tako, mislim da je bolje ovako. Nijedan Srbin nema nikakvu šansu da dobije Nobelovu nagradu, iz političkih razloga, pa makar bio novi Tolstoj ili Andrić. Ništa ne bi menjalo ni to da se predlaže.

Razlog za ovakav postupak, objašnjava nam i akademik Matija Bećković:

– Bilo je u Odeljenju nekoliko potencijalnih nobelovaca i nije bilo zgodno da se odlučujemo za jednog. To je ostavljeno Šveđanima. Tako da se iz principa ne predlaže niko, jer je na to pretendovao svako. Tako je ostalo i tako je taj načelan stav zadržan.

Bećković se, ipak, slaže da bi nominacija iz Srbije bila korisna za našu literaturu i društvo, ali dodaje:

– U međuvremenu se ta nagrada kompromitovala, a i mi zajedno s njom. Niti je ona ono što je bila, niti smo to mi.

Malo je drugačije u Srpskom PEN-u. Poslednjih godina, kako “Novosti” nezvanično saznaju, pominjao se i razmatrao David Albahari. Naš centar, međutim, već nekoliko godina ne dobija pismo od Nobelovog komiteta.

– Ne znam razlog, možda je reč o i neredovnom odgovaranju na ranije pozive. Naime, smatrali smo neumesnim da stalno ponavljamo iste predloge, a takođe u Upravnom odboru Srpskog PEN centra smatramo da zarad ozbiljnosti nagrade i vrlo visokih kriterijuma koje treba poštovati ne bi bilo dobro stalno proširivati spisak kandidata – kaže, za “Novosti”, potpredsednik Mihajlo Pantić.

Srpska književnost, po njegovim rečima, nema toliko internacionalno priznatih imena da svake godine kandiduje neko novo ime, a razložno je pretpostaviti da Nobelov komitet uredno registruje ranije kandidature:

– O tome ćemo svakako raspravljati na nekom budućem sastanku. Poslednjih godina nismo nikog predlagali, ali treba znati da predlog mora ostati anoniman. Mislim da savremena srpska književnost ima dva, najviše tri internacionalno potvrđena imena koje bi svakako trebalo predložiti. Ukoliko komitet obnovi poziv verujem da ćemo to i učiniti.