Šta čitaju oni koji pišu: Maša Tomanović Često čitam "Pustu zemlju" T.S. Eliota, Rilkeove "Devinske elegije", pesme Paula Celana, pesme Silvije Plat, mnogo puta sam pročitala i neke pesme domaćih pesnika, kaže pesnikinja Maša Tomanović.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Tata i mama su mi čitali, tata mi je čitao stripove, Mikijev zabavnik, Asteriksa i Obeliksa i Taličnog Toma, i sećam se replika iz stripova i karakterističnih pokreta nekih likova. Mama mi je čitala ruske bajke i posebno dobro je glasom glumila sumnjičavost Baba Jage. Uživala sam u tome da mi čitaju uveče i sećam se da smo se mnogo smejali, oni sami bi nekad prestajali sa čitanjem i smejali se.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Možda Hajdi Johane Špiri, zato što mi je svaki deo te knjige ostao važan i knjigu sam pročitala mnogo puta. Mislim da su opisi livada, lik Petra kozara i Hajdino školovanje u kući sa bolesnom Klarom i depresija u gradu ostali kao neke značajne slike kojih se često sećam i koje su me odredile. “Reci mi njihova imena, Petre!”

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Često čitam Pustu zemlju T. S. Eliota, Rilkeove Devinske elegije, pesme Paula Celana, pesme Silvije Plat, mnogo puta sam pročitala i neke pesme domaćih pesnika, Svetkovinu Sime Pandurovića, pesme Rastka Petrovića i Branka Ve Poljanskog. Uglavnom sam pesme čitala više puta, ili eseje i kratke priče (Matavulja, Čehova, Karvera), a kod romana otvorim roman na nekom mestu kog bi htela da se setim pa onda čitam odatle opet.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Bilo mi je teško čitanje srednjeg dela knjige Derviš i smrt, i sećam se da sam dve nedelje čitala po desetak strana dnevno kako bih spremila ispit, mislim da mi je bilo užasno to što se dešava i da mi je bilo jasno i blisko kako će se roman završiti.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Ne znam, nemam stvari koje ne bih volela da su mi se desile u životu, nekako mi je to biranje tužno i grubo, a pogotovo knjiga, šta sad, pročitala sam je, jadna ja, nije me niko terao.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Volela bih da mogu da vidim svet iz Floberovog romana Salambo, volela bih da mogu da vidim likove onako kako ih vidi Henri Džejms, da vidim kako oni vizuelno deluju, volela bih da vidim stvari u lepoti u kojoj ih vidi Nabokov, ali ne bih volela nigde da živim čini mi se, možda u sceni farbanja ograde u Tomu Sojeru.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Kada moram da čekam negde gde je ružan ambijent i dugo nema nikoga.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Kada sam radila u Darma Books mogla sam to da radim tako da mi je bilo drago što sam objavila Košmarnik Miloša Živkovića i Neuporedivu zemlju Milice Bešić, jer sam bila oduševljena kada sam čitala oba ta rukopisa. Ne bih volela da imam svoju izdavačku kuću, možda sam malo umorna od izdavaštva, volela bih više da se bavim prevođenjem.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Ne znam, nikad nisam tako razmišljala, sad bih lagala kada bih rekla nešto.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Ne znam koju knjigu bih izdvojila, vremenom sam počela da vidim ono što nisam videla kad sam bila mlađa.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Nemam taj osećaj sa autorima, uglavnom se sećam neke knjige ako nisam uspela dobro da je doživim, pa je posle opet čitam, više mi se možda čini da sam na primer prerano čitala Romea i Juliju, i to u nekom nedovoljno dobrom prevodu, pa mi se činilo da ta drama nije zanimljiva, a kasnije kad sam je čitala u originalu sa dvadeset pet odjednom mi je bila neverovatna. Više mi je žao što sam lepotu nekih tekstova propustila zbog lošeg prevoda.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Virdžinija Vulf, Čezare Paveze, Jukio Mišima, Rastko Petrović, T.S. Eliot.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Stavljam u knjigu neki račun ili bukmarker, nekad i papir sa crtežom ili nekim zapisom.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?

Možda bih ponela rečnik i gramatiku engleskog i italijanskog, engleskog da bih vežbala, italijanskog da bih ga konačno naučila, pošto već dugo razmišljam o tome da počnem da ga učim.

Šta trenutno čitate?

Čitam Pavezeovo Lepo leto i roman je izuzetan, neverovatno mi je kako on prikazuje raspoloženja likova i kako gradi roman na tome, sviđaju mi se njegovi naizgled jednostavni, precizni opisi, i možda pokušam s njim da počnem da učim italijanski.

Još priloga iz rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.