Srpski izdavači knjiga prate svetske tokove

SHARE:

Svakidašnje jadikovke da smo u mnogim stvarima, pa i u kulturi, slabi i na kraju sveta, padaju u vodu kada su u pitanju prevodi aktuelnih stranih naslova. Nesporno u teškoj situaciji, srpski izdavači knjiga na police knjižara neumorno isporučuju i bestselere i manje tiražna, ali kvalitetna dela, a čitaoci imaju priliku da budu toku sa dobitnicima “Nobela”, “Gonkura”, “Pulicera” i ostalog što čini vrhunsku literaturu na svim stranama planete.

Srbija je, tako, pre nekoliko dana bila deo globalne promocije četvrtog nastavka književnog serijala Šveđanina Stiga Lašona “Milenijum”, koji je dostigao tiraž od 80 miliona prodatih primeraka. Knjigu “Ono što nas ne ubije” potpisao je novi autor David Lagerkranc, Lašonov naslednik na ovom zadatku, a objavila “Čarobna knjiga”.

Švedski izdavači su, po rečima direktora ove kuće Borislava Pantića, rešili da knjiga ne izađe prvo na švedskom, pa da se zatim prevodi, nego da se istovremeno pojavi na svim značajnijim tržištima u svetu knjige.

Što se tiče izdavanja bestselera, Pantić smatra da Srbija u potpunosti prati svet. Iako je, po njegovim rečima, tržište u Srbiji malo i slabašno, pokrivena je dobro i ona druga linija, na kojoj su važni, nagrađivani i uticajni savremeni strani pisci, koji izdavačima ne dononose isključivo materijalni prestiž.

Da se ono što je aktuelno u svetu, pre ili kasnije pojavi ovde, tvrdi i Aleksandar Šurbatović, urednik izdavačke kuće “Dereta”:
– Nema manje nacije koja izdaje više knjiga od nas. S obzirom kako stojimo u ekonomiji i svemu ostalom, srpsko izdavaštvo je u skladu sa vremenom i prati trendove. Najaktuelniji svetski pisci: Frenzen, Išiguro, Murakami, Knausgor, Ljosa – svi su i pred srpskim čitaocima.

Upečatljiv je primer novog romana Orhana Pamuka “Čudan osećaj u meni”, koji je “Geopoetika” nedavno objavila prva u svetu, posle turskog originala. Ova kuća je među prvima predstavljala već nekoliko knjiga turskog nobelovca, ali i dela američkog pisca Pola Ostera, a njen direktor Vladislav Bajac, za naš list, kaže:

– Ponosan sam na to koliko različitih i kvalitetnih knjiga objave izdavači u Srbiji. Ne smemo da zaboravimo da smo mala zemlja, sa malim brojem ljudi, niskog standarda, često niskog obrazovanja, ali izuzetno vredne i konstantne čitalačke strukture. Kada počnemo da upoređujemo brojke u izdavaštvu u razvijenom svetu, često sam nanovo iznenađen našim tiražima. Do nas uvek sa Zapada stižu vesti o milionskim brojevima i zaradama, ali to su retke situacije i tamo. Proporcionalno, Srbija je na izvanrednom mestu po tiražu štampanih i prodatih primeraka, i po čitanosti u bibliotekama. Od jugoslovenskog izdavaštva u Srbiji je kao nasleđe ostala izdavačka znatiželja. A ne bi je bilo, da nam čitaoci nisu znatiželjni. To je bela tačka u crnilu – kaža Bajac.

KLASICI
Problem je što naši izdavači nikako da prošire listu klasika i drže se Džojsa, Nabokova… Zato smo nedavno objavili roman Karlosa Fuentesa “Smrt Artemija Kruza”, prvi put u srpskom prevodu, jer je do sada postojao samo hrvatski. To je po mnogim ocenama njegov najbolji roman, prvo delo magičnog realizma i slovi za pet najznačanijih knjiga španskog jezika prošlog veka. Objavljujemo i roman Idit Vorton “Kuća veselja”, najveće američke spisateljice s početka 20. veka – kaže Šurbatović.

NESTANAK KRITIKE
Dogodilo se nešto čudno sa Pamukovom knjigom “Čudan osećaj u meni”: pisac Miljenko Jergović koji je poreklom iz Bosne, živi u Hrvatskoj i smatra se i hrvatskim autorom, napisao je izvanredan estetski, književno-kritičarski tekst o ovom romanu i njegovom srpskom prevodu, u “Jutarnjem listu”. Bez obzira na činjenicu da je književna kritika u Srbiji propala, kako je moguće da je toliko nestala, da ovde posle dva meseca nemate ni jedan jedini tekst kritičara o knjizi jednog nobelovca – kaže Bajac.

izvor: novosti.rs