Mudre žene: 6 najuticajnijih antičkih filozofkinja U antičkom svetu, kao i danas žene u filozofiji su bile slabo i neznatno zastupljene. Pa ipak, one koje su uspele da se probiju u ovo ekskluzivno muško društvo, i te kako su ostavile traga u istoriji misli.

"Aspazija okružena filozofima", Mišel Kornej II

Kad želimo nekome da dočaramo drevne filozofe, ono što nam pada na pamet može biti ćelavi Sokrat kako podučava prelepe mladiće na suncu ili učeni Aristotel koji drži predavanja među hladnim stubovima hramova.

Ali šta je sa Aspazijom, strankinjom i ljubavnicom najistaknutijeg političara u Atini koja je davala i političke i erotske savete? Ili Sosipatrom, mističarkom, majkom i neoplatonistkinjom koja je bila popularniji učitelj od svog supruga Evstatija?

Žene su takođe uticale na razvoj filozofije. Iako njihovi spisi u velikoj meri nisu preživeli do današnjih dana, njihovo usmeno učenje je izvršilo značajan uticaj na savremenike, a njihovi glasovi odjekivali su kroz vekove.

Više od dva milenijuma kasnije, inteligentne, rečite žene i dalje se bore da se čuje njihova reč. Evo šest antičkih filozofkinja sa kojima bi trebalo da se upoznate:

  1. Aspazija iz Mileta

Aspazija iz Mileta (najaktivnija oko 400. pne.) bila je najpoznatija žena u drevnoj Atini – ili bi trebalo reći najozloglašenija? Iako strankinja, postala je ljubavnica Perikla, vođe Atine na početku Peloponeskog rata.

Nije upamćena samo po zadivljujućoj lepoti, već i po zadivljujućem umu. Sam Sokrat nazvao je Aspaziju svojom učiteljicom i govorio da je od nje učio kako načiniti svoj govor uverljivim. Na kraju krajeva, kaže on, Aspazija je i Periklu pisala govore.

Ona ima govorničku ulogu u najmanje tri filozofska dijaloga koja su napisali Sokratovi učenici: u Platonovom Meneksenu i fragmentarni Aspazijini dijalozi kod Eshina i Antistena.

  1. Klea

Klea (najaktivnija oko 100. ne) bila je sveštenica u Delfima – imala je veoma cenjenu političku i intelektualnu ulogu u antičkom svetu. Sveštenicama u svetilištima često su i svetske vođe tražile božanske savete za politička pitanja. Klea je bila deo ovog političko-religioznog sistema, ali je verovala u primarni značaj filozofije.

Našla je mnoštvo prilika za duboke filozofske razgovore sa Plutarhom, najpoznatijim intelektualcem svog vremena. Plutarh nam u predgovorima za O hrabrosti žena i O Izidi i Ozirisu govori kako su ovi okrepljujući razgovori sa Kleom o smrti, vrlini i istoriji religije inspirisali njegovo delo.

  1. Tekla

Kada se prvi put pojavi u spisu Putovanja Pavla i Tekle, ona (najaktivnija oko 1. veka ne) vodi normalan srednjoklasni život, skoncentrisana na svoju kuću, gde se sprema da sklopi povoljan brak. Ali naginjući se sa svog balkona, ona čuje živo Pavlovo propovedanje i odlučuje se na radikalno drugačiji put.

Prati Pavla u stopu, opire se raznim ljubavnim nabacivanjima i uspeva da preživi bacanje ajkulama u areni. Konačno, uspeva da se dokaže kao učiteljica i tako započinje svoju blistavu karijeru. Iako se pretpostavlja da Tekla nikada nije postojala, legenda o njoj inspirisala je mnoge žene da posvete svoj život filozofiji.

Nekih 250 godina kasnije, Metodije Olimpijski napisao je filozofski traktat u kome je bilo mnogo ženskih likova, sa Teklom kao glavnom učesnicom, dok je Makrina (videti niže) dobila porodični nadimak Tekla, koji je bio inspirisan njenom filozofskom i religijskom misijom.

  1. Sosipatra

Sosipatra (najaktivnija oko 4. veka ne) vodila je život iz snova: imala je uspešnu nastavničku karijeru, praćenu ispunjavajućim porodičnim životom. Nakon što je od neki stranaca stekla obrazovanje iz polja misticizma, Sosipatra je postala uvažena nastavnica u neoplatoničarskoj tradiciji, tumačeći teške tekstove i posredujući u božanskom znanju.

Bila je okružena muškim stručnjacima, od kojih je jedan bio njen suprug Evstatije. Ali prema Eunapijevoj biografiji u njegovom delu Životi filozofa, ona je bila slavnija od svih njih, a studenti su od njihovih, daleko više voleli njena nadahnuta predavanja.

  1. Makrina mlađa

Makrina (cca. 330 – 379. n.e.) bila je najstarija od desetoro dece u velikoj, uticajnoj i dobro obrazovanoj hrišćanskoj porodici u Kapadokiji.

Održavala je porodicu na okupu svojim oštrim umom, pobožnom dušom i snažnom voljom, na kraju pretovrivši imanje svojih predaka u uspešnu zajednicu muških i ženskih podvižnika.

Njen brat, Grigorije Niski, pomenuo je njenu mudrost u svom biografskom delu Život Makrine kao i u filozofskoj studiji O duši i vaskrsnuću.

U potonjem delu prikazao je razgovor braće i sestara o smrt, dok je Makrina ležala na samrti, gde je prikazano njeno široko poznavanje iz filozofije, Svetog pisma i fizičkih nauka.

  1. Hipatija iz Aleksandrije

Hipatija, najpoznatija po svojoj dra

matičnoj smrti u koju ju je poslala razularena gomila hrišćana (cca. 355 – 415. n.e.) bila je neoplatoničarska nastavnica čija su matematička i astronomska dela bila nadaleko hvaljena.

Jedan od njenih uspešnih učenika, hrišćanski episkop Sinezije, pisao joj je sjajna pisma, razmenjujući misli s njom ne samo u vezi sa filozofijom, već i opskurnim matematičkim instrumentima.

Uredila je astronomska tumačenja svog oca Teona, što je on istakao prilikom njihovog objavljivanja.

Podsećanje na mudrost ovih antičkih žena istovremeno proširuje naš pogled na istoriju i podseća na elemente roda u složenosti moderne misli. Ovo se posebno odnosi na oblast filozofije, koja se na savremenim univerzitetima smatra jednom od najneizbalansiranijih humanističkih nauka.

Drevni svet našao je prostora da uključi žene i njihove glasove u filozofiju, pa bi tako trebalo da možemo i mi.

Tekst: Dawn LaValle Norman
Izvor: theconversation.com
Prevod: Danilo Lučić

(Pročitajte i tekstove Zašto je Hana Arent važna: Vraćanje “Izvorima totalitarizma” i Kako (i zašto) je Ludvig Vitgenštajn postao opsesivni čitalac detektivskih priča)

Prijavi se za Glif obaveštenja

Pratite nas i nepropusti nove sadržaje na našem portalu


Tagged: