Jun Fose dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2023. godinu Norveški pisac Jun Fose dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2023. godinu, saopšteno je danas iz Švedske kraljevske akademije u Stokholmu.

Norveškom piscu Junu Foseu nagrada je pripala za “inovativne dramske komade i prozu koji daju glas neizrecivom”, navedeno je u obrazloženju Komiteta.

“Njegov ogroman opus, napisan na novonorveškom, proteže se kroz različite žanrove i sastoji se od oko 40 dramskih komada, kao i romana, zbirki poezije, eseja, knjiga za decu i prevoda. Fose spaja ukorenjenost u jeziku i prirodi Norveške sa modernističkim umetničkim tehnikama”, rekao je Anders Olson, predsedavajući Nobelovog komiteta za književnost.

U saopštenju Komiteta dodaje se i da je Fose “danas jedan od najšire igranih dramskih pisaca na svetu, a istovremeno postaje sve poznatiji po svojoj prozi”.

BREAKING NEWS
The 2023 #NobelPrize in Literature is awarded to the Norwegian author Jon Fosse “for his innovative plays and prose which give voice to the unsayable.” pic.twitter.com/dhJgGUawMl

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 5, 2023

Jun Fose rođen je 1959. godine u Hogesundu u Norveškoj, a studirao je komparativnu književnost u Bergenu, gde i danas živi. Započinjući književnu karijeru, odlučio se da dela piše na novonorveškom, jednom od dva standarda norveškog jezika. Njegova prva objavljena knjiga bila je roman Crno, crveno (1983), nakon čega je usledilo još 11 romana, desetine drama, dve knjige priča, osam zbirki poezije i tri knjige eseja.

Dela su mu prevedena na više od 40 jezika, a među najvažnijim romanima su mu Melahholija I (1995), Melanholija II (1996), Jutro i veče (2000), Budnost (2007) i Septologija, koju je započeo u pauzi pisanja drama i nakon što se okrenuo katoličanstvu 2013. Treći tom ovog dela bio je prošle godine u užem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu.

Njegov prvi komad, I nikada se nećemo rastati, odigran je 1994. u Bergenu, a od tada su mu drame postavljane na scenama više od 800 pozorišta širom sveta. Među važnijim njegovim komadima su i Ime, Neko će doći , Dete, Sin, Noć peva svoje pesme i Letnji dan.

“Preplavljen sam osećanjima i donekle uplašen time što sam dobitnik Nobelove nagrade. Svojim radom, pre svega, težim tome da to bude književnost, to mi je najvažnije”, rekao je Fose novinarima u prvoj reakciji na vest da je laureat za 2023. godinu, koja ga je zatekla u vožnji.

Fose je kao sedmogodišnjak umalo poginuo i za tu ozbiljnu nezgodu kaže da mu je ona “najvažnije iskustvo ” iz detinjstva, kao i da ga je “stvorilo” kao umetnika. U ranoj mladosti je, pre nego što se posvetio pisanju, svirao je violinu, sanjao je o tome da bude rok gitarista i pisao je stihove za svoje kompozicije.

“On je izuzetan pisac, uspeo je da pronađe svoj po svemu jedinstven stil pisanja fikcije. Kao što je njegov norveški izdavač rekao Sesil Sein rekao nedavno u intervjuu: ako otvorite bilo koju Junovu knjigu i pročitate nekoliko rečenica, jasno je da to nije mogao da napiše niko drugi”, rekao je Žak Testar, Foseov izdavač, u prvoj reakciji na vest o ovogodišnjem laureatu, a prenosi britanski Gardijan.

“Njegova proza slična je bajalicama, mistična je, a koren joj je u pejzažima fjordova na zapadu Norveške, gde je odrastao. Važno je imati na umu da on piše na ninorsku, odnosno novonorveškom, manjinskom jeziku u Norveškoj, što je već po sebi politički čin. Ujedno je i izvrstan dramski pisac i pesnik. Njegov je um neverovatan, a ovo se nije moglo dogoditi divnijoj osobi”, naveo je Testar.

Imena dobitnika drže se u tajnosti sve do trenutka proglašenja, ali je Fose je, uz kinesku spisateljicu Can Ksue, važio za favorita. Prošlogodišnja dobitnica ovog priznanja je francuska spisateljica Ani Erno, a godinu ranije ono je pripalo Abdulrazaku Gurni, piscu rođenom u Tanzaniji. 

Iako se podrazumeva da je dobijanje ove nagrade velika počast, uz koju dolazi i velikodušna suma deset miliona kruna (nešto više od 920.000 evra), lista onih kojima je Švedska akademija odbila da da nagradu podjednako je impresivan kao i lista dobitnika te nagrade.

Među renomiranim predlagačima za dobijanje nagrade su članovi Švedske akademije, profesori književnosti i/ili jezika sa mnogih univerziteta i koledža, kao i prethodni dobitnici Nobelove nagrade za književnosti.

O izboru laureata odlučuje saziv od 18 članova Švedske akademije i svi moraju da budu Šveđani, a biraju se tajnim glasanjem i titutlu akademika imaju do kraja života. Dobitnik nagrade mora da dobije više od polovine glasova, a u proseku stigne oko 350 prijava svake godine.

Inače, sam Nobelov komitet, slanjem pozivnih pisama svakog septembra, imenuje kvalifikovane pojedince i institucije (bude poslato između 600 i 700 ovakvih pisama) koji predlažu kandidate. Februar naredne godine je krajnji rok do kojeg se nominacije moraju poslati. Zabrana na otkrivanje imena tih pojedinaca i institucija postoji i traje isto koliko i zabrana objavljivanja nominovanih – 50 godina. Prosečan broj godina dobitnika i dobitnica Nobelove nagrade je 65; najmlađi je bio Radjard Kipling sa 42 (1907), a najstarija Doris Lesing sa 88 (2007). Nobelovu nagradu za književnost do sada niko nije dobio dva puta, a odbili su je Boris Pasternak 1958. i Žan Pol Sartr 1964. godine.