Dosta vam je skandinavskih trilera? Stiže novi talas iz Koreje

SHARE:

Korejski trileri

Korejski romanopisac Un Su Kim otputovao je u decembru na osmomesečno podvodno ribarenjezarad istraživanja za svoju sledeću knjigu. Nedostupan telefonom ili mejlom sve do avgusta, kada će njegov brod pristati na dokove Fidžija, on ni ne zna da je njegov triler „Spletkaroši“ postao u SAD predmet mahnite oduševljene aukcije, a da su prava prodata kući „Dabldej“ za šestocifrenu sumu. Nemački izdavač „Europa Ferlag“ nazvao je Kima „korejskim Heningom Mankelom“, ponude su poslali i izdavači u Velikoj Britaniji, Češkoj i Turskoj, a međunarodne filmske kompanije takođe se bore za otkupljivanje prava za prenošenje na film.

Njegova agentkinja Barbara Zitver, koja namerava da se susretne s njim na Fifžiju i prenese mu vesti, uhvatila je talas interesovanja za trilere iz Koreje, a doskora se nije ni znalo koliko mnogo ih ima.
– Svet ih je konačno prigrlio. Korejski trileri oživljavaju žanr. Upumpavaju mu novi život. Čitaoci su već pomalo zamoreni skandinavskim trilerima, oni su žedni nečeg novog – kaže ona.

Korejski stil pisanja čini se novim čitaocima na engleskom, s obzirom na jedinstvenu frazu i ekonomiju jezika. Nema ni duge tradicije pisanja krimića u Koreji. Pisci tamo stvaraju nešto sasvim novo: stilski sofisticirane knjige, sa dosta belina među rečima, za čitanje u dahu, sa sadržajima važnim korejskom društvu, poput porodice, odanosti, prirode i hijerarhije, piše britanski „Gardijan“.

Triler

Među ostalim knjigama u ovom žanru su treći roman Ju Džiong Džiong “Dobri sin”, a očekuje se i najnoviji roman Dž. M. Lija “Jevanđelje ubistva”, o nizu ubistava u Jerusalimu neposredno pred Hristovo raspeće.

Zanimanje za korejsku književnost procvetalo je u poslednjoj deceniji, nakon što je Han Kang nagrađena Međunarodnom književnom nagradom “Man Buker” za roman “Vegetarijanac”. “Buker” je naglo povećanje prodaje knjiga korejskih autora pripisao tome što je u fokusu Londonskog sajma knjiga 2014. godine bila upravo Južna Koreja, ali iz kuće “Litl Braun”, izdavača “Dobrog sina”, ističu da je uspeh Kangove takođe privukao pažnju na fikciju iz Koreje.

– Reklo bi se da je korejska književnost doživela svoj trenutak. Psihološki trileri su zaista popularni i možda je tržište zasićeno. Ali mislila sam da bi čitaocima u Britaniji bilo zanimljivo da čitaju žanr koji poznaju, ali iz sveta i društva sa kojim nisu upoznati – objašnjava Ajla Ahmed iz “Litl Brauna”.

good-son“Dobri sin” govori o naočigled savršenom studentu koji se budi obliven krvlju, dok u prizemlju leži telo njegove majke.

– On zna da će biti glavni osumnjičeni, pa zato odlučuje da sakrije telo i sam razreši zločin – priča Ahmedova i uverava da taj roman donosi nešto zaista novo.

Uprkos interesu koji pobuđuje u inostranstvu, kaže Barbara Zitver, u Koreji se “trileri smatraju drugorazrednim građanima”. Li joj je ispričao da pisce trilera “čak i ne smatraju piscima u Koreji, nazivaju ih samo pripovedačima”. Pri poseti knjižarama u Londonu, on je bio zapanjen kada je video da knjige Džona Banvila stoje rame uz rame sa “Crnim knjigama” Bendžamina Banvila, dodaje Zitverova. “To je nečuveno u Koreji. Veliki pisac poput Banvila nikada ne bi pisao pod drugim imenom i to trilere, a onda to saopštio celom svetu”.

U prošlosti, književni konkursi u Koreji podsticali su “visoke literarne vrednosti”, kaže Džiongova, autorka “Dobrog sina”.

– Pisci koji bi pobeđivali na konkursima uglavnom su studirali kreativno pisanje ili književnost, oni pripadaju istim krugovima. Otud je razumljivo da nema mnogo autora u Koreji koji pišu ovakvu vrstu knjiga poput mojih – navodi ona.

Zitverova je zbunila korejske izdavače 2012. svojom opsednutošću knjigom Seo Mi Ae “Dobra devojka” o “neodoljivoj devojčici serijskom ubici”.
– Niko u Koreji nije mogao da razume zašto sam poludela za tom knjigom. Ali nisam prestajala da mislim na nju i onda sam počela opsesivno da tragam za još krimića i trilera… Bila sam rešena da pronađem korejskog Stiga Lašona – priča Barbara Zitver.

Un Su Kimu preostaje još nekoliko meseci na moru pre nego što sazna koliko je svet spreman da prigrli korejske trilere i koliku pažnju privlače “Spletkaroši”, objavljeni u njegovoj zemlji pre osam godina. U pismu agentkinji napisanom pre nego što će zaploviti, Kim je napisao da će raditi kao običan član posade na ribarskom brodu zarad istraživanja za roman koji smešta u vreme odmah nakon Korejskog rata.

“Kažu da postoji hiljade načina za smrt mornara: tajfun, visoki talasi, kvar na mašini, eksplozije, pirati, poplava, potapanje, nestašica hrane, pobuna na brodu… Pišem roman u znak sećanja na ove ribare”, navodi Kim u pismu i dodaje:

“Moguće je da je to što tražim miris u vazduhu u toj kabini, gde su smrt i užas bili rutina, ili možda blesak svetla i mira koji su ljudi našli u svom tom užasu. Nisam trenutno baš sasvim siguran šta je to što tražim, ali znam da me na kraju čeka neverovatna priča”.

Zitverova veruje da će Kim biti potpuno iznenađen time što ga očekuje na kraju putovanja. “Jedva čekam da mu vidim lice”, kaže ona i dodaje da će “proslaviti u korejskom stilu”.

izvor: Elison Flad/”Gardijan”
prevod: M. Jovandić