Šehan Karunatilaka, dobitnik Bukera: Izdavači su mi odbijali roman jer je čudan Šehan Karunatilaka, pisac iz Šri Lanke, romanom "Sedam meseca Malija Almeide" osvojio je Bukerovu nagradu za 2022. godinu, saopšteno je kasno sinoć na svečanosti u Londonu.

“Mali Almeida, ratni fotoreporter, kockar i nedeklarisani gej, budi se iz mrtvih u nečemu što liči na nebesku kancelariju za izdavanje viza. Njegovo raskomadano telo potonulo je u jezero Beira i on ne zna ko ga je ubio. U vreme kada odredi smrti, bombaši-samoubice i plaćenici poravnavaju račune, lista osumnjičenih je obeshrabrujuće duga. A Maliju čak i u zagrobnom životu ističe vreme. On ima ‘sedam meseca’ za pokušaj da razreši misteriju sopstvenog ubistva i da kontaktira sa čovekom i ženom koje najviše voli da bi ih odveo do skrivenih fotografija kakve će uzdrmati ratom razorenu Šri Lanku”, navedeno je na koricama romana Šehana Karunatilake, objavljenom na engleskom jeziku kod malog, nezavisnog izdavača Sort of Books.

“Svaka od šest knjiga u najužem izboru zaslužila je da pobedi. Ono što je posebno zadivilo i oduševilo žiri u Sedam meseca Malija Ameide (Seven Moons of Maali Almeida) je širina zahvata i dometa, kao i drskost pri izboru tehnika pripovedanja. Ovo je metafizički triler, noar iz zagrobnog života koji briše granice ne samo među žanrovima, nego i između života i smrti, tela i duha, istoka i zapada. To je i sasvim ozbiljna filozofska gungula koja čitaoca vodi u ‘mračno srce sveta’, u krvave užase građanskog rata u Šri Lanki. A kada dospe tamo, čitalac otkriva i nežnost i lepotu, ljubav i odanost i težnju ka idealu koji opravdava svaki ljudski život”, obrazložio je odluku žirija predsednik tog tela Nil Mekgregor, dodajući da je ona doneta jednoglasno, a da su on i njegove kolege duboko uvereni da je to knjiga koja će trajati.

Šehan Karunatilaka, rođen 1975. u Galeu i odrastao u Kolombu, jedan je od poznatijih pisaca srednje generacije iz Šri Lanke. Za debitantski roman Kinez (Chinaman, 2011) o novinaru sklonom alkoholu koji traga za igračem kriketa misteriozno nestalim osamdesetih godina, osvojio je brojna priznanja, među kojima i Književnu nagradu Komonvelta. Pored romana piše i pesme za rok sastave, scenarija i putopise, a tekstovi su mu objavljivani, između ostalog, i u časopisima Rolling Stone, GQ i National Geographic.

Roman Sedam meseca Malija Ameide zamislio je, kaže, pre više od decenije, pisao ga je sedam godina, ali nije uspevao da za njega nađe izdavača.

“Zaista ima mnogo ljudi kojima bi trebalo da se zahvalim, ali posebno se zahvaljujem izdavačima iz Sort of Books. Oni su prihvatili ovu knjigu kada su je drugi izdavači odbili, doživljavajući je kao čudnu i tešku, što ona, naravno, i jeste. Ali izneli smo je, i ovo je naša zajednička pobeda”, rekao je Karunatilaka u govoru na sceni londonskog Raund hausa nakon što mu je kraljica pratilja Kamila uručila statuu, a prošlogodišnji dobitnik Dejmon Galgut ček na 50.000 funti, novčani deo nagrade.

Zahvaljujući se na nagradi, laureat se u jednom trenutku direktno obratio građanima Šri Lanke na tamilskom i singalskom, a poruku je potom sažeto preveo i na engleski jezik.

“Ove knjige pišem zbog vas. Hajde da nastavimo da delimo ove priče. Nadam se da Šri Lanka uči iz svojih priča, da je razumela da korupcija i nepotizam nisu funkcionisali i da nikada i neće. Nadam se da će Sedam meseca za 10 godina, ako se knjiga tada bude još štampala, stajati u knjižarama na policama sa fantastikom, pored zmajeva i jednoroga, i da je niko neće brkati sa realizmom i političkom satirom”, poručio je Karunatilaka.

Međutim, kritičari i čitaoci knjigu opisuju kao “delom priču o duhovima, delom detektivski roman, a delom političku satiru”. Šta pisac misli o tome?

“Tri loptice nije malo da bi se njima žongliralo. Ali, da, u priči smo morali da balansiramo misteriju, zagrobni život i politiku. Ali tu je i ljubavni trougao u srži svega toga, tu su neke nežne veze, a i malo filozofije o duhovima. Ipak, nadam se da će čitaoci biti suviše zaokupljeni pričom da bi primetili sve te delove koji se kreću”, ispričao je Karunatilaka u intervjuu objavljenom na zvaničnom sajtu Bukerove nagrade.

Knjigu Sedam meseca zamislio je još pre nego što je objavio debitantski roman, potaknut dešavanjima u svojoj zemlji.

“Počeo sam da razmišljam o njoj 2009. godine, po završetku građanskog rata, dok su besnele debate o tome koliko je civila poginulo i čijom krivicom. Priča o duhovima u kojoj mrtvi mogu da iznesu svoje viđenje delovala mi je kao dovoljno bizarna ideja da bih se njom pozabavio, ali nisam bio dovoljno hrabar da pišem o sadašnjosti, tako da sam se vratio u mračne dane 1989. godine”, priča autor.

Njemu je upravo “ta 1989. godina u najmračnijem sećanju”.

“Tada su se odvijali građanski rat, ustanak marksista, bili su tu strana vojska i državne antiterorističke jedinice. Bilo je to vreme atentata, nestanaka, bombi i mrtvih tela. Ali do kraja devedesetih godina većina antagonista bilo je mrtvo, tako da sam se osećao sigurnije da pišem o tim duhovima nego o ovim bližim sadašnjosti. Nema sumnje da će o protestima u Šri Lanki, redovima za benzin i bekstvima predsednika biti napisani mnogi romani. A danas, iako i sada ima sporadičnih nasilnih incidenata, ekonomske nevolje ne mogu da se porede sa terorom 1989. ili sa užasima antitamilskih pogroma 1983. godine. Molimo se da tako i ostane”, kaže Karunatilaka.

Nad romanom Sedam meseca Malija Ameide autor je proveo nekoliko godina.

“Trajalo je baš dugo. Počeo sam da pišem 2014. i prošao je nekoliko verzija, ali mu je možda trebalo dosta vremena da se razvije. Prvo sam istraživao 1989. godinu, proučavao folklor o natprirodnim pojavama, sakupljao sam priče o duhovima i ispisivao papire u A3 formatu olovkom. Onda sam otkucao osnovu priče. Potom sam radio delove svakog poglavlja. Naravno, okvirna priča se menjala, kao i delovi i ideje. Ali čim se pojavio Malijev glas, priča je sama počela da nalazi svoj ritam, a pet godina kasnije bila je spremna da bude pročitana”, opisao je Karunatilaka svoj proces rada.

Žiri Bukerove nagrade je ton u romanu opisao kao “besno komičan”, a roman je, iako mu je pozadina nasilna, duhovit, kao i Kinez.

“Uprkos turobnoj prošlosti i problematičnoj današnjici, Šri Lanka nije sumorno i depresivno mesto. Specijalizovali smo se za humor pod vešalima i sprdamo se sa našim krizama. Pogledajte samo lakrdiju na snimku od 9. jula sa žurkom na bazenu u predsedničkoj palati i mnošto mimova oko Aragalaje. Smeh je očigledno naš odbrambeni mehanizam. U Kinezu sam se poslužio arhetipom pijanog ujaka, a u Sedam meseca je to bio nedeklarisani gej. Oba ta lika poznata su po crnom i surovom smislu za ono što je smešno”, objašnjava pisac.

Tokom pisanja se nije odvajao, posvedočio je u autorskom tekstu na zvaničnom sajtu Bukerove nagrade, od romana Kurta Vonegata i njegov je dužnik i što se tiče zapleta, i atmosfere, i crnog humora. Osim toga, knjige čuvenog američkog pisca pomogle su mu i da prestane da se pri pisanju ugleda na Gabrijela Garsiju Markesa, Rušdija i Majkla Ondačija.

Vonegat nikada nije dobio Bukerovu nagradu. Rušdi i Ondači jesu. Rušdi 1981. godine za Decu ponoći (posle toga je još šest puta bio u najužem izboru), a Ondači 1992. godine, za Engleskog pacijenta. Ondačiju je pripala i Zlatna Bukerova nagrada (2019), na 50. godišnjicu dodele ovog priznanja. On je ujedno i prvi pisac iz Šri Lanke koji je u vitrinu stavio statuu kakvu je sinoć poneo kući i Karunatilaka.

O čemu su pisali finalisti

Pored Sedam meseca Malija Almeide, u finalu za Bukerovu nagradu za 2022. godinu našlo se još pet romana. Svima im je zajedničko, kako je rekao predsednik žirija, to što su “svi oni o jednom ključnom pitanju, a to je: Šta je svrha individualnog života?”.

Američka spisateljica Elizabet Straut se u novoj knjizi Oh, Vilijame (Oh William!) vratila protagonistkinji svog bestselera Zovem se Lusi Barton i povezala ju je sa njenim prvim mužem “u sjajnom romanu o ljubavi, gubitku i porodičnim tajnama koje svakog trenutka mogu da izbiju i zbune nas”.

Booker Prize 2022 preview: Claire Keegan among six authors in running for £50,000 award tonight https://t.co/YDCt3CwLqo via @IrishTimesBooks

— Irish Times Books (@IrishTimesBooks) October 17, 2022

Slava (Glory) zimbabveanske autorke Novajolet Bulavajo “energično i uzbudljivo” govori o kolonizaciji, tiraniji i ratu za nezavisnost, ispričana je iz ugla životinja, a “hor njihovih glasova pomaže nam da jasnije sagledamo svet ljudi”.

Drveće (The Trees) američkog pisca Persivala Evereta uznemirujuć je roman o seriji ubistava nakon kojih istražitelji svaki put na mestu zločina zatiču i telo čoveka koji neodoljivo podseća na dečaka linčovanog u istom gradu u Misisipiju 65 godina ranije, roman o policijskoj brutalnosti, nasilju i rasizmu.

U Malim stvarima poput ovih (Small Things Like This) irske spisateljice Kler Kigan se trgovac ugljem i drvima pred Božić 1985. godine suočava sa prošlošću i ćutanjem male zajednice pod kontrolom crkve, a roman izrasta u “nežnu priču o nadi i tihom herojstvu” sa jedne i “oštri prekor zbog grehova počinjenih u ime religije” sa druge strane.

Alan Garner u romanu Trikl Voker (Treacle Walker) pripoveda o susretu dečaka sa lutalicom i vidarom koji se pojavio odnekud iz ritova i pustopoljina Češajra, “briljantno prikazuje mladi um sklon introspekciji dok pokušava da shvati svet oko sebe” i “dok gradi zadivljujući spoj mita i folkora temeljno ispituje fluidnost vremena”. Engleski pisac, poznat po knjigama fantastike za decu i korišćenju elemenata narodnih priča sa Ostrva, bio je, sudeći po komentarima čitalaca na društvenim mrežama, i najveći favorit.

Singing Alan Garner happy birthday ♥️ #BookerPrize2022 pic.twitter.com/ApD0tM3cop

— Gabriel Schenk (@gwjschenk) October 17, 2022

Garner je na dan dodele Bukerove nagrade proslavio u svoj 88. rođendan, a zvanice na svečanosti u londonskom Raund hausu, predvođene pop pevačicom Ritom Orom, otpevali su i prigodnu pesmu u njegovu čast.

Priredio: Matija Jovandić