Poznati kantri pevač Džoni Keš imao je svoj šou koji se emitovao na TV stanici ABC u periodu od 1969. god 1971. U jednoj od tih emisija, gost mu je bio Denis Hoper tada mladi glumac čija se karijera zahuhtavala.
Godina je 1970. i Hoper i dalje jaše na talasu slave koji mu je donelo pojavljivanje u filmu Easy riders, u tadašnjoj Jugoslaviji preveden kao Goli u sedlu. U njegovom recitovanju prepoznaje se jasan, distinktivan stil glumačkog govora, sa veštim improvizacijama i istančanom ubedljivošću.
Radjard Kipling, i danas još uvek najmlađi dobitnik Nobelove nagrade za književnost (priznanje je primio 1907. kada mu je bilo 41 godine), takođe i prvi laureat sa engleskog govornog područja, desetak godina pre dobijanja ovog priznanja napisao je svoju čuvenu pesmu “Ako”, posvećenu svom sinu Džonu.
Pesma je prožeta pozivima da se u najtežim i najizazovnim situacijama u životu treba postaviti uzdržano, odmereno, stoički i dostojanstveno, te je stoga mnogi smatraju jednim od najupečatljivijih predstava viktorijanskog duhovnog držanja, koju je T. S. Eliot nazivao “velikom pesmom”.
AKO
Ako možeš da sačuvaš razum kad ga oko tebe
Gube i osuđuju te;
Ako možeš da sačuvaš veru u sebe kad sumnjaju u tebe,
Ali ne gubeći iz vida ni njihovu sumnju;
Ako možeš da čekaš a da se ne zamaraš čekajući,
Ili da budeš žrtva laži a da sam ne upadneš u laž,
Ili da te mrze a da sam ne daš maha mržnji;
I da ne izgledaš u očima sveta suviše dobar ni tvoje reči suviše mudre;
Ako možeš da sanjaš a da tvoji snovi ne vladaju tobom ,
Ako možeš da misliš, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj
Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu
I da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž;
Ako možeš da podneseš da čuješ istinu koju si izrekao
Izopačenu od podlaca u zamku za budale,
Ako možeš da gledaš tvoje životno delo srušeno u prah,
I da ponovo prilegneš na posao sa polomljenim alatom;
Ako možeš da sabereš sve što imaš
I jednim zamahom staviš sve na kocku,
Izgubiš, i ponovo počneš da stičeš
I nikad, ni jednom reči ne pomeneš svoj gubitak;
Ako si u stanju da prisiliš svoje srce, živce, žile
Da te služe još dugo, iako su te već odavno izdali
I da tako istraješ u mestu, kad u tebi nema ničega više
Do volje koja im govori: Istraj!
Ako možeš da se pomešaš sa gomilom a da sačuvaš svoju čast;
Ili da opštiš sa kraljevima i da ostaneš skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne može da uvredi;
Ako svi ljudi računaju na tebe ali ne preterano;
Ako možeš da ispuniš minut koji ne prašta
Sa šezdeset skupocenih sekunda,
Tada je ceo svet tvoj i sve što je u njemu,
I što je mnogo više, tada ćeš biti veliki Čovek, sine moj.
(Prevod: Ivo Andrić; preuzeto sa portala kultivisise.com)
Poslušajte i kako američki pesnik Frenk O’Hara čita svoju pesmu “Piti koka-kolu s tobom” ili kako Entoni Hopkins čita “Ne odlazi u tu blagu noć” Dilana Tomasa.