Bez daha, Lorenco Amuri

U ovom slučaju naslov potpuno odgovara utisku koji ćete imati kada pročitate ovu knjigu italijanskog muzičara i pisca Lorenca Amurija, “Bez daha”, koji je, nažalost, svoju životnu borbu izgubio, dok je ova njegova knjiga bila među 12 finalista za najznačajniju italijansku književnu nagradu Strega, a ovenčana je i Evropskom književnom nagradom. Amuri potresno, ali bez patetike i opštih mesta, što je teško kad se piše o borbi s kancerom, čitaocima govori o svom životu i borbi s ovom opakom bolešću. Do detalja opisuje svoje lečenje u jednoj klinici u Švajcarskoj, odnose sa rodbinom, prijateljima, lekarima i medicinskom sestrom Klaudijom s kojom, silom prilika, razvija poseban odnos. U nekoliko intervjua je izjavio kako mu je pisanje upravo ove knjige produžilo život.

Amuri ne nudi nikaka gotova rešenja, niti je ovo jedna od onih knjiga koja će vam pomoći u instant izlečenju, ali pomoći će vam da drugačije sagledate život. U trenutku izricanja dijagnoze, njegov život se iz temelja promenio. Ono u šta ste do juče verovali, više ništa ne znači, a treba smoći snage i krenuti u iscrpljujuću i neizvesnu borbu za život. U toj borbi, na prvi pogled se može činiti da ništa ne zavisi od vas. Međutim, sve je u glavi. Autor razmišlja o životu, ljudima, onome što je ostavio iza sebe, ali i onome što ga čeka. Prolazak kroz bolan proces lečenja tera ga da iz temelja promeni život i sagleda ono u šta je verovao. To je duhovno putovanje koje će vas ostaviti bez reči, a na nekoliko mesta u knjizi ćete verovatno osetiti potrebu da zaplačete.

Amuri na jednom mestu u knjizi kaže:

“Nisam neko ko kuka bez valjanog razloga, Klaudija to zna i zato joj je sumnjivo. U roku od dvadeset minuta stiže jedan radiolog s portabl aparatom i snima mi ručni zglob u različitim položajima. Sećam se da me je neposredno po prebacivanju iz Ternija jedna sestra ozbiljno upozorila da tražim da mi detaljno pregledaju celo telo jer nije nemoguće da im, baveći se ozbiljnim povredama, promaknu one manje. Savet više nego opravdan. Rezultat je da imam prelom ručnog zgloba s pritiskom na nerv: moraju da me operišu. Susret s hirurgom koji mi objašnjava vrstu intervencije: moraće da ukloni niz sitnih koščica u osnovi šake da bi oslobodio nerv. Nažalost, izgubiću skoro u potpunosti funkcionalnost zgloba. Imam potrebu da urliknem iz sve snage da me zabole ona stvar, da što se mene tiče može da ga rasformira i odnese kući da vežba. Kaži mi kako da aktiviram prste; objasni mi zašto su nepokretni kao kod lutke u izlogu. Jesi li ili nisi jedan od čarobnjaka koji će me vratiti u život? Umesto toga mi kažeš da ću još nešto izgubiti, kao da osamdeset odsto tela nije dovoljno. Da, jer od grudi nadole ne pomera se ništa, nema više ničega. Tačnije, postoji jedno telo koje ima svoj nezavisni život i više ne komunicira sa mnom.”

Ova knjiga je jedna od onih knjiga koja se mora pročitati. Kroz jasne i lepo oblikovane rečenice autor nam pomaže da razumemo kako se psiha u bolesti menja, ali nam istovremeno pomaže da pokušamo bolje da razumemo one koji pate i da im na pravi način pomognemo:

“Bilo je neizbežno da tokom ovih meseci razmišljam o životu, o sudbini, o dilemama i putevima koji su preda mnom. Smešno je kako je ponekad dovoljan jedan gest, jedan pokret, jedna situacija, jedna reč, pa da se otvori novi horizont tamo gde je pre jedne sekunde bio zid. Moje novo fizičko stanje donelo je sobom novo psihičko stanje, koje je potisnulo moju ličnost, ono najvažnije što imamo. Karakteristika koja nas čini jedinstvenim, različitim, i koju treba uvek da negujemo pažljivo. Bila mi je potrebna iskra da me podseti na njeno prisustvo, da ponovo osvetli ono što sam uradio i ono što sam naučio kako bih se oslobodio straha. Ne bojim se ljudi koji me nazivaju jadnikom, niti gomile dok šetam Rimom, niti sažaljivih pogleda. Ne bojim se bola ni igala i više ne zazirem od razgovora, poveravanja, od iznošenja mišljenja. Ne stidim se toga što sam drugačiji. Imam želju da živim, da vidim, da dodirnem, da osetim, imam onu istu želju kakvu sam oduvek imao, a koja je imala potrebu da ispliva na površinu. Želim samo da ponovo izgradim svoj svet i svoj život na najbolji mogući način, počevši od meni najvažnije osobe. Došao je trenutak da se vratim kući.”

Knjiga je objavljena u programu Evropske unije – Kreativna Evropa.