Dobitnik 67. NIN-ove nagrade je Svetislav Basara za roman “Kontraendorfin”, saopštio je žiri. Prvi put, ovu nagradu pisac je dobio 2006. za roman “Uspon i pad Parkinsovnove bolesti”.
U obrazloženju žirija za odluku da se ovom romanu dodeli nagrada navodi se da je “‘Kontraendorfin’ Svetislava Basare, sačinjen od „nemogućih“ scena, „nedopustivih“ zaključaka, paradoksalnih trvrdnji, cele lestvice nadrealizovanih hiperbola, kojima se pretresaju i protresaju temelji ne samo našeg društva i kulture, istorije i politike nego čitavog savremenog sveta. Uvodeći simbol kontraendorfina, kao ključnog biološkog obeležja južnoslovenskih naroda, Basara taj svet postavlja na jezički ringišpil, koji u vrtoglavoj jurnjavi sve i svakoga izvodi iz zone komfora i postavlja pred svevideće ogledalo.”
Ove godine, kao i prošle, žiri NIN-ove nagrade je radio u sastavu: Marija Nenezić, Ivan Milenković, Branko Kukić, Marjan Čakarević i Teofil Pančić (predsednik). Takođe, ova godina će ostati upamćena i po tome što je dostavljen rekordan broj romana koji su konkurisali za ovu nagradu, čak 212.
U najužem krugu bili su i sledeći romani:
Vladan Matijević, SLOBODA GOVORA – Laguna
Darko Cvijetić, ŠTO NA PODU SPAVAŠ – Književna radionica Rašić
Enes Halilović, LjUDI BEZ GROBOVA – Laguna
Savo Stijepović, PREKRASNE RUŠEVINE – Dereta
Bojan Savić Ostojić, NIŠTA NIJE NIČIJE – Kontrast izdavaštvo
Ognjen Spahić, POD OBA SUNCA – Kontrast izdavaštvo
Za nagrađeni roman glasali su Marjan Čakarević, Ivan Milenković i Branko Kukić. Za roman “Što na podu spavaš” autora Darka Cvijetića u izdanju Književne radionice Rašić glasala je Marija Nenezić, a za roman “Pod oba sunca” autora Ognjena Spahića u izdanju Kontrast izdavaštva glasao je Teofil Pančić.
Pokrovitelji NIN-ove nagrade su Sberbank, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje žele da ostanu anonimne. Takođe, proglašenje pobednika ove godine prvi put nije bilo uživo pred publikom zbog trenutne epidemiološke situacije, već je održana putem Zoom aplikacije. Uručenje nagrade najavljeno je za 8. februar.
Related
Monika Herceg: Književnost je mjesto promjene, otpora i postavljanja pitanja
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih više od pola veka dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964).
Nagrada je do sada svega pet puta dodeljena spisateljicama – Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine Grozdani Olujić 2009. godine, Gordani Ćirjanić 2010. godine i Ivani Dimić 2016. godine. Nagrada nije dodeljena jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan radi stimulisanja kvaliteta.
Bez nagrade tada je ostao Miodrag Bulatović sa romanom „Crveni petao leti prema nebu“. Međutim, Bulatović je kasnije, 1975, ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman „Ljudi sa četiri prsta“. NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za „Peščanik“, i Milisav Savić, koji je to priznanje dobio 1991. godine za „Hleb i strah“. O dodeli nagrade odlučuje žiri većinom glasova svojih članova.