Stevo Grabovac dobitnik NIN-ove nagrade Stevo Grabovac dobitnik je NIN-ove nagrade za roman "Poslije zabave", saopštio je danas žiri.

U najužem izboru, od 188 romana objavljenih i prijavljenih na konkurs do kraja 2023. godine, našli su se i Pesma o tri sveta Vladimira Pištala (Agora), Pakrac Vladana Matijevića (Laguna), Autosekcija Srđana Srdića (Partizanska knjiga) i U zemlji Franje Josifa (Književna opština Vršac) Ljubomira Koraćevića. 

O laureatu 70. NIN-ove nagrade za roman godine odlučivao je žiri u sastavu: Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović, Milena Đorđijević i Goran Korunović (predsednik). Žiri je na konferenciji za medije u beogradskom hotelu “Moskva”, nakon minuta ćutanja za nedavno preminulog pisca i akademika Gorana Petrovića, dobitnika nagrade za roman Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’ (2000), saopštio da je Grabovčev roman dobio tri glasa (Stojmenović, Mitrović i Svirčev), a sa dva glasa podržan je Matijevićev Pakrac (Đorđijević, Korunović). 

Roman Poslije zabave (Imprimatur) počinje rečenicom: “Priča koju želim da ispričam govori o jednom užasnom zločinu.”, a autor navodi da se oko te rečenice “kao krugovi na vodi šire sudbine likova koji su posredno ili neposredno povezani sa samim zločinom”.

“Zločin koji se pominje odnosi se na ubistva oko dvadesetoro romske djece u okolini Bosanskog Broda, nekad u ljeto hiljadu devetsto devedeset druge. Iako se ovo desilo tokom rata u Bosni i Hercegovini, sama ubistva nisu imala nikakve veze sa vjerskim i drugim razlozima zbog kojih se, navodno, ratovalo, već su počinjena iz proste ekonomske računice – radi ilegalne trgovine ljudskim organima. Ovaj događaj vrlo brzo je pao u zaborav, jer nije bio interesantan ni jednoj od tri bivše zaraćene strane, a vjerovatno i zbog nekih ‘viših’, običnim smrtnicima nedokučivih razloga”, rekao je Grabovac u intervjuu nedeljniku NIN po ulasku u najuži izbor.

Međutim, time se ne iscrpljuju teme ove knjige.

“Ipak, roman se ne bavi samim istraživačkim procesom kome je cilj da se dođe do neke istine, možda više postavlja pitanje – ‘šta je istina’, bavi se nemoćima pisanja, uopšteno pitanjem smisla pisanja o takvim stvarima, kada toj djeci pokušava dati ljudska lica koja su odavno izgubili. Pripovjedač, koji se zove isto kao i ja, a zove se tako jer nas obojicu opsjedaju ista pitanja i isti košmari, a sasvim je svejedno da li će ga čitalac u potpunosti poistovjetiti sa mnom ili neće, zapravo govori o svojim pokušajima pisanja i koliko ga je to kao prokletstvo pratilo kroz život. On je neuspješni pisac iz provincije koji pokušava da rekonstruiše ličnu istoriju svog pokojnog oca, iako o njoj ne zna gotovo ništa”, naveo je Grabovac.

 Banjalučki pisac Stevo Grabovac (Slavonski Brod, 1978) objavio je zbirku pesama Stanica nepostojećih vozova (2007), a sa svojim prvim romanom Mulat albino komarac (2019) bio je već u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.  

NIN-ova nagrada, pored plakete i novčanog dela, donosi i povećanu vidljivost autora i dela, što najčešće znači i veće tiraže izdavača. Sa druge strane, izbor romana godine u proteklih sedam decenija često je povlačio i različite polemike u javnosti. O dodeli nagrade odlučuje žiri većinom glasova, a odluke su do sada retko bile jednoglasne.

Nagrada kritike za roman godine, kako zvanično glasi naziv ovog priznanja, prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za Korene. Tokom proteklih više od pola veka dodeljivana je piscima sa prostora cele nekadašnje Jugoslavije. Njen trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki dobitnici bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović, Svetislav Basara i Dragan Velikić. Davičo je i jedini laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno, 1963. i 1964. godine, za romane Gladi i Tajne.

Nagrada je do sada sedam puta dodeljena spisateljicama – Dubravki Ugrešić (Forsiranje romana-reke,1988. godine), Svetlani Velmar-Janković (Bezdno, 1995. godine) Grozdani Olujić (Glasovi u vetru, 2009. godine), Gordani Ćirjanić (Ono što oduvek želiš, 2010. godine), Ivani Dimić (Arzamas, 2016. godine), Mileni Marković (Deca, 2021. godine) i Danici Vukićević (Unutrašnje more, 2022. godine).

Priznanje nije dodeljeno jedino 1959. godine, kada je napravljen presedan “radi stimulisanja kvaliteta”. Za glavnog favorita tada važio je Miodrag Bulatović sa romanom Crveni petao leti prema nebu. Bulatović je 19 godina kasnije ipak dobio NIN-ovu nagradu za roman Ljudi sa četiri prsta (1975).

NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš, nagrađen 1972. godine za Peščanik, i Milisav Savić, kome je to priznanje pripalo 1991. godine za Hleb i strah.