Šta čitaju oni koji pišu: Filip Grujić Voleo bih da sam u Hemingvejevom "Rajskom vrtu", zato što su na Azurnoj obali i tako se strasno zaljubljuju, kaže pisac Filip Grujić, govoreći o svojim omiljenim knjigama i čitalačkim navikama.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Jednom me je boleo trbuh koliko sam se smejao nekoj glupoj sceni iz Sve o dečaku Nika Hornbija. Sad ne mogu ni da se setim te scene. Ali sećam se i da je postojao tinejdž roman Zakucavanje, isto od Hornbija, o skejterima. Što je to meni bilo zabavno. Zanimljivo, nikad mu se nisam vratio posle. Zašto, ne znam. Jednostavno, kao da sam ga ostavio tamo i tamo mu je lepo.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

Mislim da to moraju biti Žive rane Entonija Kidisa, tad su izlazili u Huperu delovi knjige i ja sam bio beskrajno fasciniran Kalifornijom, seksom, drogom i muzikom. U tom nekom periodu sam čitao i Džona Lidona Zabranjeno za Irce, crnce i pse, tako da mislim da me je svakako muzička literatura oblikovala – uostalom, kao i muzika. Prvo muzika, pa onda književnost, tako je nekako išlo.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Karveru i Dovlatovu, čisto kad se uplašim da život nije dovoljan, ovakav kakav jeste, pa vidim neki detalj, koji toliko mnogo znači i toliko oplemenjuje, pa mi opet bude lepo i opet bude tužno i opet bude vredno.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Rat i mir, toliko mi je malo ostalo iz drugog puta. Ne znam šta mi je s tom knjigom, pogotovo jer mi je bila dosta uzbudljiva. Mislim da je u pitanju izdanje Novosti i tako su sitna slova da me vremenom boli glava, a to nije prijatno.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Iskreno, ne znam. Bilo je tih glupih, ali uopšte ne mogu da ih se setim. Čak i gledam po knjigama oko sebe, nekako mi teško da kažem za nešto da je glupo, kao da bih mogao sebi da kontriram. Možda neki Begbede, a pročitao sam ih dva-tri. Jedan još i da prođe, ali ovaj drugi je istinski bio nepotreban. Ne znam šta mi bi. Neko ludilo, mora da je.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

U, voleo bih da sam u Rajskom vrtu Hemingveja, zato što su na Azurnoj obali i tako se strasno zaljubljuju. Mislim, lep je pejzaž za tako nešto. I oni nešto pijuckaju, to je isto fino. Ne mogu da se setim da li neko umre ili tako nešto. Nadam se da ne.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Kad neko kasni. Ili kad kasnim. Pa da se izvinim.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Lote Ajzner I Once Had a Beautiful Fatherland, da mogu da je poklonim.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Njih baš mnogo ima. Recimo Deseti decembar Džordža Sondersa. Adio, kauboju Olje Savičević Ivančević, to divno remek-delo regionalne književnosti. Divlje detektive Roberta Bolanja. Čekaj do proleća, Bandini Džona Fantea. Karverove priče. Kal Singera. Ima ih još, toliko i toliko. Ali, polako.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Lovčevi zapisi od Turgenjeva. E, to mi je bilo istinski dosadno. Mada Knausgor nešto hvali tu knjigu.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Voleo bih da sam recimo više bajki čitao kao klinac. Sad je to teško tim očima videti i doživeti.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Voleo bih da mi dođe Dovlatov, da ga pitam da li je u nekom trenutku makar osećao mir i da, nevezano za to, kaže nešto smešno, a tužno.

Hrosvita od Gandershajma, prva spisateljica u srednjem veku da nekako pokušam da shvatim odakle odlazi ta potreba za pisanjem i koliko je ona jaka.

Verner Hercog, da mi kaže kako je i šta je sve doživeo i video.

Knausgor, da vidim kako je podneo taj razvod od žene nakon što je pisao o njoj i da li je okej, mada mi on deluje dosadnjikavo, ali moguće da bi se opustio posle nekog vremena.

En Sekston, zato što Hercog ima tu isceliteljsku moć, pa joj možda da koju godinu više. Deluje mi da bi mogli da je nasmeju, a i ona njih. Dovlatov je visok, možda bi pala na njega. Šta ja znam.

Ja sam samo kuvar.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Podvlačim hemijskom i to užasno neuredno, zaokružujem, stavljam uzvičnike, upitnike i komentare. Recimo, čitajući Idiota često sam pisao komentare kako je Dostojevski negde bio nesiguran pa je previše objašnjavao.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odlužene doživotne zatvorske kazne?

Mislim da bih možda poneo ove svete knjige kod kojih sam baš tanak i neku tešku filozofiju, da se upinjem kao mazga da raščivijam, to bi mi dalo smisao, makar neki prividan. I nekog Erlenda Lua i Vonegata da me nasmeju kad budem tužan, a bio bih, tu i tamo sigurno.

Šta trenutno čitate?

Kopenhašku trilogiju Tove Ditlevsen i Yugo: uspon i pad najgoreg automobila u istoriji Džejsona Vujića.

Još priloga iz rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.