Šta čitaju oni koji pišu: Branko Ćurčić Voleo bih da živim u ritmu Karverovih rečenica. Ludo i brzo. Direktno i duboko, kaže pisac Branko Ćurčić.

Vaše najranije sećanje na knjigu i čitanje?

Teško vreme. Čitalo se ono što se moralo, a ono što se mora, teško je.

Koju knjigu biste nazvali knjigom vašeg odrastanja?

To bi bila knjiga koja je najpre zbog naslova i korica budila gađenje i znatiželju. Zadah tela, Živojin Pavlović. Nakon čitanja, ostalo je samo divljenje.

Kom piscu/spisateljici (ili knjizi) se redovno vraćate i zašto?

Aleksandru Tišmi, naročito njegovim dnevničkim zapisima, beleškama i romanu Za crnom devojkom. Ta knjige su, valjda, neka vrsta utehe.

Knjiga koju nikako niste uspevali da pročitate do kraja?

Više puta sam pokušavao da čitam romane Viktora Peljevina. I ne. Ne ide.

Knjiga koju biste voleli da je nikada niste pročitali?

Džonatan Frenzen, 27. grad. Delovao mi je konfuzno, pa nakon čitanja nisam ništa osetio, osim olakšanja. Mada je tema zanimljiva.

U svetu kojeg književnog dela biste voleli da živite?

Voleo bih da živim u ritmu Karverovih rečenica. Ludo i brzo. Direktno i duboko.

U kojim situacijama zažalite što nemate knjigu pri ruci?

Često uslikam telefonom dvadesetak strana određene knjige, pa ako budem u prilici, čitam. I izgledam normalnije, više nego kad bih čitao knjigu u javnosti. Mnogi tako pomisle da sam IT stručnjak ili da posedujem svoju bazu kripto valuta.

Da imate svoju izdavačku kuću, koju knjigu, ili kojeg pisca/spisateljicu biste prvo objavili?

Novicu Savića.

Koju knjigu biste voleli da ste vi napisali?

Voleo bih da sam Knausgor. On zna da napravi posao i upravlja poslom. I povrh svega, nije mu loše.

Opšteprihvaćeno remek-delo koje vam se nije svidelo? I zašto?

Berlin Aleksanderplac. Možda nisam bio dovoljno pripremljen za tu knjigu.

Za koje knjige (autora/ku) mislite da ste ih otkrili prekasno?

Poezija Danijela Dragojevića. Ali nije prekasno. Nego taman, rekao bih.

Da možete da priredite večeru za pet pisaca/spisateljica, bez obzira na to odakle su i da li su vaši savremenici, ko bi se našao za stolom?

Bila bi to sledeća ekipa: Nina Like, Jelena Lengold, Ivica Prtenjača, Erih Koš i Džejms Džojs.

Kako obeležavate zanimljive delove u knjizi: beleške na marginama, “uši”, podvlačenje markerima ili…?

Trudim se da pišem u svesku. Crvenom hemijskom prepisujem delove, zelenom pišem zapažanja, plavom prepričavam. Ali ne ispadne uvek tako.

Koju biste knjigu poneli na pusto ostrvo, a koju na odsluženje doživotne zatvorske kazne?

Na robiju bih nosio filozofiju, Šopenhauera, pa i Kamija. A na pusto ostrvo bih poneo Rajmondasa Kašauskasa, čijih je nekoliko priča prevedeno, i odlične su, a to što nije prevedeno bih čitao na litvanskom, koji ne razumem.

Šta trenutno čitate?

Teške ljubavi, Itala Kalvina. Preporučujem, svakako.

Još priloga iz naše rubrike “Šta čitaju oni koji pišu” možete pročitati ovde.