Čarls Bukovski čita pesmu “Prijateljski savet mnogim mladim ljudima”

SHARE:

čarls bukovski

Čarls Bukovski i danas je pesnik izuzetno amblematičan kada su u pitanju nerazdvojne kontradiktornosti ljudskog duha – čovek neposramljive profanosti i samosvesne osetljivosti, tragičnog cinizma i srčanih uvida u smisao života i duh pisanja. Posmatrajući upravo kroz ovu optiku njegove sklonosti ka prenaglašenom egzistencijalnom ekstremizmu, poduprtom željim da se živi dobro, treba i razmatrati ovu pesmu Bukovskog iz 1957:

PRIJATELJSKI SAVET MNOGIM MLADIM LJUDIMA

Idite na Tibet.
Jašite kamilu.
Čitajte Bibliju.
Ofarbajte cipele u plavo.
Pustite bradu.
Oplovite svet u papirnom kanuu.
Pretplatite se na The Saturday Evening Post.
Žvaćite samo na levoj strani usta.

Oženite ženu sa jednom nogom i brijte se britvom.
I urežite svoje ime u njenu ruku.

Perite zube benzinom.
Spavajte po ceo dan a noću se penjite po drveću.
Budite monah i pijte sačmu i pivo.
Držite glavu ispod vode i svirajte violinu.
Zaigrajte trbušni ples pred ružičastim svećama.
Ubijte svog psa.
Kandidujte se za gradonačelnika.
Živite u buretu.
Razbijte sebi glavu sekirom.
Sadite lale po kiši.

Ali nemojte pisati poeziju.

U jednom intervjuu koji je dao godinama kasnije, Bukovski je objasnio pesmu:

Vaša pesma “Prijateljski savet mnogim mladim ljudima” govori da je bolje živeti u buretu nego pisati poeziju. Da li biste i danas savetovali isto?

navodnizi-za-glifPretpostavljam da  sam hteo reći da je bolje da ne radite ništa, nego da nešto radite loše. Ali problem je u tome što su loši pisci obično samouvereni, dok dobri često sumnjaju u sebe. Tako da loši pisci nastave da pišu sranja i imaju koliko god je moguće čitanja pred raštrkanom publikom. Ova raštrkana publika se uglavnom sastoji od loših pisaca koji čekaju svoj red da nastupe, da se popnu i izbace sve u sledećem satu, sledećoj nedelji, sledećem mesecu, sledećem nekada. Osećaj na ovim čitanjima je ubistven, bez vazduha, anti-životan. Kada se promašaji okupe u pokušaju samočestitanja, to vodi samo još dubljem i dugovečnijem promašaju. Gomila je mesto okupljanja najslabijih; pravo stvaranje je čin osamljenosti.

Tekst: Maria Popova
Prevod: Danilo Lučić
Izvor: brainpickings.org