Vremeplov: Kako je prikazan roman H. Dž. Velsa u vreme kad je objavljen „Vremeplov“ H. Dž. Velsa, jedan od najznačajnijih naučnofantastičnih romana svih vremena, u prvim recenzijama 1895. godine ocenjen je mlako.

Uticaj pisca Rase koja dolazi [1]i dalje je jak i ni godina ne prođe a da se ne pojave priče sa opisima ponašanja i običaja ljudi iz izmaštanih svetova, katkad gore među zvezdama, katkad u srcu nepoznatih kontinenata u Australiji ili na polu, a ponekad i na dnu voda ili pod zemljom. Najnoviji pokušaj u ovoj vrsti fikcije je Vremeplov H. Dž. Velsa[2] (V. Hajneman, 152 str, 1 šiling i 6 penija). Koristeći se čudesnim mehaničkim sklopom izumitelj može da putuje kroz vreme, unazad ili unapred hiljadama godina.

Ipak, sama ta naprava, a to možda ne treba ni isticati, nije opisana baš tako detaljno, tako da ni najgenijalniji mehaničar ne bi bio sposoban da je konstruiše; ali u većem delu priče opisuje se putešestvije izumitelja kroz nastupajuća doba i njegovi doživljaji u dolini Temze u 802701. godini.

Međutim, odmah možemo da kažemo da, iako piše o tome „kakav će svet biti kad i same godine nestanu“, njegov izveštaj pruža sve samo ne „veselu“ sliku; niti su mu otkrovenja takva da će izvesno izazvati žal kod čitalaca što su rođeni 802.000 godina ranije. Pošto su ga ljubazno dočekali blagi, sićušni ljudi, strogi vegetarijanci koji žive isključivo na voću – konji, krave, ovce i psi su istrebljeni poput ihtiosaurusa – bio je sklon tome da zaključi da se rasa degenerisala.

Nije to sve; upoznao se i sa drugim stvorenjima poput “ljudi paukova” i postepeno mu se razbistrila istina da “Čovek nije ostao jedna vrsta, nego se izrodio u dve različite životinje; da otmena deca Gornjeg sveta nisu jedini potomci naše generacije, već da je i bleda, odvratna, noćna Stvar koja je bljesnula takođe bila naslednica svega što je ljudski rod ikada stekao”.

Odvažni putnik je tokom istraživanja doživeo neka krajnje grozna iskustva i za dlaku je izbegao da ostane bez mašine koja ga je vratila u 19. vek. Na kraju priče smo obavešteni da je izumitelj započeo novo putovanje, ali ne bi se baš reklo da će publika čekati njegov povratak i dodatne izveštaje iz vremena koja dolaze sa izuzetnim nestrpljenjem.

Piše: Anonim
Izvor: Gardijan
Preveo: Matija Jovandić

***

Još 5 manje poznatih činjenica o Vremeplovu

• Najčešće se uzima zdravo za gotovo da je Vremeplov prvi roman u kom je predstavljen koncept putovanja kroz vreme pomoću tehnologije. Međutim, ideja o putovanju u budućnost i prošlost zahvaljujući mehaničkoj skalameriji nalazi se i u romanu El Anacronopete (1887) malo poznatog španskog pisca Enrikea Gaspara, objavljenog osam godina pre Velsovog Vremeplova, odnosno nepunu godinu pre Velsove priče “The Cronic Argonauts” koja mu je poslužila kao osnova za roman. Malo je verovatno da je Vels čitao taj roman. Izraz “vremenska mašina” (time machine) ili vremeplov, kako je srećno preveden kod nas, skovao je Vels i on ostao je univerzalno prihvaćen za takvu vrstu naprave.
      
• Roman se prvo pojavio u nastavcima u Nju rivjuu i bio je duži. Međutim, već iz prvog izdanja knjige izbačeni su pojedini delovi koje je Vels dodao samo da bi proširio tekst i tako „udovoljio uredniku” Vilijamu Ernestu Henliju, a to su mahom bili detaljniji opisi „degeneracije čoveka“
  
  
• Prvo izdanje romana štampano je sa Sfingom koricama po izričitom zahtevu H. G. Velsa
• Izumitelj u romanu nema ime, pa se u različitim adaptacijama zove različito. U filmu iz 1960. godine u režiji Džordža Pala se protagonista (igra ga Rod Stajger) zove – H. Džordž Vels
  
• Za sada poslednju od nekoliko ekranizovanih verzija romana, film Vremeplov iz 2002. godine, režirao je Sajmon Vels, piščev praunuk

Priredio: M. J.

***

[1] Roman Edvarda Bulvera Litona, objavljen anonimno 1871. godine, kasnije poznat kao Vril: Enegrija rase koja dolazi

[2] Prikaz romana objavljen je 11. juna 1895. godine u Gardijanu bez potpisa recenzenta