I dalje mislim da živim u Gejmenovom svetu više nego u svom. Za nas neprilagođene, bekstvo u njegove svetove bilo je ono što nam je omogućavalo da podnesemo svoj. Rekao bih da Gejmen stvara dela koja izazivaju opsesivnost, a to izgleda previše lako. Svaka velika umetnost ima svoje poklonike, ali Gejmen, naročito drugim piscima i čudacima, bez obzira na žanr ili formu umetnosti, daje dozvolu da nikada ne napuste svet čuda, koji im je, u nekom trenutku, rečeno da napuste. Naravno, najbolji pisci znaju da je ovo prevara – ne postoji fantastični svet koji stoji nasuprot stvarnom svetu, jer je sve stvarno. Ne kao alegorija ili basna, već kao stvarnost.
