“Nasuprot neporecivoj snazi tradicije, nas su privlačili takvi centrifugalni mamci kao što je bio esej Normana Majlera Beli crnac, široka dostupnost džez ploča i knjiga koju još smatram jednim od velikih američkih romana, Na putu Džeka Keruaka“, piše Tomas Pinčon.
Već kada je objavljen 1957. godine, Majlerov „Beli crnac“ imao je značajnog odjeka. Bio je to prvi put da neko iz neposredne blizine opisuje novi senzibilitet, oličen u hipsteru, belom crncu, njegova shvatanja, ličnost, jezik i stavove i smešta ih u širi društveni i politički kontekst.
Esej je, kao i njegov pisac, vremenom postajao sve čuveniji, a i ozloglašeniji u pojedinim krugovima, ali je bez sumnje postao značajno štivo za razumevanje prelomnog doba u američkoj, pa i svetskoj kulturi. U narednih nekoliko dana objavićemo zato „Belog crnca“, tim pre što i Hipster, onako kako ga opisuje Majler, odudara od shvatanja kakvo preovlađuje o hipsterima danas i kakvo hipsteri imaju o samima sebi.
4.
Nalik deci, hipsteri se tuku za slatkiše i njihov jezik je sklop suptilnih pokazatelja njihovog uspeha ili propasti u jagmi za zadovoljstvom. Neizrečeno je, ali očigledno, opšte uverenje da nema ni približno dovoljno slatkiša za svakoga. I tako slatkiši odlaze samo pobedniku, najboljem, najvećem, čoveku koji zna najviše o tome kako da iznađe svoju energiju i kako da je ne gubi. Akcenat je na energiji jer psihopata ili hipster bez nje nisu ništa, pošto oni ne uživaju zaštitu svog položaja ili klase na koju mogu da se oslone nakon što su se preforsirali. Dakle, jezik Hipa je jezik energije, kako je nađena, kako je izgubljena.
Ali, hajde da vidimo. Pribeležio sam možda desetak reči, u Hipu možda najčešće korišćenih i vrlo izvesno trajnih sa minimumom varijacija. Reči su čovek, ići, spustiti, uraditi se, utučen, kul, sving, u fazonu, ludilo, kapiram, flipnuiti, šlihtanje, hip, skockano[1]. One služe brojnim svrhama, a nijansa u glasu koristi se nijansom situacije da bi prenela suptilnu razliku u kontekstu. Ako se hipster kreće kroz svoju noć i kroz svoj život u neprekidnom traganju sa odblescima Meke na mnogim prekretnicama svog iskustva (Meka znači apokaliptični orgazam) i ako je svako u civilizovanom svetu bar malo seksualno obogaljen, hipster živi sa saznanjem o tome kako je život seksualno obogaljen i gde je seksualno živ, a lica iskustva koje mu život predstavlja svakog dana su zauzeta, raspuštena ili izbegavana onako kako to njegova potreba određuje i njegovo življenje čini mogućim. Jer život je takmičenje među ljudima u kojem se pobednik brzo oporavlja, a gubitniku je potrebno mnogo da se zakrpi, neprekidno takmičenje sukobljenih istraživača u kojem se mora napredovati ili se u suprotnom plaća više zbog ostajanja na istom (plaća bolešću, ili depresijom, ili mukom zbog izgubljene prilike), ali plati ili napreduj.
Stoga se pronalaze reči kao uleći, uradi se[2], u fazonu i sving: “Idi” sa svojim osećanjem da se nakon sati, ili dana, ili meseci, ili godina monotonije, dosade i depresije konačno dobila prilika, da se nakupilo dovoljno energije za suočavanje sa uzbudljivom prilikom sa svim postojećim talentima za preokret (nadole ili nagore) i tako je neko spreman da “ide”, spreman da se kocka. Pokret je uvek prihvatljiviji od nečinjenja. U pokretu čovek ima šansu, telo mu je zagrejano, instinkti su mu brzi, a kad dođe do krize, bilo da je to ljubav ili nasilje, on može da uspe, može da pobedi, može da oslobodi još malo energije za sebe, pošto mrzi sebe malo manje, može da poboljša nervni sistem, da učini malo više mogućim da ponovo ide, da ide brže sledeći put i učini više i time nađe više ljudi sa kojima može da svinguje. Jer svingovati znači opštiti, znači preneti ritmove svog bića ljubavniku, prijatelju ili publici i – jednako neophodno – biti sposoban da se oseti njihovo odgovor na to. Svingovati u ritmovima drugog znači obogaćivati sebe – koncept procesa učenja je, kako ga je skapirao Hip, da se ne može zaista učiti dok se u sebe ne prenese i zadrži implicitni ritam teme ili osobe. Primera radi, sećam se da sam čuo jednom svog prijatelja Crnca kako u intelektualnoj raspravi na žurki pola sata diskutuje sa belom devojkom koja je izašla s koledža par godina ranije. Crnac bukvalno nije znao da čita i piše, ali je imao izuzetan sluh i fin osećaj za mimikriju. I tako, dok je devojka govorila, on bi otkrivao pojedine nesigurnosti u njenom raspravljanju i prijatnim (iako blago južnjačkim) engleskim akcentom odgovarao bi na ovaj ili onaj aspekt njenih nedoumica. Kada bi završila nešto za šta bi smatrala da je bila posebno dobro artikulisana ideja, on bi se diskretno nasmešio i rekao: “A s druge strane… Stvarno veruješ u to?”
“Pa… Ne”, promucala bi devojka, “Sad kad si već to pomenuo, ima u tome nečeg meni odbojnog” i nastavila bi ponovo narednih nekoliko minuta.
Naravno, Crnac nije saznavao ništa o prednostima i nedostacima argumenta, ali je saznavao svašta o tipu devojke koji nikad ranije nije sreo, a to je bilo ono što je hteo. Pošto nije znao da čita i piše, teško da je mogao biti zainteresovan za ideje i približno onoliko koliko za veštinu življenja i zato je zanemarivao svaki pokušaj da prati preciznost ili odsustvo preciznosti u devojčinom jeziku, a umesto toga je osećao njenu ličnost (i vrednosti njenog društvenog tipa) svingujući s nijansama njenog glasa.
Dakle, svingovati znači biti sposoban da učiš i učenjem napraviš korak ka sređivanju, ka stvaranju. To što treba stvoriti nije ni približno toliko važno koliko hipstersko osećanje da će, kada se zaista uspe, biti sposoban da se baci na bilo šta, čak i na samodisciplinovanje. Ono što prethodno mora da uradi je da iznađe hrabrosti u trenutku nasilja ili isto to uspe u činu ljubavi, da pronađe još malo sebe, stvori malo više između svoje žene i sebe, ili između svog partnera i sebe (pošto su mnogi hipsteri biseksualni), ali vrhunski imperativ je potreba da učini jer se time stvara nova navika, obelodanjuje novi dar koji je stara frustracija odbacivala.
A ako se izmotavaš (najružnija reč u Hipu), ako se greškom vratiš u stanje preplašenog, glupog deteta, ako flipneš, ako izgubiš kontrolu, otkriješ pokopanu slabiju, ženstveniju stranu svoje prirode, onda je mnogo komplikovanije da svinguješ sledeći put, sluh ti je manje živ, tvoje loše navike koje traće energiju dodatno su potvrđene, dalje si od toga da budeš u fazonu. A biti u fazonu znači biti graciozniji, znači biti bliži tajnama tog unutrašnjeg nesvesnog života koji će te napajati ako možeš da ga čuješ, jer tada si bliži Bogu za kojeg svaki hipster veruje da je smešten u čulima njegovog tela, taj zarobljeni, osakaćeni, a ipak megalomanski Bog koji je To, koji je energija, život, seks, snaga, prana iz joge, rajhovski orgon, Lorensova “krv”, Hemingvejevo “dobro”, šoovska “životna snaga”; “To”; Bog; ne Bog crkava, nego nedokučivi šapat misterije sa seksom, raj neograničene energije i percepcije upravo iza sledećeg talasa sledećeg orgazma.
Na to bi neka kul faca mogla da odgovori sa: “Ludilo, čoveče!”
Zašto je nestao Jirgen Habermas? (II deo)Jer, na kraju krajeva, ovo što sam gore izložio samo je hipoteza, ništa više od toga, a nema živog hipstera a da nije zadubljen u neku svoju vrcavu hipotezu. Moja je zanimljiva, moja je rešenje (na aveniji tajni na putu za “To”), ali ja sam samo jedna faca u svetu kul faca i sve što je zanimljivo je ludo, ili bi u najmanju ruku tako rekli Skockani koji ne znaju kako da svinguju.
(A opet, ludilo je takođe i ironija kojom hipster štiti samog sebe. Živeći s pitanjima, ali ne i sa odgovorima, on je toliko pod uticajem svoje mašte i toliko je drugačiji u svojoj izolovanosti od skoro svih sa kojima se nosi u spoljašnjem svetu Skockanog, a uopšte uzev suočava se i sa tako mnogo neprijateljstva, rivalstva i mržnje u svetu Hipa, tako da njegova izolovanost uvek preti da se okrene samoj sebi i ostavi ga zaista samo takvim, ludim).
Ako se, ipak, slažeš sa mojoj hipotezom, ako se i ti kao faca izdvajaš, a u istom smo gruvu (univerzum se ovde gleda kao serija vazda razvijajućih radijusa od centra), što onda prosto ne kažeš: “Kapiram”, jer ni saznanje, niti maštovitost ne dolaze tek tako, ono je pohranjeno u bolu nečijeg zaboravljenog iskustva i zato se mora raditi na tome da se nađe, mora se povremeno iscrpljivati kopajući po sebi u nameri da se sagleda spoljašnjost. I zaista je važno da se skapira što više, jer ako ne kapiraš gubiš svoju superiornost u odnosu na Skockanog i tako su manji izgledi da budeš kul (da se nosiš sa situacijom jer si svingovao gde Skockani nije, ili zato što si dozvolio da sebi osvestiš bol, krivicu, stid ili želje sa kojima drugi nisu imali hrabrosti da se suoče). Biti kul znači biti opremljen, a ako si opremljen onda je mnogo teže nekoj sledećoj faci koja naiđe usput da ti spusti. A naravno da se jedva mogu sebi dozvoliti prečesta spuštanja, jer u suprotnom si utučen[3], gubi se samopouzdanje, gubi se volja, postaješ impotentan u svetu akcije, a samim tim bliži ponižavajućem flipu da postaneš peder, ili zaista bliži umiranju, a samim tim teže je da se obnovi dovoljno energije da pokušaš da opet uspeš, jer kad je faca jednom potučena više nema šta da pruži, i nikoga više ne zanima da se radi sa njim. To je užas hipstera – da bude potučen – jer jednom kada ga slast seksa napusti, i dalje ne može da odustane od traganja. Hipsteru nije garantovano da će ostariti gracionzo – prerano je zahvaćen najstarijim snom o moći, zlatnom fontanom Pons de Leona, fontanom mladosti gde je zlato orgazam.
Biti utučen stoga znači flipnuti, to je situacija izvan iskustva, nemoguće ju je naslutiti – što je zaista u rasprostranjenom rečniku Hipa još jedno značenje za flipnuti, a opet sam dao tek nekoliko konotacija ovih reči. Kao i u većini primitivnih rečnika, svaka reč je primarni simbol, a ima na desetine ili stotine funkcija u komunikaciji u instinktivnoj dijalektici kroz koju hipster sagledava svoja iskustva, te dijalektike trenutnih različitosti postojanja u kojem se stalno kreće napred u više ili povlači u manje.
Prevod: Matija Jovandić
[1] U originalu: man, go, put down, make, beat, cool, swing, with it, crazy, dig, flip, creep, hip, square. (Prim. prev.)
[2] U originalu: make it – uspeti, napraviti, ali i (sleng) kretati se; uzimati drogu, uraditi se. (Prim. prev.)
[3] U originalu: beat – tući, udarati, ritam; (sleng) utučen, izakan, beskoristan, bezvredan, dosadan. (Prim. prev.)